Za kvalitetno rešavanje problema integrisanog pravosuđa potreban strateški pomak ka izgradnji dvojezičnosti

vesti 18.07.2018 Radio Kontakt Plus

KOSOVSKA MITROVICA - Za probleme integrisanog pravosuđa na Kosovu, ne postoji brzo rešenje osim političkog, na najvišem nivou, koje bi bilo nepotpuno.  Međutim, za kvalitetne rezultate potreban je strateški pomak ka izgradnji dvojezičnosti, ocenjeno je na javnoj diskusiji  o stanju u pravosuđu u organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC).

Neki od najvećih problema u radu pravosuđa i devet meseci nakon integracije su loš kvalitet prevoda i nedostatak prevodilaca. 

Jelena Krivokapić, sudija vrhovnog suda Kosova , kaže da nema problema sa kvalitetom prevođenja, jer imaju stručnog, obrazovanog  i profesionalnog prevodioca, već je problem što u Vrhovnom sudu Kosova,  postoji samo jedan prevodilac, koji pored svog osnovnog, mora da obavlja i brojne druge poslove.

Jelena Krivokapić, ističe da je prevodilac sa albanskog na srpski jezik ponižen u odnosu na ostale prevodioce, što, kako kaže, pokazuje stav prema dvojezičnosti.

“Govorim o jednom čoveku, jer sam na njegovom primeru videla kako se tretira prevodilac i koliko se ceni prevod sa srpskog na albanski jezik i obrnuto. Prevodilac nije adekvatno poštovan. Čula sam da je ovde neko napustio taj posao, a strahujem da će i moj prevodilac, taj jedan jedini, napustiti, zbog tretmana. Potreban je ravnopravan tretman sa drugim prevodiocima, jer na taj način omalovažavaju i mene kao pripadnika jednog naroda, jer ako on ode na odmor, kolega Nebojša Boričić, ostali radnici i ja ostajemo bez prevodioca” -  kazala je Krivokapić. 

Prema njenim rečima, konkurs za prevodioce je bio raspisan, pa poništavan dva, tri puta, od strane sudskog Saveta, bez obrazloženja razloga za to.

Krivokapić smatra, da je potrebno da odgovorni ljudi u pravosuđu, izvrše pritisak na više pravosudne instance, kako bi se nešto promenilo.

“Konkretno izvršiti pritisak na njih, tretirajte te ljude kako treba, a ne da nam pobegnu i ovi dobri. Mi imamo tog jednog jedinog i vidim da je njemu dosta svega i strašno se bojim da ne ode, jer niko ništa neće preduzeti. Opet će raspisivati, pa poništavati konkurs” - kazala je ona.

Slaviša Mladenović, poverenik za jezike na Kosovu, kaže da su nebrojeno puta upozoravali na prevod zakonodavstva, kako zakona, tako i podzakonskih akata, koji svojim neadekvatnim prevodom i nedoslednostima između albanske i srpske verzije mogu uticati na interpretacije zakona , njihovu primenu  kroz pravosuđe, ali i administraciju. 

Napominje, da je tokom poslednih pet godina, mnogo puta čuo opravdanje da nema novca, kapaciteta, da postoje tehnički problemi, ali da sve to deluje kao nedostatak volje da se neki problem reši. 

Mladenović smatra  da je jedini način rešavanja problema donošenje odluke o tome na najvišem političkom nivou. 

Prema njegovim rečima, imajući u vidu zakone koji trenutno važe, do rešenja neće doći, odn. uvek će se naći zakonska prepreka za praktična rešenja koja su u ovom trenutku neophodna.  

“U procesu zapošljavanja neko će naći primedbu da kandidat nema nostrifikovanu ili overenu diplomu jer je studirao na Univerzitetu u Mitrovici. Kroz Ministarstvo finansija ćemo dobiti potvrdu da nema novih radnih mesta jer je to preporuka MMF-a. Kroz Ministarstvo javne uprave, ćemo dobiti takođe negativan odgovor da po važećem zakonodavstvu ne možemo otvoriti nova radna mesta, tj.da za poziciju prevodioca moraju konkurisati profesionalci, koji su se za to obučavali, a mi znamo da se već 30 godina niko ne školuje za taj profil. Kažemo da hoćemo da rešimo problem sudija koji su se integrisali, hoćemo da rešimo problem za građane, ali rešenja ne možemo da damo zato što su u suprotnosti sa zakonom” - kaže Mladenović.

(image) Mladenović je na diskusiji naveo probleme kao što su sertifikacija prevodilaca i njihovo obrazovanje, jer nema sertifikacije za prevodioce za službene jezike, ni kroz sudski Savet koji to trenutno radi.

Ta će nadležnost, kako kaže, po novom zakonu biti nadležnost Ministarstva pravde.

Smatra da se mora odabrati grupa najboljih, najprofesionalnijih prevodilaca kojih, ističe, ima sve manje.

Od njih, kaže,  treba napraviti neko jezgro buduće prevodilačke profesije, zatim u saradnji sa njima formirati katedre za službene jezike u Prištini i Mitrovici, početi stvarati novi kadar za kojim potreba itekako postoji, ažurirati postojeće rečnike, obezbediti  sredstva za olakšavanje rada…

Podseća da su kroz Nacrt strategije dali niz predloga za rešavanje problema, ali da Strategija nije usvojena uz opravdanje da za to nema novca. 

Međutim, ističe da takvo opravdanje ne stoji,  jer u situacijama kada prevodilac ne stigne da prevede nešto, sud za to plati agenciju,  pa se postavlja pitanje kako nema novca za zapošljavanje prevodilaca, ali ga ima za sklapanje ugovora sa agencijom u kojoj rade neprofesionalni i nesertifikovani prevodioci.

“Smatram da je sve to pitanje volje i odnosa prema dvojezičnosti, a ne zaista nedostatak  novca. U trenutku odbijanja Strategije koja je trebala da košta 2 miliona evra za 5 godina, vlada je u toj godini kroz jedno ministarstvo za ugovor o prevođenju potrošila 2,2 miliona. Ako usvojimo Strategiju, uposlimo pedesetak novih, stručnih prevodilaca u vladi, nećemo trošiti 5 miliona godišnje na prevode, a neko kontroliše te ugovore o prevodima. To ugrožava nečije interese i bojim se da, dok ne dođe ozbiljna poruka o tome da moramo interese staviti  po strani, da moramo prevesti dokumentaciju kako to profesija zahteva, nećemo doći do rešenja” - podvlači Mladenović.

Mladenović ocenjuje da pomaka neće biti bez jasne poruke sa najvišeg političkog nivoa, da se ovaj problem mora rešiti po svaku cenu. 

“Sve dok se menadžment na srednjem nivou pita za bilo šta, mi ćemo imati opstrukciju na svim nivoima. Mi izlaza i rešenja za ovaj problem nemamo dok se ne pošalja jasna poruka da se ovo mora rešiti. I onda će, verujete, biti potpuno kreativni  u sudu, ministarstvu, opštini…do tog trenutka, bojim se da ćemo se suočavati sa ovim problemima. Bojim se da ne postoji brzo rešenje osim političkog, a koje bi opet dalo nepotpune rezultate, dok se sve ovo ne uradi kao jedan strateški pomak ka izgradnji dvojezičnosti” – podvlači Mladenović.

On je naveo da postoje neki pozitivni koraci, poput ideje da se u kancelariji premijera formira bilo služba za prevođenje ili harmonizaciju zakona, jer tu, objašnjava, prolaze svi predlozi zakona pre slanja u skupštinu odn.svi podzakonski akti pre usvajanja od strane određenih institucija.

Aleksandar Rapajić, ispred ACDC predstavio je rezultate istraživanja o situaciji u pravosuđu na severu Kosova nakon integracije,  koje je ova organizacija radila krajem maja i početkom juna meseca. 

Najveći problem je činjenica da sudovi i pored toga što su integrisani, nisu postali funkcionalni, odn. ne funkcionišu u punom kapacitetu, naglašava Rapajić. 

Prema njegovim rečima, najveći negativni rezultat istraživanja je to da čak 85 odsto građana smatra da politika utiče na rad sudova.
Istraživanje je pokazalo da je nepoverenje prema sudovima i dalje veliko, podvlači Rapajić.

Dodaje da se kao razlozi za to uglavnom navode politički uticaj, korumpiranost i nerad, jer se smatra da sudovi ne rade svoj posao, obzirom da ljudi još uvek ne osećaju benefit od integracije sudstva. 

“Sudije rade, sve izgleda lepo na prvi pogled, ali generalno,  običan građanin još nije osetio da ti sudovi rade i da neki slučaj može da reši u tom sudu. Zašto sudovi ne rade? Kao najveći problemi se navode pitanje jezika i prevoda - zakoni nisu dobro prevedeni, ima velikih grešaka u zakonu. Takođe, slučajevi čekaju na prevod, obzirom da su zatrpani starim slučajevima koji treba da budu prevedeni na srpski i sudije čekaju da se ti slučajevi prevedu” -  rekao je Rapajić.

Pored rada sudova, dodaje, javlja se i problem notarske službe koja nije ogranizovana na severu Kosova, zatim problem starih slučajeva, koji su trebali biti preuzeti po sporazumu iz srpskog suda, a to se zvanično nije desilo, kao ni preuzimanje starih presuđenih slučajeva koji čekaju na izvršenje. 

Jedan od pozitivnih rezultata istraživanja je relativno dobra informisanost ljudi o integraciji pravosuđa, o tome gde se nalaze sudovi, ko u njima radi, koji zakoni se sprovode, kaže Rapajić i dodaje da sa druge strane, građani kažu da nisu dovoljno informisano o tome kako rade sudovi i kako mogu da im pristupe.

Javna diskusija održana u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici, deo je projekta “Integracija pravosuđa 6 meseci kasnije, gde smo?”, koji ACDC sprovodi u saradnji sa Kontakt Plus radijom. Projekat podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo  (KFOS).