Todorović: Kultura na Kosovu praktično ne postoji

vesti 06.12.2013 Radio Kontakt Plus

KOSOVSKA MITROVICA- Reditelj Nenad Todorović izjavio je danas da se kultura na Kosovu urušava i da praktično ne postoji a da je Narodno pozorište iz Prištine sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici poslednju predstavu odigralo u avgustu i to u Zemu

Todorović koji je bivši upravnik Narodnog pozorišta iz Prištine izjavio je u intervjuu Kontakt plus radiju da se kultura ovde ne strovaljuje nego urušava se i praktično više ne postoji, osim ako uzmemo u obzir da postoje kulturno umetnička društva (KUD).

On je dodao da ista takva KUD postoje u Melburnu, Čikagu i da su ona tu da očuvaju tradiciju koja je jedno, istakavši da živa, aktivna, savremena kultura je nešto sasvim drugo i nešto što nas razlikuje, ne selo od grada, nego civilizaciju od varvarstva.

Upitan da kaže kada je Narodno pozorište iz Prištine, čiji je upravnik bio, odigralo poslednju predstavu, Todorović je kazao da je to bilo avgusta u Zemunu a čije je izvođenje dogovoreno maja meseca.

Nedavno je glumica Narodnog pozorišta iz Prištine Aida Kožar uputila otvoreno pismo ministru culture Ivanu Tasocvu zbog “slučaja Todorović” u kojem između ostalog pita da li će minister reagovati tako što će Todoroviću dati prostor da radi i da Srbija bude bolja, lepoša i pametnija zemlja.

“Malo se glupo osećam jer će možda ministar pomisliti da tražim vezu kod njega, ne znam čak ni ako postoji mogućnost da li bih se vratio na takav način,”- rekao je Todorović komentarišući pismo njegove koleginice.

“Na Kosovu je poremećen čitav sistem vrednosti i čitav splet improvizacija u svakom segment društva uključujući kulturu. Improvizovati se može samo do nekle, kao što jedan čovek može da stvori instituciju ali samo sistem može da je održi,”- rekao je Todorović.

On je kazao da je tu doživeo veliki poraz jer je stvorio instituciju instituciju ali nije mogao da je održi zato što ne postoji sistem koji će da je održi.

“Gde je sedište pozorišta. Privremeno sedište u Kosovskoj Mitrovici da ali gde? U kući dvospratnoj, to nije pozorište. Narodno pozorište je zamišljeno kao nacionalna institucija kao dokaz postojanja nacije koja u sebi sadrži segmente kulturološkog razvoja a ne varvarstva,”- rekao je Todorović.

On je istakao da ako ne zaslužujemo Nacionalni teatar naravno da ga nećemo ni imati dodajući da za 14 godina nije imao pomoć od strane lokalne samouprave, ni poziv na sastanak od predfstavnika opštine Kosovska Mitrovica i Leposavić.

Postavlja se onda pitanje, rekao je Todorović, da li smo potrebni ovom gradu, publici jesmo što su dokazali su nekoliko stotina puta.

On je zapitao na kraju da li neko ko u ovom gradu stvara vlast namiruje potrebe građana, jer je vlast njihov servis mada, kako je kazao, u poslednjih nekoliko meseci nisu, nego su poslodavci.

Kompletan intervju sa Todorovićem možete poslušati na interent stranici Radija Kontakt plus.

U nastavku prenosimo OTVORENO PISMO GLUMICE AIDE KOŽAR UPUĆENO MINISTRU KULTURE IVANU TASOVCU.

Moje obraćanje ministru Tasovcu, povodom "slučaja" Nenad Todorović - bivšeg direktora pozorišta u kojem sam glumica, a koji je, posle svega što je učinio za naše pozorište - ostao na ulici, bez posla.

Poštovani ministre,
Nije me toliko sramota što Vam tek sada šaljem ovo pismo koliko me je sramota što moram uopšte da ga pišem.

Reč „sramota“ pominjem u kontekstu ovog pisma iz više razloga, koji se svode na lične i profesionalne.

Lični su možda više zanimljivi, ali ću se ovom prilikom fokusirati na profesionalne. Naime: zar nije sramota da jedan pojedinac u našem društvu, (čitajte -Nenad Todorović), umetnik, građanski orjentisan u moru problema kojim je okružen, posle istorijskih poduhvata koje je ostvario u umetnosti – ostane na ulici, bez posla?

Zar ne znate da je upravo taj Nenad Todorović, koji je, tek tako, nečijom voljom ostao bez posla, napisao tekst i režirao prvi mjuzikl na Kosovu na srpskom jeziku, „Ne očajavajte nikad“?

Zar ne znate da je pri kraju snimanja prvog igranog filma na srpskom jeziku na Kosovu „Nesporazum“?

Zar dva gorenavedena razloga već ne ukazuju na istorijsku ulogu Nenada Todorovića u doprinosu umetnosti ne samo na Kosovu, već i mnogo šire?

Zar ne znate da je toliko usamljenih ljudi, koji žive po getoima Kosova, po prvi put čulo Nušićeve, Sterijine, Molijerove i još mnogo čije žive reči, zahvaljujući Nenadu Todoroviću?

Zar ne znate koliko se on, upravo pomenutim repertoarom našeg pozorišta, borio za urbanizaciju preostalih Srba na Kosovu?

Zar ne znate koliko je Srba sa Kosova po završetku njegovih predstava bilo obrazovanije, jer su imali prilke da saznaju šta je pisao Nušic, Sterija, Molijer, Marivo, i mnogi drugi? (Volela bih da na ovom mestu iskoristim frazu „ po izlasku iz pozorišne sale“, ali to ne mogu, jer su se predstave često izvodile i na livadama i kosovskim njivama, privatnim dvoristima i crkvenim portama.)

Zar ne možete da zamislite koliko je dece on nasmejao predstavama koje je doveo do njihovih sela, škola, domova? (Pozajmljivao je prevozna sredstva u tu svrhu, od kamiona do kombija, pa čak i goriva, samo da bi toj deci podario lepšu uspomenu na detinjstvo.)

Zar ne znate da je naše pozorište Nenad Todorović stvarao od kutije za cipele, bukvalno, kada mu je bivši direktor, Rade Stojanović , posle konflikta na Kosovu dao naše radne knjižice u kutiji za cipele? (Uloga Radeta Stojanovića u istoriji našeg pozorista je takođe velika, ali ta uloga zaslužuje posebno pisanje, koje ću nekom drugom prilikom svakako napisati).

Zar niste čuli da Nenad Todorović nikada nije izneverio ni jedan naš projekat?

Zar nikada niste bili u Nenadovom društvu i pomislili: otkud da takav duh i intelekt tako snažno odoleva uticajima mediokritetsva koje preovladava u našem društvu trenutno?

Zar, zaista, nije sramota da Srbija tako postupi prema nekome ko je toliko učinio da ona bude bolja, lepša, pametnija zemlja?

Ja zaista verujem da ste Vi preuzeli ingerencije nad Ministarstvom za kulturu Republike Srbije da biste Srbiju učinili upravo boljom.

Zar nećete reagovati na „slučaj“ Nenad Todorović, tako što ćete mu dati prostora da radi, i da Srbija bude i lepša i bolja?

Aida Kožar