Za primenu sporazuma o energetici neophodne ozbiljnije pripreme

vesti 28.02.2018 Radio Mir

KOSOVSKA MITROVICA - Regulisati infrastrukturne probleme u elektromreži (zastarela brojila zameniti novim, uvesti brojila u domaćinstvima koja ih ne poseduju, odnosno legalizovati ilegalne priključke), jedna je od preporuka studije „Mrak i tišina nakon Briselskog sporazuma“ koja je predstavljena  juče u prostorijama EU info centra u Kosovskoj  Mitrovici.

Studija je predstavljena u danu kada su pregovarači Beograda i Prištine, posle 14 meseci zastoja,  imali još jednu rundu dijaloga na kojoj je energetika bila jedna od tema.

U preporukama studije je istaknuta neophodnost sprovođenja informativne kampanje i priprema šire javnosti za naplatu električne energije uz otpis dosadašnjih dugovanja koja imaju građani na severu Kosova.

„Briselskim sporazumom o energetici je predviđeno osnivanje kompanija EPS Trgovina i Elektrosever koje bi se bavile distribucijom i naplatom električne energije na severu Kosova. Pre ili kasnije će biti uspostavljeno plaćanje ove usluge, s toga bi donosioci odluka trebalo blagovremeno da obaveste javnost o daljim koracima tokom primene ovog sporazuma“, kaže Snežana Đapić, jedna od autorki istraživanja.

U istraživanju su navedeni i podaci iz 2016. godine kada je više od pedest odsto ispitanika severa Kosova priznalo da ima neka dugovanja za struju.

Sanja Sovrlić koja je, takođe, autorka ovog istraživanja smatra da bi trebalo izvući pouke iz primene sporazuma o telekomunikacijama, posebno zato što se radi o kompleksnijoj oblasti.

„Uspostavljanju kompanija za distribuciju i naplatu električne energije bi trebalo da prethode radovi na infrastrukturi, kao što je zamena brojila, legalizacija ilegalnih priključaka, obnavlajanje zastarele elektromreže. To bi doprinelo kvalitetnijem obračunu utroška električne energije i bilo bi lakše uspostaviti naplatu, kada do toga dođe“, smatra Sovrlić.

Kada su telekomunikacije u pitanju autorke istraživanja kao ključni problem ističu to što kompanija MTS DOO ima privremenu dozvolu za rad za mobilnu telefoniju.

„Ono što građane u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu najviše brine jeste da li će razgovore sa svojim prijateljima i rođacima u Srbiji, nakon tog perioda, plaćati cenu rominga kao prema inostranstvu“, ističe Sovrlić.

U skladu sa tim je izrađena preporuka za telekomunikacije kojim istraživači zastupaju ideju da je neophodno ostvariti  kontinuitet u kvalitetu i cenama usluga telekomunikacionog operatera MTS DOO po isteku perioda za licenciranje, zadržavanjem prava na komunikaciju unutar „mts“ mreže jednakih sa korisnicima usluga u Srbiji.

Studija „Mrak i tišina nakon Briselskog sporazuma“ je dostupna na srpskom, engleskom i albanskom na sledećem linku: http://crnobelisvet.com/mrak-i-tisina-nakon-briselskog-sporazuma/ž   

Istraživanje je deo projekta „Da li vidimo i kako se čujemo nakon Briselskog sporazuma? – Analiza sporazuma o energetici i telekomunikacijama“ koji je sproveo Radio Mir a finansijski podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS).