Ulaganjem u svoje obrazovanje, voljom i upornošću do uspeha

grad 07.04.2017 Radio Kontakt Plus

Kontinuirano obrazovanje, stvaranje sistema koji će vrednovati trud i rad, ulaganje u sebe, volja i upornost neophodni su činioci ka postizanju uspeha, neki su od zaključaka debate na temu ‘’Kako se obrazovati i uspeti u nestimulativnoj sredini’’ koju su organizovali Centar za razvoj zajednica i portal KoSSev.

Kakvo obrazovanje pružaju postojeće škole mladima, da li su diploma, magisterij i doktorat merilo obrazovanja, informisanosti, kritičkog razmišljanja, kakvo obrazovanje pružaju škole u inostranstvu i šta mladi ljudi mogu da učine na razvoju sopstvenih kapaciteta i veština u nestimulativnoj sredini – samo su neka od pitanja na koja su kroz lične priče i primere dali odgovore Milica Orlović - masterant Evropskih studija koja se bavi pitanjem rodno zasnovanog nasilja, Branislav Nešović – student doktorskih studija Centralno-evropskog univerziteta i softver developer Nikola Jevtić.

Učesnici okruglog stola, koji je održan u Kosovskoj Mitrovici, imali su priliku da od troje mladih ljudi koji kontinuirano rade na svom obrazovanju, razvoju praktičnih poslovnih veština i imaju jaku volju i viziju, dobiju savete o tome kako da napreduju, bez obzira na sredinu i okolnosti u kojima žive.
Debati koja se, prema rečima urednice KoSSev portala Tatjane Lazarević, neposredno tiče života mladih ljudi u Kosovskoj Mitrovici i na severu Kosova prethodila je priča objavljena na ovom portalu, o Mitrovčaninu Đorđu Baščareviću za čiji talenat rodni grad nije imao sluha i koji je ostisnuvši se u drugi grad uspeo da pronađe zaposlenje u struci.

Ipak, iskustvo Branislava Nešovića iz Leposavića, studenta prestižnih inostranih univerziteta, donekle je drugačije. Prema njegovim rečima, sredina u kojoj je odrastao i u kojoj sada živi umnogome mu je koristila tokom studiranja.

''Mitrovica pruža mogućnost čoveku da pronađe sebe i da zadovolji svoje intelektualne, kulturne i obrazovne potrebe i ovaj grad može mladima da omogući mnogo toga'', istakao je Nešović kome je situacija na Kosovu bila velika prednost u odnosu na ostale studente, jer je u polju svog interesovanja već imao veliko iskustvo samim odrastanjem u sredini zahvaćenoj konfliktima.

''Ne bih se složio s tim da je ova sredina nestimulativna, jer je mene upravo ova sredina gonila da se bavim postkonfliktnim pomirenjem koje je oblast mog interesovanja, izgradnjom društva na Kosovu, međuetničkim odnosima i bilo mi je korisno na studijama to što sam odavde. Radio sam u Americi, uvek sam se bavio prostorom Balkana i svaki odlazak u inostranstvo je uticao na to kako percipiram svet jer sve te mogućnosti su me izgradile kao ličnost'', podvukao je Nešović.

Branislav ističe da studiranje u inostranstvu, u njegovom slučaju konkretno u Americi, ne predstavlja program putem kojih studenti drugih zemalja uče kako da sprovode interese zemlje koja ih školuje i da takvo poimanje treba demistifikovati. ''Ne može vama niko da ispere mozak, ne postoji program koji vam može, kao što tabloidi pišu, reći kako da razmišljate, nisu ti nastavnički programi osmišljeni zarad sprovođenja nečijih ineteresa i ne teraju vas da učite nešto što je protiv interesa vaše sopstvene države'', naglasio je Nešović.(image)

On je dodao da upravo kroz programe razmene studenata i studiranje u inostranstvu osoba uči kako da kritički razmišlja, promišlja i donosi sopstvene zaključke.

Istog je mišljenja i Milica Orlović, Mitrovčanka koja je master studije završila u Belgiji. Ona ističe da se prilikom školovanja u inostranstvu mnogo veća pažnja poklanja studentima, njihovo se mišljenje uvažava, profesori su uvek dostupni studentima i studenti uče kako da kreiraju sopstveno mišljenje.

Milica je osnovne studije završila u Kosovskoj Mitrovici, a master evropskih studija u Belgiji. Iako je napravila veliku pauzu između osnovnih i master studija, jer je u međuvremenu radila, uspela je da postavljajući male ciljeve ostvari zacrtano i dobije priliku da se školuje u inostranstvu, što je, kako ističe, bilo nemerljivo iskustvo vredno čitavog truda.

Mladi ljudi koji odlaze u inostranstvo da studiraju jesu ambasadori naše male zajednice sa severa Kosova, istakla je urednica KoSSev portala i dodala da su ti mladi intelektualci mreža najjačih diplomata koje Srbija ima u svetu i koji našu zemlju na najboji način predstavljaju.

Nikola Jevtić, uspešan softver developer i student ETF-a nije se pronalazio u porodičnom biznisu, već se fokusirao na svoja interesovanja na polju razvoja softvera, a upornost i želja za nepredovanjem rezultirale su velikim brojem klijenata i ugovorom sa jednom od najuspešnijih IT kompanija u Srbiji. Sredina u kojoj živi ograničavala ga je što se broja usluga koje je mogao da pruži tiče, tako da se pored formalnog fakultetskog obrazovanja edukovao putem internet tutorijala, posećivao IT konferencije, na kojima se, kaže, može upoznati najviše ljudi i mnogo klijenata.

''Edukacija se ne završava završetkom fakulteta. Na fakultetu se, nažalost, uče neki programski jezici koji su zastareli, tako da mlade ljude savetujem da sami nadograđuju znanje, pokušaju da pronađu klijente. Budite uporni, vredni i neko će prepoznati vaš rad'', poručio je Nikola.

IT zajednica, istaknuto je na diskusiji, jeste nevidljiva intelektualna sila Srbije, nezavisna zajednica ljudi koji su ostali u Srbiji, kojima je stalo do svoje zemlje i do toga da se zemlja promeni nabolje. To su ljudi koji imaju veliku viziju, jaku volju i ambicije, koji mukotrpno rade i poseduju ogromno znanje.

Pored toga što imaju bogato iskustvo u školovanju, Milica, Branislav i Nikola su mladi ljudi koji rade za veoma uspešne organizacije. Milica koja radi u civilnom sektoru i bavi se pitanjem rodno zasnovanog nasilja ističe da nikada nije imala abiciju da radi za javni sektor i da je uvek više zanimao rad u međunarodnim organizacijama.

Veruje, kaže, da se njena master diploma u javnom sektoru ne bi vrednovala toliko kao u civilnom sektoru. Ističe da nije bitno da li se trud koji je prethodio zaposlenju i studiranju isplatio, već da je sam proces studiranja u inostranstvu svojevrsna nagrada i uživanje.

''Potrebno je stvoriti sistem koji će vrednovati rad i trud'', ističe Branislav Nešović. ''Došlo je do slobodnog moralnog pada u obrazovanju, mnoge se pojave prihvataju kao relevantne iako nisu, ljudi plagiraju svoje doktorate, master radove, polažu ispte na bubicu, a niko vas zbog toga neće kazniti već i nagraditi. To je postalo društveno privatljivo kod nas, dok se u inostrantvu to smatra nemoralnim i ne gleda se na to blagonaklono'', dodaju Milica i Branislav.

(image) Branislav kaže da mu nikada nije bio cilj da radi u državnoj službi, jer smatra da naša državna služba nije ustrojena na pravilan način.

''Mislim da ne bih mogao da dobijem posao bez veze, posebno bez političke veze. Izabrao sam rad u sektoru civilnog društva jer tako mogu sebi da kreiram vreme i da na bolji način doprinesem društvu, a zbog diploma i iskustva u inostranstvu sam konkurentan i u mogućnosti da sagledam širu sliku'', naglasio je on.

Veliki je problem to što na našim fakultetima nastava nije osavremenjena, stiče se utisak da je fakultetima bitan kvantitet, a ne kvalitet, dodao je Nikola Jevtić naglasivši da je u poslu kojim se on bavi - 'networking' (umrežavanje) veoma bitan faktor putem kojeg osoba ima mogućnost da se predstavi na najbolji način, iskaže svoja znanja, veštine i time kreira svoj životni put.

Što se izazova studiranja u drugoj državi tiče, Milica kaže da činjenica da je osoba sama u drugom gradu, društvu, sistemu i svi izazovi sa kojima se tamo suočava svakako kasnije pomažu u rešavanju drugih problema i sve se prepreke lakše savlađuju.

Poruka ovih uspešnih mladih ljudi jeste da ne treba odustati od zacrtanih ciljeva, treba kontinuirano ulagati u svoje obrazovanje, nadograđivati svoje znanje.

Bez obzira na sredinu iz koje osoba potiče potrebno je da menja sebe nabolje, ne oslanja se isključivo na obrazovanje stečeno na fakultetu, već da proširuje svoje vidike i kritički razmišlja, propituje i ulaganjem u sebe razvije logiku i veštine za savladavanje životnih prepreka.

Jedan od zaključaka koji se po završetku diskusije nametnuo jeste da nestimulativna sredina može naterati čoveka da bude još bolji, a organizatori okruglog stola najavili su još debata koje će se baviti najosnovnijim problemima i temama koje zanimaju obične građane.

Diskusija „Kako se obrazovati i uspeti u nestimulativnoj sredini'' održana je u prostorijama Centra za civilnu energiju, u okviru projekta "Intelektualci u dijalogu, građani u debati“ koji podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS).