Učenici i prosvetari: Neposredna nastava bolja opcija nego onlajn

vesti 29.04.2021 Radio Kontakt Plus

Neposredna nastava bolja je opcija nego na daljinu (onlajn), saglasni su učenici, a i prosvetni radnici.

Pre deset dana, stariji osnovci i srednjoškolci su se nakon pet nedelja vratili na kombinovani model nastave – neposredno i na daljinu.

Živa reč je bolja od onlajn nastave, kažu za Radio Kontakt Plus učenici i prosvetni radnici.

Direktor Osnovne škole “Sveti Sava” u Kosovskoj Mitrovici, Milorad Jovanović, kaže da je u prethodnom periodu onlajn nastava išla po planu i programu, bez obzira na to što je bilo određenih poteškoća. Međutim, smatra da je nastava u školi bolja solucija.

“Ovde nestaje struja, ima mnogo problema i sa internetom, tako da deca u određenom periodu ne mogu da se uključuju, ali smo to nekako izneli do kraja. Ipak, živa reč je živa reč, tako da smo više za tu priču - da deca budu u školi, naravno, uz poštovanje svih mera zaštite.”

Direktor OŠ „Branko Radičević“, Ivan Zaporožac, kaže da su se potrudili da na najbolji način onlajn nastavu izvedu prema preporuci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Dodaje da im je mnogo pomoglo i uvođenje elektronskog dnevnika pre četiri godine, jer su se nastavnici u tom periodu, kako ističe, digitalno opismenili. 

“Mi smo jedna od retkih škola na Kosovu i Metohiji koja je uvela zvaničnu 'Google učionicu' preko resornog ministarstva, pa svi naši nastavnici i đaci imaju slične imejl adrese, samo je razlika u početnom delu gde je ime i prezime, a ostalo je 'osbrankoradicevickm'.”

Direktno, neposredno izvođenje nastave je, smatra, mnogo bolji način rada. 

“Na taj način učenici mnogo bolje savladaju nastavne jedinice i sve što je predviđeno programom. Srećni smo što se đaci vraćaju u klupe. Vidimo da je napredak veći kada deca prisustvuju standardnoj nastavi i kada je živa reč u pitanju. Koliko god da smo se trudili da onlajn nastavu dovedemo do savršenstva, opterećivali smo i roditelje i učenike i nastavnike. Nastava u učionici je u prednosti za razliku od one koja se izvodi onlajn”, izričit je direktor Zaporožac.

Neposredna nastava je naročito važna za maturante, budući da imaju pripremnu nastavu za polaganje završnog ispita.

“Ovaj model za osmake je mnogo bolji. Da bi deca mogla da rade pripremnu nastavu, treba da budu u školi. Mi ćemo već posle uskršnjeg raspusta krenuti intenzivno da radimo taj pojačani pripremni period za predmete koji se polažu na završnom ispitu”, najavljuje direktor Milorad Jovanović.

Da se onlajn nastava pokazala kao manje efikasni model u odnosu na neposrednu, pokazuju i rezultati probnog završnog ispita koji su osmaci polagali u prethodnom periodu.

“Mogu da kažem da nismo zadovoljni kako su naši đaci odradili taj test. Mislimo da oni to mogu mnogo bolje”, kaže Ivan Zaporožac, dodajući da je i ova škola napravila plan i program koji će primeniti u pripremi učenika za glavni završni test.

“Nastavnici na predmetima koji su zastupljeni na tom testu su već krenuli sa realizacijom programa, odnosno pozivaju učenike na pripremne časove. Nakon prolećnog raspusta, više ćemo se posvetiti završnom testu i pokušati da spremimo učenike tako da svi upišu željenu srednju školu.”

I nastavnik istorije u OŠ „Blagoje Radić“ u Zubinom Potoku, Miloš Damjanović, mišljenja je da je klasična nastava neuporedivo kvalitetnija i zahvalnija za rad i za proces učenja i obrazovanja dece, nego što je to onlajn nastava. 

“To ne može da se poredi. Kada je klasična nastava u pitanju, predmetni nastavnik ima bolji uvid u aktivnost učenika, u njihovo razumevanje gradiva, jer dobija povratnu informaciju od dece. Klasična nastava je bolja od onlajn nastave, jer postoji više načina da se učenici motivišu, zainteresuju za rad.“  

U onlajn nastavi uvek su moguće neke improvizacije od strane učenika u smislu došaptavanja, da učenik ima pred sobom telefon ili neko drugo sredstvo sa kojeg bi mogao da čita. Tada nastavnik nema uvid u njegovo okruženje, pa su moguće te smicalice, ukazuje Damjanović.

Tehnički uslovi su još jedna od negativnih strana onlajn nastave, dodaje.

“Mnogi učenici nisu imali sredstva za rad, pa je za mnoge to bila prepreka u procesu obrazovanja. Između ostalog, ovaj vid izvođenja nastave pružao je deci mogućnost da zanemare svoje učešće u nastavi, da se ‘švercuju’ i da svoju pažnju usredsrede na neke druge stvari. Nastavnik je hendikepiran, jer nema uvid u njihov rad i aktivnosti i ima manje mogućnosti da proveri njihovo znanje, da kontroliše proces nastave... Sve to se odražava na kvalitet nastave i na znanje koje učenici stiču.”

Najveći udarac onlajn nastava zadaje maturantima, jer se pripremaju za završne ispite.

“To će deca teško nadoknaditi i biće potrebne neke posebne mere kako bi se donekle unapredilo znanje“, zaključuje Damjanović.

Anastasija Jovanović, učenica osmog razreda OŠ „Branko Radičević“, kaže da onlajn nastava nema prednosti u odnosu na klasičnu.

„Meni se više sviđa neposredna nastava, jer možemo da čujemo živu reč profesora i lakše nam je da pratimo nastavu.“

Za vreme onlajn nastave najviše joj je falilo druženje.

„Najviše mi je falilo društvo, jer smo nekako svi bili zatvoreni u kućama i mogli smo samo da gledamo televiziju, a to nikako ne može da se uporedi sa razgovorom uživo.“

Prema Anastasijinim rečima, onlajn nastava traži znatno više truda. 

„Treba mnogo više da se radi, zato što smo mi skoro pola godine 7. razreda propustili. Matematika, hemija i fizika nisu mogle da se gledaju preko TV-a i da se razumeju. Treba ipak neko to lepo da objasni i da pitamo ako nam nešto nije jasno. Drugi predmeti su išli lakše.“

I pored svega što je navela, zadovoljna je svojim učinkom na probnom završnom testu. Uspela je i da se plasira na republičko takmičenje iz dva predmeta - srpskog jezika i tehnike i tehnologije.

Za svoje vršnjake ima poruku kako da se nose sa ovim načinom rada, koji je nametnut zbog pandemije:

„Mislim da je najbitnija želja. Meni je san da odem na neko republičko takmičenje i da uradim nešto tamo. Dakle, trud, rad i red, to je najbitnije. Ako nešto dovoljno želimo, treba da idemo do kraja da to ostvarimo“, poručuje Anastasija.

Onlajn nastava je jednako uticala i na srednjoškolce.

Direktor Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, Slobodan Mihajlović, kaže da su gimnazijalci uložili mnogo više truda kada je u pitanju nastava na daljinu, ne bi li nadoknadili sve ono što je predviđeno da se radi u školi.

“Naravno, onlajn nastava nekada ima i prednosti, ali učenicima nedostaje socijalizacija, i ne samo njima, nego i kontakt među profesorima”, dodaje Mihajlović.

Direktor Srednje tehničke škole „Mihailo Petrović Alas“, Radovan Tanić, kaže da se maksimalno trude da pomognu učenicima, bilo da je u pitanju onlajn ili neposredna nastava. Međutim, koliko će učenici savladati gradivo, kaže da je to individualno.

“Postoje deca koja, pored ovoga što rade sa nastavnicima onlajn, rade i sama. Oni uspevaju da nadoknade sve što im treba. Postoje deca koja i uz prisustvo nastavnika i neke dodatne nastave, ne savladaju ono što će im trebati za dalju budućnost. Verovatno da ta deca ne planiraju upis na fakultet, već neko zaposlenje po završetku škole.”

Ipak smatra da se onlajn nastavom propustilo dosta toga, ali, kako kaže, može da se nadoknadi.

“Najvažnije je da su oni živi i zdravi, kao i njihove porodice, sve ostalo će doći na svoje. Postoje neka istraživanja vezana za sve to. To radi Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Napraviće model da deca daju svoj maksimum u svemu tome da bi bili dobri.”

I Luka Marković, učenik treće godine Gimnazije, slaže se da je klasičan vid nastave bolji u odnosu na daljinu. Prema njegovim rečima, onlajn nastava je protekla u redu, jer se maksimalno posvetio učenju, ali ipak smatra da će ovaj vid nastave uticati na ishod ocena kod učenika.

„Prva poteškoća jeste ta što se tiče konkretno ocena, jer ćemo možda imati problema za kraj školske godine, drugo jeste to što je i sam rad težak, nije to kao živa reč.“

Rešenje vidi u posvećenom radu, kako bi se školska godina uspešno privela kraju. 

Inače, školarci kreću na prolećni raspust sutra, 30. aprila. Srednjoškolci se vraćaju u školske klupe petog, a osnovci 9. maja.