“Zajedničkim glasom do krupnih odluka”

vesti 30.10.2019 Radio Kontakt Plus

“Za veće učešće žena u svim oblastima i na svim nivoima potrebna je odlučnost, hrabrost, obrazovanje i jak zajednički glas ka lokalnom i centralnom nivou u cilju uticaja na donošenje odluka koje se tiču žena i njihovog većeg prisustva na mestima odlučivanja” - rečeno je, između ostalog, na današnjoj panel diskusiji “Osnaživanje žena i proces izgradnje mira: Traženje zajedničkog interesa“.

Alison Kosnett, ekspertkinja za ekonomski razvoj kazala je da je potrebno pronaći način za saradnju, zajednički rad i prevazilaženje postojećih razlika i izazova.

Kosnet je istakla da, kada se osvrne, stvari kojih se seća nisu projekti, programi niti tehnički rad, već ljudi.

“Sećam se ljudi sa kojima sam radila, koji su me inspirisali i koji su me izazvali i kod kojih sam videla vrstu upornosti i doslednosti u dugoročnom postizanju ciljeva, uprkos izazovima. Nemam nikakvo čarobno rešenje ili srebrne metke da podelim s vama, sigurna sam da svi znate posao koji treba obaviti u vašim zajednicama i vi ste stručnjaci na terenu. Uvek kažem da su ljudima potrebni ohrabrenje i podrška i neki pozitivni uzori” – podvukla je Kosnet.

(image)

Podsetivši da nevladin sektor već 20 godina radi u kontinuitetu u različitim oblastima – na zapošljavanju žena, podršci, zaštiti itd., Ruzica Simić, izvršna direktorica  NVO “Žensko pravo” istakla je da je za veće učešće žena potreban zajednički glas i ženska solidarnost.

“Možemo kroz nevladin sektor da takođe imamo upliva i na državnu politiku i na politiku lokalne samouprave. Onoliko koliko budemo solidarni, odlučni, hrabri, edukovani, toliko ćemo možda u većoj ili manjoj meri da utičemo i na neke odluke. Moramo da tražimo, da budemo glasne, da imamo jak, radikalan, zajednički glas, kao što je danas ovde, da tražimo ispunjenje krupnih odluka” – istakla je Simić i dodala da to ne znači samo na primer rodno budžetiranje, već i prisustvo žena na mestima odlučivanja u svim oblastima.

Prema njenim rečima, u nevladinom sektoru, za napredak je potrebno međusobno prepoznavanje, povezivanje, širenje informacija, okupljanje na nekim budućim zajedničkim aktivnostima, projektima, ali da ne možemo da očekujemo čudo. 

“Inače, kad su ljudska prava u pitanju, zaista ne možemo da očekujemo nikakva čuda, jer je to jako spor proces. Ali je važno da ne gubimo nadu, volju, da se ne vraćamo u regresiju, nego da idemo napred” – kazala je Simić. 

Pravni savetnik u instituciji Ombudsmana, Miljana Šćekić Vučinić, podsetila je da je ova institucija Osnovnom sudu u Prištini podnela tužbu protiv kosovske Centralne izborne komisije (CIK), jer tokom parlamentarnih izbora 6.oktobra nije ispoštovan Zakon o rodnoj ravnopravnosti, odnosno nije primenjena kvota od 50% zastupljenosti žena.

Ona je kazala i da je  tužba vrlo brzo odbijena iz nekih proceduralnih razloga, ali smatra da će u krugovima u kojima je to bitno ostati zapamćena, i da će se ubuduće voditi računa o poštovanju rodne ravnopravnosti.

“Verujem da će to biti opomena i državnim organima, ali i političkim partijama da ipak više vode računa o rodnoj ravnopravnosti. Nije uvek moguće ispuniti tu kvotu 50-50, niti se ona uvek bezuslovno traži, traži se pre svega neka stručna osnova. Ali, bez tog nekog poštovanja zakonskog osnova, pitanje je koliko je sve to svrsishodno i koliko mi možemo ići napred. Provođenje vladavine prava bez provođenja zakona nije moguće. Naše je da to pratimo i da uvek skrenemo pažnju na postojanje tog problema, što smo i imali u ovoj situaciji” – kazala je Šćekić Vučinić. 

Rreze Duli, izvršna direktorica  Regionalne razvojne agencije (RDA) Sever kaže za Kontakt Plus da trenutno ne sprovode projekte ekonomskog osnaživanja žena na severu Kosova.

Jedan od mehanizama za ekonomsko osnaživanje žena, po njenom mišljenju je ravnomerno zapošljavanje.

U tom pravcu, navodi da je, prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u državnom sektoru zaposleno 62 odsto muškaraca.

“Treba da budu ispunjeni potrebni uslovi, nije u pitanju samo dodela grantova za ekonomski razvoj, biznise, već treba i da se otvaraju vrtići, da se omogući edukacija u različitim oblastima, kako bi se stekli uslovi da jedna žena radi ravnopravno” – kazala je Duli.

Tokom diskusije, panelisti i učesnici diskusije dotakli su se brojnih tema, u prvom redu problema nepostojanja sigurne kuće na severu Kosova, zatim političkog učešća žena, borbe protiv rodno zasnovanog nasilja i ekonomskog osnaživanja kao značajnog faktora za izgradnju mirnog i demokratskog društva u Mitrovici.

Panel diskusija organizovana je u okviru projekta „Žene za mir i pomirenje u Mitrovici“, koji sprovodi NVO “Žensko Pravo”, a podržava Ambasada SAD na Kosovu.