Tri generacije pod istim krovom, uspešni i složni (VIDEO)

vesti 24.02.2019 RTV Puls

Desetočlana porodica Ristić iz Paralova, primer je uspešne i složne porodice. Tri generacije pod istim krovom opstaju u teškim uslovima, u sredini izolovanoj od društvenog života.

Porodična kuća Ristića uvek je ispunjena smehom i dečjom grajom. Nemaju mnogo komšija, ali su dovoljni jedni drugima. Tri generacije žive pod istim krovom. Funkcionišu kao tim, a njihova porodična povezanost je kao trvđava, jaka i nesalomiva.

Deka Živojin rekao nam je recept za uspeh.

„Zajedničkim radom uspevamo sve. I stoku i baštu i plastenik imamo, uspevamo uz saradnju, ne može jedan sam“, kaže šesdesetosmogodišnji Živojin Ristić.

Pitali smo ga, šta je najbitnije za očuvanje porodice, a deka Živojin mudro kaže:

“Najbitniji su zajednički rad i sloga. Ako deca žive u slozi i zajednički rade, ipak će da steknu nešto, a ako krenu jedan ovako, jedan onako od toga nema ništa”, odgovara najstariji član porodice Ristić.

Ovo je jedinstvena porodica u kojoj su jetrve prijateljice. Sunčica i Nadica su jedna drugoj sve. Slažu se i zajedno vode domaćinstvo.

“Živimo dobro, već 18 godina smo u zajednici, do sada nismo imali nikakvih problema ili razmirica”, kaže Nadica.

Na pitanje sa kim piju kafu, dve jetrve odgovaraju u duetu.

“Ja i Nadica, svi zajedno” uz smeh priča starija jetrva Sunčica, a Nadica dodaje da ritual ispijanja kafe uključuje i svekrvu Borku.

Ova vesela porodica živi od svog rada. Predrag je nastavnik ruskog jezika sa polovičnom normom časova. Kućnom budžetu doprinose svi članovi, nema podela. Jedino što je bitno, jeste da u kući ima osnovnih životnih namirnica.

“U ovoj kući susreću se tri generacije, živimo onako kao se živeti mora, živimo tako što se zna red. Svako ima svoj novčanik, ko se zatekne u gradu taj donosi stvari potrebne za kuću. Što se tiče potrepština, to mora da ima. Ko će doneti to nije problem”, kaže Predrag, najstariji od trojice braće Ristić.

Kada su svi složni, onda ni kuća nije tesna. Četvoro dece, svi odlični učenici pomažu roditeljima i dedi, a kada završe poslove onda se igraju. Ponekad se posvađaju, ali su njihove svađice kratke.

“Pa šta znam, 5 do 10 minuta, više je nemoguće” kaže Jovan, najstarije dete u porodici.

“Ne možemo jedni bez drugih”, dopunjuje ga trinaestogodišnji Veljko.

Miljenica među braćom, desetogodišnja Nevena saglasna je sa braćom.

“Nemamo sa kim da se igramo zato što smo u svađi, pa onda molimo onog sa kim smo u svađi da se igra sa nama i onda se pomirimo”, ističe Nevena.

Jovan, učenik je druge godina gimnazije. Uspešan na svim poljima. U školi vukovac, dobitnik brojnih diploma, a izvanredan muzičar. Kada padne mrak kod Ristića kreće pravo veselje, Jovan svira svoj omiljeni instrument, a ostali ponekad i zapevaju.

Energični i vredni, Ristići uspevaju nekako da se izbore sa životom koji u ovom planiskom selu nije nimalo lak. I pored toga, uvek su nasmejani i vedri. Desetoro ljudi živi u trošnoj kući punoj vlage. Zimske dane kada završe poslove oko stoke i živine, provode u mračnom podrumu, bez jake dnevne svetlosti uz hladne zidove. Na svu sreću imaju dovoljno ogrevnog drveta.

Na pitanje šta bi im bilo najpotrebnije, skromno kažu da imaju sve, ali da se bore sa nedostatkom prostora. Sa primanjima koja imaju ne uspevaju baš sve da srede.

“Prostor nam i jeste potreban, zato što smo deset članova, a svako dete bi želelo da ima svoju sobu. Kuća nije baš toliko stara, ali je puna vlage, stolarija je propala”, kaže Nadica.

Dvanaestogodišnji Aleksandar, koji sa svojom braćom i sestrom vodi brigu o živini, na pitanje šta bi najviše voleo da ima, skromno kaže da bi voleo da ima svoju sobu.

Ristićima do sada niko od nadležnih institucija nije izlazio u susret, mada koliko su skromni, nikada ništa nisu tražili, već se bore kako znaju i umeju.

Lokalni političari se sete ove porodice jedino pred izbore. Ono što je vidljivo, jeste da ovim ljudima stvarno treba prostor za život bez vlage sa kvalitetnim uslovima za stanovanje.