Vučić: Zamrznuti konflikt nije rešenje, potreban kompromis

vesti 27.05.2019 Beta

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da postoje dve mogućnosti u vezi s Kosovom – normalizacija odnosa Srba i Albanaca i zamrznuti konflikt, za koji je rekao da ne znači ništa i da Albanci mogu da ga odmrznu u svakom trenutku i napadnu Srbe.

"Pitanje je trenutka kada će Albanci da napadnu Srbe. Pitanje je dana i meseca jer oni to ne mogu više da podnesu", rekao je Vučić podnoseći izveštaj o Kosovu i Skupštini Srbije.

On je kazao da zamrznuti konflikt ne može da bude rešenje jer ga Albanci neće.

Vučić je kazao da će dati sve od sebe ako Priština ukine takse na uvoz robe iz Srbije, da dođe do nekakvog kompromisa "rešenje u kom će se voditi računa o interesu našeg naroda, bezbednosti i sigurnosti naših ljudi i crkava i manastira, ali i o interesima Srbije".

Srbija nema vlast na Kosovu, potrebno je prestati sa obmanjivanjem javnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučič izjavio je danas da Srbija nema vlast na Kosovu sem u zdravstvu i školstvu i da je potrebno prestati sa obmanjivanjem javnosti.

On je kazao da to govori već sedam godina od kako je na vlasti, kao što govori da je potreban mir i stabilna ekonomija i dogovor sa Albancima.

Vučić je istakao da za prethodnih sedam godina od kako je na vlasti, Srbija na Kosovu nije izgubila ništa što već nije bilo izgubljeno i da je sedam godina pokušavao nešto da dobije "tamo gde je sve izgubljeno".

"Mi smo se sedam godina teško svađali, pregovarali i natezali vezanih ruku i nogu i mirno mogu da vam kažem nismo izgubili ništa što već nije bilo izgubljeno, niti smo trgovali ni sa čim što neko već odavno nije prodao i nismo dali pedalj onoga što neko već nije dao, već smo krenuli da vraćamo Srbiju u igru i da ima ono što može da ima", rekao je Vučić.

On je kazao da je Srbija u poslednjih sedam godina dobila mir, veću sigurnost, bolju i snažniju ekonomiju koja je "izrodila bolju i snažniju srpsku vojsku i policiju i čoveka koji je zagledan u evropsku budućnost i mogućnost da nastavimo da se borimo".

Kako je istakao, prvi put za sedam godina Srbija nije završila tragično sa potpunim porazom i kolapsom.

Od zapadnih mentora Prištine zavisi nastavak dijaloga

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je danas, u Skupštini Srbije, da Priština ne želi da nastavi dijalog, a "da li će ga želeti mnogo je više pitanje za njihove zapadne mentore", kao i da je Srbija spremna za dijalog čim se ukinu takse.

On je rekao da je dijalog sa Prištinom bio jedini način da se sačuva mir, tokom kojeg je Beograd uspeo da donekle "amortizuje apsolutno beskompromisan stav onih koji podržavaju nezavisnost Kosova".

Prema njegovim rečima, i takvi su prihvatili da Kosovo nije završena stvar i da srpski glas može da se čuje.

"Da li ćemo dobiti sve što želimo nećemo, neću da budem lažov da kažem drugačije kao što to neki rade", rekao je Vučić.

"Da su nastavljeni pregovori, siguran sam da bismo dobili mnogo više nego što smo imali 2000. godine ili 2008.", rekao je Vučić.

On je rekao da je od 2014. do 2018. sprečeno da Kosovo postane članica 9 međunarodnih organizacija, kao što su UNESKO ili Interpol, dok je 13 zemalja povuklo priznanje nezavisnosti Kosova.

Govoreći o nastojanjima Prištine da ovlada severom Kosova, on je rekao "Srbi sa severa neće samostalno odgovoriti ukoliko ih neko ugrozi".

"Uslediće odgovor celokupnog srpskog naroda, novog progona kao 2004. neće biti", naglasio je Vučič.

On je rekao da je posle ubistva lidera SDP Olivera Ivanovića Priština pokušala da "kriminalizuje Srbe sa severa i tako im oslabi odbranu kako bi bili laka meta".

Prema njegovim rečima, oslabljen je sever Kosova zajedničkim nastojanjem Albanaca, dobrog dela zapadnih sila i "jednog dela srpske politike", pominjući prethodno neke koji "žive na Savskom vencu, a lažno se predstavljaju da su sa Kosova".

Vučić je rekao da će govoriti još pola sata ili 45 minuta, što je propraćeno upadicom predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja iz klupe, kome je Vućić uzvratio.

"Mogu ja da govorim do zore, ali ti ne možeš da izdržiš", rekao mu je Vučić.

Dužnost mi je da govorim istinu ali to ne znači da se neću boriti za Kosovo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da mu je kao predsedniku posao da ljudima saopšti istinu o svim bitnim stvarima, pa i o Kosovu, ali da to ne znači da se neće boriti za srpski narod koji tamo živi.

"Istinu. Ponekad gorku, ponekad neprijatnu i ma kakva bila, ali istinu. Ali nemojte ni za trenutak da pomislite da neću da se borim za naš narod na Kosovu i Metohiji. I to više od onih koji istinu znaju ali je prećutkuju. I koji bi da za Kosovo ratuju tuđa a ne njihova deca", rekao je Vučić na sednici Skupštine Srbije.

On je zahvalio svima koji su došli na sednicu jer žele da razgovaraju odgovorno o ozbiljnom i teškom problemu, i to ne samo problemu za Srbe na Kosovu već i za sve građane Srbije i celinu srpskog naroda.

Vučić je dodao da svi treba da se pitaju da li Srbija može da računa na međunarodnu pravdu po pitanju Kosova, kada je upravo protivpravno bombardovana zbog Kosova 1999. godine, kao i da li ima pravo da pravi neprijateljstvo sa onima od kojih zavisi budućnost Srbije.

Predstavljajući istorijski kontekst vlasti nad teritorijom Kosova i Metohije, Vučić je kazao da Srbi posle 1389. godine opet vladaju tim prostorom od 1912. i Balkanskih ratova do, uslovno govoreći, 1999. godine i Kumanovskog sporazuma od kada kako je rekao, Kosovom i Metohijom upravljaju Albanci i deo međunarodne zajednice koji je podržao kosovsku nezavisnost.

On je kazao da je po procenama iz 1455. godine na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije živelo oko 98 odsto Srba, a da su 1871. Srbi činili 32 odsto stanovništva a "Arbanasi" kako je rekao, 64 odsto.

"Posle srpsko-turskih ratova i Berlinskog kongresa došlo je do velikog i teškog progona Srba. Tada najdramatičnije gubimo u broju Srba na Kosovu i Metohiji i po prvi put 1890. godine Arbanasi predstavljaju većinu u Kosovskom vilajetu sa 48 odsto", kazao je predsednik Srbije.

Vučić je naveo i da je od 1961. do 1991. godine broj Srba na Kosovu i Metohiji smanjen sa 27 na 11 odsto.

"Po podacima iz 1961. godine imamo 27 odsto Srba na Kosovu i Metohiji, 1971. imamo 21 odsto a već 1981. imamo 15 odsto Srba. Pad broja se nastavlja i 1991. imamo 11 odsto Srba na Kosovu i Metohiji, više nego duplo u tih 30 godina smo izgubili", rekao je Vučić.

Na Kosovu živi oko 93.000 Srba

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je 2017. godine na Kosovu živelo 94.998 Srba, a da ih je danas za 2.000 manje.

Od tog broja 47,1 odsto je na severu, 52,9 odsto na jugu, a procenat se povećava na severu jer je bezbedniji, rekao je Vučić je podnoseći izveštaj o Kosovu u Skupštini Srbije.

On je naveo da je Albanaca na Kosovu između 1.162.000 i 1.325.000, odnosno mnogo manje nego što Albanci predstavljajaju.

Vučić je rekao da država pokušava da vrati Srbiju u život i da više nema "glava za gubljenje ni dece za bacanje".

On je rekao da, čuvajući političku stabilnost i podižući ekonomiju, Srbija uvećava sve druge šanse čak i one da brani nacionalne interese.

Vučić je kazao i da mu nije lepo što mora o Kosovu da razgovara sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, ali da misli da je Tačiju ipak gore što mora da razgovara sa njim.

"Gore je Tačiju da razgovara sa mnom nego meni sa njim, ali moram da razgovaram ne zato što mi je lepo, nego jer volim svoju zemlju", istakao je Vučić.

On je kazao da je 2010. sve bilo završeno i gotovo što se tiče Kosova, ali da je aktuelna vlast uspela da pitanje Kosova vrati na sto, ne sa velikim šansama, ali sa šansama da se Srbija ipak "nešto pita".

Predsednik Srbije je kazao da je po Briselskom sporazumu bilo potrebno formirati Zajednicu srpskih opština kako bi bili povezani Srbi sa juga i severa, da su tražene nadzorne funkcije, izvršna ovlašćenja, ali da Priština nije to ispunila.

"Jednu jedinu obavezu iz Briselskog sporazuma nisu ispunili, jer su im velike sile rekle vama je dozvoljeno da ne ispunite", rekao je Vučić.

Sednica Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji

Sednica Skupštine Srbije počela je danas nešto posle 16 časova, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred poslanicima podnosi izveštaj o Kosovu i Metohiji.

Poslanici su ga u sali dočekali gromoglasnim aplauzom, a dug aplauz je usledio i kada je stao za govornicu i počeo predstavljanje izveštaja.

Sednici prisustvuju i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministri, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić. Sa galerije sednicu posmatraju privredno-politički predstavnici Srba sa KiM i predstavnici diplomatskog kora.

Na sednicu nije došao deo opozicije koji i dalje bojkotuje rad parlamenta i koji ističe da je sednica o Kosovu "farsa" aktulene vlasti i "fingiranje dijaloga".

Iz opozicije navode i da građani od predsednika Srbije neće čuti ništa novo, niti će biti iznet bilo kakav predlog o rešavanju kosovskog pitanja.

Vučića su ispred parlamenta dočekali poslanici Dveri sa razglasom i povicima "izdaj, izdaja", ali i poslanice Srpske napredne stranke koje su njegov dolazak propratili aplauzom.

Šef Dveri Boško Obradović je negodovao i zato što je dozvoljeno da u parlament uđu predstavnici Srpske liste, a nije dozvoljeno onim Srbima sa Kosova i Metohije koji drugačije misle.

Vladajuća većina ocenila je da je opozicija neodgovorna i da to što nisu došli na sednicu pokazuje da joj nije stalo do Kosova.

Na početku sednice izglasano je da rasprava umesto pet časova traje deset časova.

Pošto predsednik Srbije podnese izveštaj, počeće rasprava koja bi mogla da traje i sutra. Po završetku rasprave izveštaj će biti stavljen na glasanje.

Vladina Kancelarije za KiM je skupštini poslala izveštaj o pregovorima sa EU od 2013.

U Skupštinu Srbije je pre nekoliko dana stigao izveštaj Kancelarije Kosova i Metohije. U tekstu na 82 strane je, u najvećem delu, i izveštaj o radu te kancelarije i realizovanim projektima i pomoći upućene srpskom stanovništvu, a objavljene su i fotografije renoviranih škola, bolnica...

Opozicija je ocenila da je izveštaj "sraman", da nije podnet plan za budućnosti niti ciljevi delovanja već je samo navedeno šta je Vlada Srbije radila odnosno u šta je ulagala finansijska sredstva, a da je što se tiče pregovora sa Prištinom samo hronološki pobrojano ono što je javnosti već poznato.

U izveštaju kancelarije izmedju ostalog je ocenjeno da je Srbija odabirom mirnog principa za aktivno i posvećeno angažovanje u pregovorima sa Prištinom napravila "svojevrsno strateško iznenadjenje".

Ocenjeno je i da pregovarački proces i primena dogovora u osnovi nisu u interesu Prištine i da upravo zato Priština nastoji da ih u potpunosti uruši i podseća se da još nije formirana Zajednica srpskih opština što je bila obaveza Prištine.

U izveštaju se navodi da je dijalog u svakom smislu radio za interese srpske strane koja je u periodu pregovora uspela da očuva mir na Kosovu i šire.

Ističe se i da je angažovanje Srbije u dijalogu uspelo da "delimičmo amortizuje beskompromisan stav podržavalaca takozvane nezavisnosti Kosova i da oni više ne smatraju da je kosovska nezavisnost naprosto završena stvar".

U izveštaju je ocenjeno i da je Srbija uspela da u potpunosti zaštiti svoje interese u pokrajini i u kontekstu evropskih integracija "bez davanja suštinskih ustupaka".

"Uprkos kritikama vezanim za navodnu predaju srpskih interesa na severu Kosova, na tom prostoru Srbi trenutno dominiraju svim političkim, policijskim i pravosudnim institucijama i ta njihova dominacija je priznata i od Prištine i medjunarodnog faktora", piše u izveštaju.

Od 2013. godine bilo je ukupno 188 sastanaka, od kojih je 24 na visokom političkom nivou, a sporazuma i dogovora potpisanih na političkom, tehničkom, i ekspretskom nivou bilo je ukupno 45, navodi se u izveštaju.

Navedeno je i da je Srbija odlučna da nastavi pregovore sa Prištinom čim se za to stvore uslovi i nema nameru da odustane od svog mirnog pristupa rešavanju problema na Kosovu.

"Jedino tako se mogu stvoriti uslovi za dalji napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali i istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda na čemu Srbija predano radi i nastaviće da radi i ubuduće", ističu iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.