Svetosavlje - srpska filozofija stvaranja

grad 14.04.2022 Radio Kontakt Plus

Svetosavlje je srpska namera da odbrani iskonsko pravoslavlje - poručio je prof. dr Dragiša Bojović, na večerašnjem predavanju "Srpske studije o Svetom Savi". 

Jedan od glavnih motiva profesora Bojovića da predloži ovu temu za predavanje na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici je, kako objašnjava, to što se Svetim Savom bavimo sporadično, odnosno kada se obeležava Školaska slava. 

"A onda slede meseci ćutanja, a ja smatram da je potrebno u kontinuitetu govoriti o njegovoj ličnosti, o njegovom delu, i što je specifično za ovu večerašnju temu, predstaviti kako je kroz istoriju teklo istraživanje Savinog dela. Mi uglavnom ne znamo, čak ni na univerzitetima, kada su počele studije srednjovekovne književnosti na Liceju, Beogradskoj velikoj školi, drugim univerzitetima, kada je naša nauka počela da se intenzivnije bavi Svetim Savom i koji su rezultati tog bavljenja, koje su stranputice", kazao je profesor Bojović.  

Objašnajvajući važnost Svetog Save za srpsku kulturu, tradiciju, književnost, Bojović jednostavno kaže: "Ne može se meriti". 

"Ali možemo izmeriti pojedine dimenzije njegovog rada, njegove ličnosti i kroz to, uslovno rečeno, parcijalno sagledavanje, doći do integrativnog pristupa njegovom delu i njegovoj ličnosti, da bi nam se on predstavio onakvim kakvim jeste, a ne kako se predstavlja u nekakvim prigodnim prilikama. Kada su u pitanju prigodne prilike, to najčešće ne odgovara ni njegovom liku, ni njegovom delu", dodao je.  

(image)

Ono što se obeležava svake godine kada je u pitanju Sveti Sava odavno je, objašnjava profesor Bojović, definisao, srpski intelektualac Vladimir Vujić:

"Da to više liči na baroknog Svetog Savu, na nekog Svetog Savu iz 17-18. veka, a onaj autentični Sveti Sava, iz tih zlatnih i svetlih vremena srpske istorije, negde izmiče. On u svojoj ličnosti sažima i pobožnost, crkvenost, pastirstvo, književnost, teologiju, istoriju, crkveno pravo i pre svega sažima brigu za svoj narod, odnosno drugi Izrailj. Mi nismo svesni koliko je Sveti Sava stvorio, ne ideologiju, nego misao srpskom narodu, koja uprkos svim stranputicama kroz koje smo prolazili, i kao država i kao narod, ostaje u kontinuitetu da živi". 

Profesor Bojović je tokom svog predavanja izneo i detalje ko se sve od srpskih intelektualaca i pisaca bavio Svetim Savom. Među njima je i Grigorije Božović, koji je svoju doktorsku disertaciju posvetio Svetom Savi, a koju profesor Bojović opisuje kao jednu od najboljih monografija o ovom svecu.  

Posebno ističe 1895. godinu i radove Svetislava Vujovića i Pavla Popovića. Podseća da je knjigu o Svetom Savi napisao i Miloš Crnjanski. 

Crnjanski je 1936. godine, naveo je profesor Bojović, koja je proglašena kao Svetosavska godina, rezignirano napisao: 

"Zašto se nije održalo, ono što je oglašeno, da će ova godina biti posvećena Svetosavlju? Zar se ne ume taj program ni da ostvari, ni da ispuni, ni da odbrani?" 

Bojović ističe i da se upravo 30-tih godina javlja pojam svetosavlja, za koje je srpski intelektualac Marko S. Marković napisao:

"Kosovo je srpska filozofija stradanja, a svetosavlje srpska filozofija stvaranja".

"Svetosavlje je srpska namera da odbrani iskonsko pravoslavlje, ništa drugo", dodao je profesor i podsetio da godinama nisu pisani akademski i naučni radovi o Svetom Savi:

"Možemo daleko brže i daleko bolje, kao i da se ne sećamo Svetog Save samo 27. januara, nego da nam svaka godina bude Svetosavska i da u jednoj godini ako se ne bavimo naukom, da makar u toj godini pročitamo Domentijanovo žitije Svetog Save... I to je bavljenje Svetim Savom..."