Svaki peti Srbin ostao u Gornjem Makrešu

vesti 12.12.2019 RTV Puls

Svaki peti  Srbin iz Gornjeg Makreša, podno novobrdske tvrđave, ostao je da živi na svom porodičnom imanju, tvrde meštani. Do pre rata, u tom selu, koje se nalazi desetak kilometara od centra Gnjilana, živelo je 300 Srba, a danas ih je tek 54. U selu ima 15 dece, sedam srednjoškolaca i osam osnovaca. Srednje škole deca pohađaju u susednim selima - Šilovu, Kuscu i Stanišoru, dok je u osnovnoj školi u samom mestu manje od 10 učenika. 

Piše: Andrijana Stajić, učenica prvog razreda srednje Muzičke škole „Stevan Hristić Gnjilane – Stanišor“.

U nekada čisto srpskom selu, danas većinu čine Albanci, koji žive u 600 kuća. Idealan položaj i čist vazduh privukao je njihovu pažnju i oni danas tu grade luksuzna vikend naselja, kupujući zemlju srpskih vlasnika.
 
Sve manje svetla u srpskim kućama

Oni  Srbi koji su ostali, suočavaju se sa nezaposlenošću i lošom infrastrukturom, a bitan razlog za prodaju je relativno visoka cena zemljišta.

Većina njih danas živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, dok se obrađivanjem zemljišta i gajenjem stoke bavi sve manje Srba.
 
Gradskog prevoza nema, a bilo ga je pre 1999. godine, kada je prigradska linija vozila tri puta dnevno, tako da su meštani „osuđeni“ da za svaku sitnicu i potrebu putuju sopstvenim automobilima do Gnjilana.

Najstariji stanovnik je Vladimir Aleksić (92), bivši direktor Osnovne škole u Prekovcu, koji je, nažalost, ostao bez vida, ali je opstao i danas živi sa svojom porodicom.

Njegova komšinica Vlajinka Stajić (85), koja ja je ostala sa sinom, kaže za RTV Puls da su uslovi života veoma teški. Ističe da je zbog odlaska svojih sunarodnika sve usamljenija.

„Tokom godina primećujem sve manje svetla u kućama i dima iz dimnjaka, dešava se da danima ne vidim nikoga. Dane provodim kod kuće i brinem o pilićima i kokoškama. Ovde nemamo podršku, godinama niko ne dolazi.“

Sreten Stajić (38) radi kao noćni čuvar u školi u Makrešu. Kaže da bi sve bilo lakše kada bi imali gradski prevoz, da bi lakše nabavljali hranu i lekove.

„Sećam se svoje generacije, u školi je bilo više od stotinu učenika. Sada ih je samo osmoro“, kaže on i naglašava da ne želi da se njegovo selo ugasi. Mnogo ih je prodalo zemlju i otišlo. I dan-danas dolaze, prodaju i odlaze.“
 
Pekli rakiju i u 15. veku

Gornji Makreš je selo kraj Gnjilana, koje je smešteno pod kosinom, među brdima i dolinama, na nadmorskoj visini od 864 metra. Sastoji se iz pet mahala: Broćanac, Makreš, Oskoruša, Potok i Golenica, koje se nalaze na međusobnoj udaljenosti kilometar - dva.

Prvi pomen o Gornjem Makrešu potiče iz 1432. godine, kada su Turci tu razbili novobrdsku vojsku. Rodovi koji su se nastanili u ovom mestu bili su: Đorinci, Baba-Janjići, Kolarci, Mešinčani, Broćančani i Kitići. Ljudi su se bavili stočarstvom, ovčarstvom, pčelarstvom, obrađivanjem zemljišta, pa i u ono vreme, proizvodnjom rakije...

U selu se nalazi reka pod nazivom „Banjče“, koja se uliva u Prilepnicu i snadbeva građane Gnjilana vodom.