Tiho nestala Šar-planina

vesti 07.11.2016 Politika, Živojin Rakočević

Munjevitom primenom kosovskih zakona kojima je uništena još jedna „ilegalna srpska organizacija” stavljena je tačka na rad i opstanak Srba zaposlenih u JP „Nacionalni park Šar-planina”

Kada su u oktobru prošle godine jedinice Kosovske policije iz Uroševca upale i pohapsile radnike Javnog preduzeća „Nacionalni park Šar-planina”, prestao je da postoji jedan od pet nacionalnih parkova u Republici Srbiji.

Ovom aktu prethodilo je usvajanje Zakona o nacionalnim parkovima u skupštini Kosova. Šestoro radnika je dva dana bilo u zatvoru, potom im je određeno mesec dana kućnog pritvora i na kraju ih je sačekala optužnica za uništavanje i krađu šume. Munjevitom primenom kosovskih zakona kojima je uništena još jedna „ilegalna srpska organizacija” stavljena je tačka na rad i opstanak ovih ljudi, očuvanje prirodnih dobara i parka u sistemu Republike Srbije. Ništa nije pomoglo ni to što je JP „Nacionalni park Šar-planina” redovni i ravnopravni član evropske konfederacije nacionalnih parkova.

U opštoj anarhičnoj situaciji nakon 1999. godine ovaj nacionalni park uspeo je da, u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti, sačuva 13.000 hektara kvalitetne šume. To je jedno od retkih mesta na Kosovu i Metohiji gde se vodilo računa da ne bude neplanskog uništavanja i gde se seklo prema pravilima stručno i sanitarno. Posete šumskih inspektora iz kosovskog sistema završavale su se ocenama da je reč „o najočuvanijim šumama Kosova”. Ono što se nalazi van enklave ili u njenim rubnim delovima uništeno je do razmera ekološke katastrofe. Međutim, pokazalo se da to nije nikakav argument i da njihov rad nikoga ne zanima: radnici i uprava su optuženi da su oštetili Kosovo za oko 800.000 evra, pa se prema rečima advokata Dejana Vasića može očekivati naplata štete u iznosu od 878.000 evra, što znači da će za ovu naplatu biti konfiskovana njihova kompletna imovina. Na teret im se stavlja što su Zakonom o nacionalnom parku SHARRI bez plana o čišćenju šuma odobrenom od kosovskih institucija sekli šumu i što su je obeležavali čekićem DŠS (državne šume Srbije). Primera radi, ovde se seklo oko 2.400 kubnih metara, dok se u „Nacionalnom parku Kopaonik” približno iste površine godišnje sanitarno seče od 6.500 do 11.000.

„Stabla koja smo obeležavali bila su zahvaćena sušom, slomljena od snega i vetra, nagorela pa smo ih odstranjivali. Tim drvima snabdevali smo lokalno stanovništvo u skladu sa propisima”, izjavio je Goran Vasiljević, jedan od optuženih čuvara.

U osnovi, danas to malo koga zanima jer je reč o politici i odlukama da Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu upravljati bilo kakvim resursima ili većim materijalnim dobrima. Zakon o nacionalnim parkovima brutalno je primenjen samo dva dana po njegovom donošenju u skupštini, njime je šumsko i prirodno blago Šar-planine i njenih bogatstava promenilo vlasnika. Advokat Miro Delević koji zastupa radnike pred osnovnim sudom u Uroševcu smatra da je reč o politici, i dodaje da će ovu optužnicu pokušati da ospori.

– Mišljenja sam da bi ovaj problem trebalo da bude deo pregovora Beograda i Prištine i da su ovi ljudi kolateralna šteta borbe za osvajanje ovog nemerenog bogatstva – kaže Delević.

Direktorka JP „Nacionalni park Šar-planina” Violeta Stamenković navodi da je postupala po zakonu i u ostalim delatnostima ovog preduzeća: „Radili smo savesno, odgovorno i domaćinski, u skladu sa zakonima Republike Srbije. Upravo je poštovanje ovih zakona osnov optužnice. Obratila sam se predsedniku Vlade Republike Srbije, da pomogne one koji su vredno obavljali svoj posao i zastupali interese države.”

U osnovi ceo slučaj prošao je bez prevelike buke, iako je iz ruku Srba koji su to blago čuvali oduzet jedan od tri osnovna resursa. Autentična sredina i njeno homogeno stanovništvo, uz mnoge druge vrednosti, čuvalo je ove šume, ski-terene i vode na Šar-planini. Posle najnovijeg Zakona o strateškim ulaganjima kojim se opštinama oduzima pravo veta u odlučivanju o privatizacijama u lokalnim sredinama, nestao je poslednji privid da se u okvirima prištinskih institucija može sačuvati, makar nešto srpskih životnih interesa.

Posle najnovijeg Zakona o strateškim ulaganjima kojim se opštinama oduzima pravo veta u odlučivanju o privatizacijama u lokalnim sredinama, nestao je poslednji privid da se u okvirima prištinskih institucija može sačuvati makar nešto srpskih životnih interesa.