Trajković:Ako ne bude formirana ZSO, neće biti života za Srbe na KiM

vesti 26.02.2015 Radio Kontakt Plus

Predsednica NVO Evropski pokret Srba prof.dr Rada Trajković ocenila je danas da ukoliko ne bude formirana Zajednica Srpskih opština (ZSO), neće biti života za Srbe na Kosovu I Metohiji. Trajković je kazala da očekuje podršku Beograda, kosovskih Albana

KOSOVSKA MITROVICA-  Predsednica NVO Evropski pokret Srba  prof.dr  Rada Trajković ocenila je danas da ukoliko ne bude formirana Zajednica Srpskih opština (ZSO), neće biti života za Srbe na Kosovu I Metohiji. Trajković je kazala da očekuje podršku Beograda, kosovskih Albanaca I  međunarodne zajednice kada je u pitanju formiranje ZSO

 “Ako ne bude Zajednice Srpskih opština (ZSO), onda neće biti života za nas na ovom prostoru, to je suština svega. Očekujem  da  I Beograd  I međunarodna zajednica I Albanci sa Kosova duguju Srbima sa Kosova I Metohije šansu za naš opstanak na ovom prostoru I u tom kontekstu očekujem da će nas podržati”- kazala je ona.

Kada su  u pitanju ingerencije ZSO, Trajković smatra da  treba da  uključuju  prostorno planiranje, zdravstvo, obrazovanje I socijalna pitanja

 “Ono što nas najviše ugrožava to je ustvari što sve opštine nemaju institucionalne mehanizme da na bilo koji način kontrolišu prostore  ili teritoriju na kojima se nalaze,  tako da prostorno planiranje  je za nas vrlo  važno jer kroz proces privatizacije menja se I vlasnička i etnička  struktura.   Obično je I vlasnička i etnička  struktura  u korist Albanaca na štetu nas I to je jedan novi način iseljavanja Srba sa ovog  prostora” – podvukla je Trajković.

Pored obrazovanja, zdravstva, socijalnih pitanja tu je, dodala je, I Srpska pravoslavna crkva(SPC)

“Srpska pravoslavna crkva (SPC), ulazi I ona u pregovore,  teritorijalna pitanja SPC svakako su za nas vrlo bitna I sa drgue strane ja bih kazala I taj etnički prefiks srpska crkva je za nas nešto važno u smislu identiteta” – kazala je ona.

 Trajković je danas  učestvovala na okruglom stolu „Zajednica  srpskih opština i iskustva opština sa juga“, u Kosovskoj Mitrovici, u organizaciji Centra  za razvoj zajednica.

Trajković smatra da ZSO ne može biti nevladina organizacija jer, kako je kazala, zašto se onda išlo u Brisel.

 “Za nevladinu organizaciju ne moramo da idemo u Brisel da pregovaramo, možemo se okupiti i registrovati neku NVO. Zato mislim da ona(ZSO) treba da ima I izvršne nadležnosti. Mi, I ma šta mislla međunarodna zajednica, naša država I poreznici suštinski  su čuvali multietnoičnost KiM u ovih 15 godina I da nije bilo Srbije, ne bi bil oni multietničnosti” – podvukla je ona.

 “Mi ako izgubimo podršku države, sisteme kao što su zdravstvo, obrazovanje I socijala, mi ćemo na jedan način izgubiti perspektivu Kosova kao multietničkog  I  perpsketivu opstanka Srba na ovom prostoru I to je svima jasno osim ako neće da vide ono što je potpuno očigledno” – kazala je Trajković.

 Ona je kazala da nedavni  protest bivših radnika MUP-a u Kosovskoj Mitrovici pokazuje koliko Briselskim sporazumom o policiji nije nađeno rešenje za socijalni  ili ekonomski status  svih ljudi koji su bili uključeni  u sistem policije.

 Prema njenim rečima, verovatno su od neke zemlje  dobijeni fondovi koji zadovoljavaju socijalni mir do neke dve godine a nakon toga “neka se snalazi ko kako stigne”

 “Bojim se da će tako slično biti I kada se uđe sa prosvetom ,zdravstvom, kada počnu da se rade standardizacije koje podrazumevaju sistematizacije radnih mesta I sa ostalim sistemima koje smo očuvali”– rekla je ona.

Trajković je naglasila da kod Albanaca postoiji veliki otpor za formiranje ZSO  

 “Otpor je zaista neverovatan I što se tiče zakonodavnog tela Skupštine Kosova ja  čisto sumnjam da će proći projekat ZSO. Kosovo se nalazi u specifičnoj situaciji,m nema dovoljno radnih mesta za Albance a sada neće imati volje da bilo koga od Srba integrišu mimo onih sredina I instiucija koje budu formirane za Srbe” – podvukla je Trajković, dodajući da zato ZSO kao krovna organziacija treba pre svega da radi na rešavanju socijalnih pitanja.

 Trajković je naglasila da su opstine sa srpskom većinom južno od Ibra, od dana formiranja  do ovog trenutka, sve manje srpske I teritorijalno I brojčano, jer je, objasnila je,  sa centralnog nivoa  sva društvena imovina  ušla  u projekat privatizacije, bez obzira na napomene Martija Ahtisarija I nekadašnjeg specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Kosovo Kaia Eidea  da to nikada ne treba da se radi bez saglasnosti ili uz odobrenje Srba

 “Oni su to radili mimo tih procesa, imajući normative na centralnom nivou I mogućnosti da potpuno legalizuju privatizacije unutar srpskih opština. I sada su naše opstine sve manje, broj Srba je sve manji, Briselski sporazum nekako demotiviše Srbe, imaju osećaj nesigurnosti I proceš iseljavanja Srba se povećao, ljudi prodaju svoju imovinu, ona se otuđuje…” – podvukla je Trajković.

 “Srbi unutar Briselskog sporazuma nisu prepoznali modalitete koji nam garantuju siguran opstanak na ovom prostoru  I to je ono što me zabrinjava” -  dodala je.

  Projekat je podržala  Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS). Ovo je bilo drugo od pet predavanja o pet različitih sporazuma postignutih u Briselu između pregovaračkih timova iz Beograda i Prištine, a u okviru projekta „Za transparentniji Briselski sporazum na Severu“.