Zatvor zbog ljubavi prema zavičaju

vesti 03.02.2016 Politika

Došao je da ostvari svoj dečački san, imao je nameru da život i rad dovrši lepim pogledom na Šar-planinu, sagradio je mali hotel u svom zavičaju i dao mu ime svoje supruge.

Došao je da ostvari svoj dečački san, imao je nameru da život i rad dovrši lepim pogledom na Šar-planinu, sagradio je mali hotel u svom zavičaju i dao mu ime svoje supruge... To je retka, sa još mnogo detalja, gotovo idilična priča Svetislava Stojkovića iz sela Donja Bitinja kod Štrpca. Onda je pošlo sve naopako: urušio mu se život, iluzije, materijalna dobra stečena u Švajcarskoj i vera da pošteni ljudi mogu nešto promeniti. Poslednja vest koja ga je, pre nekoliko nedelja, zatekla, glasi: Vrhovni sud Kosova osudio ga je na devedeset dana zatvora! Ono što je prouzrokovalo ovu kaznu dogodilo se kada je gospodin Stojković bio polugodišnja beba, daleke ratne 1943. godine. Tada su bugarske okupacione jedinice, u blizini sela Donja Bitinja, ubile duvanskog švercera Aslana Ndrecaja iz sela Mačetevo, koje se nalazi s druge strane planine, u opštini Suva Reka. Strah od bugarskih fašista i njihova represija ostavili su leš u selu sve dok nije počeo da se raspada na ulici, nakon čega su ga sahranili na livadi u neposrednoj blizini reke. Kad se rat završio, grob je zarastao jer se za njega niko nije interesovao, a velika poplava 1979. godine odnela je komad zemlje i kuće u tom kraju, pa, verovatno, i grob ubijenog švercera.

Vlasnik te parcele Milija Ivanović, kao ni bilo ko od Albanca iz ovog etnički mešovitog sela, nije mogao da nađe grobno mesto, niti je znao na čijoj je zemlji sahranjen. Decenijama kasnije, 2011. godine, Ivanović je švajcarskom državljaninu Srbinu Svetislavu Stojkoviću prodao lepo parče zemlje pored reke. Kako je sticao imetak u jednom uređenom sistemu, Stojković je strogo poštovao sve lokalne kosovske procedure, izvadio svaku dozvolu i do detalja rešio obimnu papirologiju i administrativne zahteve. Svoj mali hotel rešio je da nazove imenom svoje supruge Martine, a radove je poverio lokalnom građevinskom preduzetniku Garipu Tahiriju. Tahiri nije zadovoljio tehničke uslove, pa je arhitekta predložio Svetislavu da nađe drugog izvođača radova, što je ovaj i uradio, tako da je objekat dovršila druga albanska građevinska firma.

Izgledalo je da je sve u redu, dok u švajcarskom domu Stojkovića nije zazvonio telefon i dok glas s Kosova nije rekao gospođi Martini da će zgradu na njihovom imanju u Donjoj Bitinji dinamitom dići u vazduh, jer se tu nalazi grob njihovog dede. Pretnju istog dana prijavljuju srpskoj kosovskoj policiji i prvi put čuju da je na njihovom imanju neki neobeležen grob, a među onima koji prete i svedoče nalazi se i prvi izvođač radova na motelu. Policija ništa ne preduzima, kosovsko tužilaštvo pokreće krivičnu prijavu protiv Svetislava Stojkovića zbog „oštećenja grobova i leševa”, a on prilaže papire i dokumentaciju. Osnovni sud iz Uroševca, odnosno njegov ogranak iz Štrpca, osuđuje Stojkovića na 90 dana zatvora. Srž presude, u kojoj su se pomešala vremena – na gotovo nerazumljivom srpskom jeziku – glasi da je „optuženi neodređenog datuma meseca januara 3013 godine u s. Donja Bitinja, opstina Strpce bez ovlascenja unistio groblje pokojnog Asllana Ndrecaj na taj nacin sto je okrivljeni iako je bio u saznanju da se tu nalazi groblje pokojnog isti i naprotiv obecanju da nece ostetiti groblje, sagradio je objekat gde je bio groblje pokijnog još od rugog svetskog rata.” Sudu sačinjenom od Albanaca bilo je dovoljno to što su svedoci, njihovi sunarodnici, „čuli” da je tu bio grob. Argumenti, logika, vreme, ovaj nakazni jezik imali su samo jedan cilj.

„Prvostepeni sud uopšte nije razmatrao predložene i uredno dostavljene dokaze, već je doneo presudu kojom je Svetislava Stojkovića oglasio krivim i osudio”, kaže njegov branilac advokat Goran Milenković. Suđenje se nastavlja, a Stojković traži pomoć od države Srbije, odakle mu odgovaraju da: „Kancelarija za Kosovo i Metohiju nema efektivnu vlast na terenu i ne može Vam pružiti direktnu pomoć, niti se može mešati u predmetni sudski postupak.” U međuvremenu, nepoznati počinioci ruše ogradu i lome stakla na podignutom objektu, a uoči postupka pred Vrhovnim sudom Kosova Stojković se obraća švajcarskoj ambasadi, koja piše Sudu i od njega „očekuje pravičan postupak kojim neće biti povređena ljudska prava našeg građanina.” Sve je to palo u vodu i taj sud potvrđuje prvostepenu odluku: Svetislav mora da ide u zatvor. Iza svega stoji etnički interes, koji već godinama kupuje srpska imanja na Brezovici, a predmet kupovine Ski-centra „Brezovica” potresa i u pitanje dovodi opstanak Srba u Sirinićkoj župi. Pojava Srbina koji nešto gradi u multietničkoj sredini je opasan presedan koji se mora zaustaviti, a ceo proces je pokazna vežba za Ski-centar.

„Srbi ne bi trebalo da grade nego da se sele. Ovo je, u prvom redu, politički progon a u drugom etnička diskriminacija”, kaže Stojković za „Politiku”. Njegov prijatelj, sudija Albanac, koji se kod predsednika suda u Uroševcu raspitivao za slučaj, dobio je kratak odgovor i pitanje: „Na čijoj ste vi strani?“ Svi su zauzeli svoje strane, samo je porodica Stojković ostala bez ikakve zaštite, jer ako Svetislav dođe na Kosovo i Metohiju, čeka ga zatvor.

Ironija sudbine i ciklus zla ponovio se na ovom primeru: u selu Mačetevo, odakle je ubijeni švercer Ndrecaj, do početka Drugog svetskog rata stajali su ostaci crkve i srpsko groblje ograđeni žicom, a onda su uništeni i nestali bez ostatka. Razume se, za ovo zlodelo niko nije odgovarao, a sedamdeset godina kasnije za jedan nestali grob Vrhovni sud Kosova osudio je Svetislava Stojkovića na 90 dana zatvora. Računa se da je na Kosovu i Metohiji od 1999. godine do danas uništeno 10.000 srpskih grobova. Prema ovoj presudi, počinioci bi za to dobili 2.465 godina robije, a niko nije kažnjen ni jedan jedini dan. U toj suludoj zbrci izranja iz prošlosti priča o tome čija je zemlja na kojoj je groblje jednog naroda, a danas se postavlja pitanje: čija je zemlja na kojoj je grob jednog nestalog švercera pogubljenog od bugarskih fašista? Sudovi, pa i ovaj Vrhovni, jesu etničke institucije, nastale na legalizaciji nestanka onog groblja iz Mačeteva, na nekažnjavanju savremenih rušitelja – zato je sasvim logično što je posle toliko godina iz prošlosti izronila „svetinja” neznanog groba Aslana Ndrecaja, kao što je „logično” da Svetislav Stojković u osmoj deceniji života odrobija svoju nevinost.

Tekst

Živojin Rakočević