Zakonska prava nevećinskih zajednica na Kosovu samo na papiru, bez primene u praksi

vesti 13.07.2017 Radio Kontakt Plus

KOSOVSKA MITROVICA - Kosovo ima ustavni okvir kreiran po modelu najznačajnijih evropskih konvencija koje se, između ostalog, tiču manjina i njihovih prava. Realnost, međutim odstupa od ove slike.

Problem je, naime, u implementaciji zakona i institucionalnih mehanizama koji štite prava manjina, zaključeno je na panel diskusiji koja je održana u Kosovskoj Mitrovici.

Prilikom predstavljanja istraživanja ‘Institucionalni mehanizmi zaštite prava nevećinskih zajednica na Kosovu sa posebnim fokusom na srpsku zajednicu’ koje je sprovela NVO 'AKTIV', Caleb Waugh, koautor istraživanja, izneo je neke od zaključaka koji kazuju da je na Kosovu donet veliki broj zakona koji garantuju status srpskog jezika, obrazovanje za pripadnike manjinskih zajednica , političku zastupljenost , poseban status za veliki broj opština sa pripadnicima nevećinskih zajednica, mere za zaštitu kulturnog nasleđa.
Ipak, naglasio je, izostaje primena ovih zakona u praksi, već oni figuriraju samo na papiru.

Primena zakona na Kosovu se na, navodi se u istraživanju, na neki način gubi usled političkih sukoba Beograda i Prištine, a rezultat toga je da građani najviše ispaštaju. 

Postoje veliki problemi koji se tiču obrazovanja na srspkom jeziku i distribucije knjiga po srpskim sredinama na Kosovu, zatim problemi koji se tiču institucionalne primene jezika, kao i problem pristupa ličnim dokumentima. 

Kako se u dokumentu ističe, dok se pomenuta pitanja ne razmotre detaljno, snaga zakona ostaje slaba uteha za one koji se suočavaju sa surovom realnošću. 

Adrian Zećiri, izvršni direktor Evropskog centra za pitanja manjina istakao je da je Kosovo prema svom Ustavu definisano kao multietničko društvo što uključuje sve institucije, a zakon manjine definiše kao pripadnike nevećinskih zajednica kako ne bi bilo diskriminativnog tona. 
To je, kaže, bio cilj ljudi koji su radili na izgradnji ustavnog i zakonskog okvira. 

On je istakao da bi pored Ustava, jedan od mehanizama zaštite prava nevećinskih zajednica na Kosovu trebalo da budu institucije lokalne samouprave. 

Opštine bi, kazao je, mogle da svoje nadležnosti sprovode umrežavanjem, kako bi srpska zajednica mogla da jednostavnije ostvaruje svoja prava, što i jeste jedan od ciljeva formiranja Zajednice srpskih opština. 

‘’Kosovo ima jedan od najboljih ustavnih i zakonskih okvira što se tiče prava nevećinskih zajednica, ali postoje veliki problemi u sprovođenju zakona. Zato što su sve kosovske institucije mlade, nisu dovoljno razvijene što se tiče mnogih oblasti, na primer iz oblasti obrazovanja, ekonomije. 
Još uvek imamo otvorna velika pitanja između Albanaca i Srba, kosovske Vlade i Vlade Srbije i to u velikoj meri utiče na situaciju, jer ljudi nemaju poverenja jedni u druge’’, podvukao je Zećiri . 

Potrebno je, dodao je, da se sve institucije zajedno potrude da se nađu rešenja za mnoge probleme srpske zajednice.

Aleksandra Dimitrijević iz regionalne Kancelarije ombudsmana u Gračanici istakla je da je 2015. godine donet paket zakona o zaštiti ljudskih prava. 
U prošlogodišnjem izveštaju, institucija Ombudsmana bavila se problemom imovine, dobijanja državljanstva i problemom institucionalne primene jezika. 
Problem pristupa imovini je jedan od velikih problema srpske zajednice koji se već godinama ne rešava, istakla je Dimitrijević. Prema njenim rečima, problem postoji kod policije tužilaštva i sudstva, jer ne sprovode dosledno zakone na osnovu kojih treba da rade. 
’’Policija ima ovlašćenja da počinioca krivičnog dela sprovede u pritvor, podnese krivičnu prijavu i prosledi tužiocu na dalje postupanje. Međutim, kada vi dobijete svoju imovinu nazad, sutra se isto lice useli u nju i policija od vlasnika uzurpirane imovine traži da opet ide u sud i potvrđuje svoje pravo vlasništva nad imovinom’’, naglasila je Dimitrijević.

Tužilaštvo je, ističe ona, po ovom pitanju zakazalo i iako je kazna za uzurpaciju imovine od 1-3 godine zatvora, nema nijednog primera da je neko odslužio tu kaznu. Sudija odredi novčanu kaznu bez napominjanja da uzurpator imovine mora da taj stan ili kuću napusti.

Samim tim, istakla je Dimitijević,  Srbi su primorani da prodaju svoju imovinu za minimalne iznose jer ne mogu da ostvare pravo da u njoj žive. 

Što se Zakona o upotrebi jezika tiče, taj se Zakon ne poštuje čak ni u Palati pravde u Prištini, jer su na svakom šalteru postavljeni nazivi samo na albanskom jeziku, a za potrebe prevoda stranka mora angažovati prevodioca kojeg mora da plati, dodaje Dimitrijević. 

Ona dalje navodi da zakoni nisu pravilno prevedeni sa albanskog, prevod je konfuzan i nerazumljiv. 

’’Potrebno je zaposliti dovoljan broj kvalifikovanih prevodilaca. Krivim predstavnike srpske zajednice koji su u Skupštini glasali za zakone koji su loše prevedeni i aposolutno nerazumljivi. Posebno zakon o diskriminaciji koji se tiče direktno manjinskih zajednica, jer  obični građani čitajući taj zakon ne znaju kome treba da se obrate zato što je loše preveden’’, naglasila je Dimitrijević.
 
Što se tiče državljanstva Dimitrijević ističe da su sve matične službe na Kosovu dobile usmenu instrukciju da lica koja ne žive na Kosovu, koja su raseljena, ne mogu da dobiju državljanstvo Kosova na osnovu Zakona o državljanstvu i podzakonskih akata koji se odnose na sva lica koja su živela na Kosovu do 01.01. 1998. godine. 

Od njih se, naime, zahteva da uđu u proces naturalizacije kao da su stranci, kao da nikakve veze sa Kosovom nisu imali. Te osobe ne mogu da ostvare nikakva prava na Kosovu, naglašava Dimitrijević i dodaje da lica koja su bila maloletna ’99. godine dobiju odbijajuća rešenja u kojima piše da ih roditelji nisu prijavili na vreme i da moraju ući u proces ponovne prijave i dobijanja državljanstva. (image)

’’Otišavši na zvanični sastanak sa direktorom Odeljenja za državljanstva dobila sam odgovor da je to političko pitanje. Kancelarija Ombudsmana priprema pravno mišljenje koje će biti podneto novoformiranoj Vladi u Prištini i predato Ministrastvu pravde, jer je potrebno da se zakoni počnu sprovoditi na pravi način i da se sprovodi odluka Vlade koja olakšava dobijanje državljanstva’’, precizirala je Aleksandra Dimitrijević

Neke od preporuka istraživanja predstavljenog danas jesu da Međunarodna zajednica mora biti opraznija prilikom praćenja primene relevantnih zakona, kao i da treba povećati kvalitet saradnje sa civilnim društvom. 

Zatim, organizacije civilnog društva bi trebalo da preuzmu proaktivniju ulogu u nadgledanju primene zakona koji se tiču prava nevećinskih zajednica. 
Lokalne srpske organizacije bi trebalo da aktivnije učestvuju u nadgledanju primene zakonskih odredbi koje se odnose na jezička prava pripadnika nevećinskih zajednica. 
Pravo na obrazovanje i zakoni koji regulišu sistem obrazovanja u nevećinskim zajednicama moraju da se bliže razmotre zbog rasprave o integraciji srpskih obrazovnih institucija u sistem Kosova. 

Istraživanje ‘Institucionalni mehanizmi zaštite prava nevećinskih zajednica na Kosovu sa posebnim fokusom na srpsku zajednicu’ predstavljeno je u prostorijama Centra građanske energije u Kosovskoj Mitrovici. 

Istraživanje je sačinjeno u okviru granta koji se finansira iz programa Unapređenje demokratskog društva (DSP) koji je podržan od strane Švajcarske kancelarije za saradnju na Kosovu (SCO-K) i Ministarstva spoljnih poslova Danske (DANIDA), a koji sprovodi Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF).