Uskoro sigurna kuća za sever Kosova

vesti 29.11.2019 Radio Kontakt Plus

Rešenje višegodišnjeg problema, nepostojanja sigurne kuće na severu Kosova, konačno se nazire, uz pomoć donatora i Ministarstva administracije lokalne samouprave. Radi se na realizaciji projekta za kojim potreba odavno postoji, ali sve do sada nisu bili preduzimani konkretni koraci u pravcu implementacije.

Ministarka administracije lokalne samouprave u kosovskoj vladi, Adrijana Hodžić, kaže za Kontakt Plus, da bi sigurna kuća koja bi bila organizovana kao održiva institucija, sa jedne strane bila utočište ženama žrtvama nasilja, a istovremeno i mesto gde će dobiti adekvatnu profesionalnu zdravstvenu, psihološku i pravnu pomoć.
 
S obzirom na to da su sigurne kuće na Kosovu okarakterisane, pre svega od strane nevladinog sektora, kao loš primer funkcionisanja, odnosno da nemaju kapacitete da na kvalitetan način pruže neophodne usluge žrtvama nasilja, Hodžić navodi da su se odlučili da naprave drugačiji modalitet funkcionisanja, u skladu sa zakonom i nadležnostima opštinskih institucija, uvažavajući kroz zakonske akte i Istanbulsku i sve ostale konvencije, odnosno međunarodne instrumente, koji, kaže, na neki način jesu pravilnik za postupanje sa žrtvama porodičnog nasilja.
 
Opština Zubin Potok ustupila je plac sa nedovršenim objektom u selu Zupče za potrebe sigurne kuće, s obzirom na to da u ostale tri severne opštine nije bilo adekvatnog prostora za ustanovu ovog tipa.
 
Ministarka Hodžić kaže, da je, imajući u vidu sve okolnosti, ovo, na neki način, najpovoljnija lokacija.
 
“Udaljenost od opštine Severna Mitrovica, od regionalnog Zdravstvenog centra, takođe, potrebno je svega nekih 15 minuta da se od regionalne policije stigne do sigurne kuće. Sa druge strane, objekat je vrlo blizu obdaništa, Doma zdravlja i osnovne škole i nalazi se u relativno naseljenom području. Procena svih ljudi koji su vršili proveru na terenu je bila pozitivna. Na kraju krajeva, nismo imali ništa bolje u ponudi, a bili smo, da kažem, očajni za instaliranjem jedne sigurne kuće koja će biti mirna luka za najteže slučajeve porodičnog nasilja” – kaže Hodžić.
 
UNMIK administracija izdvojila je oko 110 hiljada dolara za rekonstrukciju objekta i izvođenje svih građevinskih radova, kako bi sigurna kuća bila uređena na adekvatan način i po evropskim standardima, kaže ministarka Hodžić.
 
Dodaje da je dizajn rađen od strane profesionalnog osoblja sigurne kuće iz Leskovca, koji su napravili reorganizaciju objekta i iskoristili postojeći prostor na najbolji mogući način.
 
Prema njenim rečima, građevinski radovi su u finalnoj fazi i trenutno se traži rešenje za smeštaj ljudi koji će obezbeđivati zgradu. Istovremeno, radi se na odabiru adekvatnog osoblja koje će raditi u sigurnoj kući.

“Osoblje koje će raditi u sigurnoj kući je doprinos pre svega opštine Severna Mitrovica, a govorimo o medicinskom osoblju, pedagozima, pravnoj službi i službi koja će se baviti ekonomijom. Postojeći kadar koji je inače angažovan u okviru lokalnih samouprava na severu Kosova, biće preusmeren i sve svoje kapacitete iskoristiće za potrebe sigurne kuće” – objasnila je Hodžić.
 
Ističe da je najbitnije da osoblje koje će raditi u okviru sigurne kuće prođe adekvatne obuke, obećane od strane potencijalnih donatora, pa je tako npr. OEBS zainteresovan da podrži osoblje koje će tu raditi.
 
Pored toga, dodaje, u redovnoj su komunikaciji sa sigurnom kućom u Leskovcu, koja je jedan od dobrih primera u Srbiji, te će i njihovi saveti dobro doći.
 
“Najvažnije je da osoblje koje bude stacionirano i bude na raspolaganju žrtvama porodičnog nasilja, bude dostupno 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. To nam je cilj” – podvukla je Hodžić.
 
Sigurna kuća će imati kapacitet za smeštaj dvadesetak odraslih osoba, a predviđen je i deo za decu.
 
Veliki broj žena žrtava nasilja ne napušta partnera nasilnika iz razloga ekonomske zavisnosti.
 
Ministarka Hodžić napominje da je upravo ta ekonomska komponenta predviđena u drugoj fazi realizacije projekta sigurne kuće.
 
“Pre svega, plac površine 15 ari, biće iskorišćen za postavljanje plastenika i staklenika za proizvodnju cveća i povrća. Obavili smo preliminarne razgovore sa preduzetinicima sa severa Kosova i upoznali smo ih sa tim da će sigurna kuća imati svoju proizvodnju i da bi bilo dobro da na neki način budu sigurni korisnici i klijenti koji će otkupljivati sve što bude proizvedeno. Pored toga, pokušaćemo da razvijemo još neke zanatske aktivnosti koje bi eventualno mogle da donose nekakav prihod za žene koje budu u sigurnoj kući” – rekla je Hodžić.
 
Dodaje i da je u toku opremanje koje podrazumeva kompletan nameštaj, kuhinju, trpezariju, posteljinu i sve ostalo što je potrebno, a što je doprinos opštine Severna Mitrovica.
Takođe, u kontaktu su sa potencijalnim donatorima koji će kompletirati opremanje, kako bi počela da radi u punom kapacitetu.

Jedan od donatora i za ovu komponentu je UNMIK, kaže Hodžić, napominjući da ima i drugih zainteresovanih da daju svoj doprinos, kako bi u što kraćem roku sigurna kuća postala funkcionalna.
 
Lokalna samouprava Zubin Potok će, prema njenim rečima, biti nadležna za pokrivanje troškova komunalnih usluga sigurne kuće.
 
Tendencija je da do kraja ove godine sigurna kuća na severu Kosova počne sa radom, kaže Hodžić, ali napominje da se ovaj rok treba uzeti sa rezervom, jer samo licenciranje svih radnika koji će biti angažovani, zavisi i od ažurnosti Ministarstva za socijalna pitanja.
 
“Imam uveravanja da će nam predstavnici ovog ministarstva biti na raspolaganju, kako bi se licenciranje kompletnog osoblja koje će biti angažovano u sigurnoj kući, završilo u najkraćem mogućem roku. Taj period nije dovoljan za kompletnu obuku, ali će biti dovoljno za licenciranje osoblja. I obuke ćemo imati konstantno, jer se stalno nešto menja, prave se novi mehanizmi i mi želimo da pratimo svetski trend. Ali, bilo bi dobro da u jednom momentu imamo sigurnu kuću koja će moći da reaguje” – navodi Hodžić.
 
Od nevladinog sektora se očekuje doprinos u podizanju svesti kod građana, na čemu inače godinama i rade, potom na isticanju težine problema porodičnog nasilja, kao i na uticaju na pravosuđe, kako bi kazne za nasilnike bile strožije.
 
Takođe, mišljenja je da žene treba da se ohrabruju da prijavljuju nasilje, ne pred medijima, već relevantnim institucijama, Centru za socijalni rad kako bi oni pokrenuli sve potrebne procedure i da se taj problem tretira.
 
Nevladin sektor, i u tom smislu može dati svoj doprinos, kaže Hodžić.
 
“Trebalo bi da budu glasni i da podvuku da borba protiv porodičnog nasilja nije šala i da smo svi ozbiljni u ovoj priči, ne bi li kroz nevladin sketor, poruka došla i do samih nasilnika, da menjaju svoj pristup, da razumeju da njihova nedela neće proći nekažnjeno” – ističe Hodžić.
 
Hodžić ukazuje i da su sigurnoj kući neophodni saradnici i i mreža savetovališta u svakoj opštini na severu Kosova, čiji bi rad trebalo bi da bude podržan pre svega od međunarodnih institucija, jer lokalne samouprave za to nemaju sredstava.
 
Uverena je da bi osnivanje savetovališta širom severa Kosova, koja bi vodili ljudi iz nevladinog sektora, bilo od velike važnosti u tretiranju slučajeva porodičnog nasilja.