Stejt Department: Zapadni Balkan opterećen korupcijom

vesti 12.09.2020 Radio Slobodna Evropa

Korupcija je i dalje jedan od najvećih problema većine država Zapadnog Balkana, kada su u pitanju biznis-okruženje i investiciona klima, proizilazi iz godišnjeg izveštaja Stejt departmenta koji se izrađuju u cilju pružanja pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka, piše Radio Slobodna Evropa.

U izveštaju se opisuju uslovi na stranim tržištima u pogledu faktora poput otvorenosti tržišta za strane investicije, pravnog sistema i transparentnosti, industrijske politike, zaštite prava stvarne i intelektualne svojine, državnih preduzeća, odgovornosti poslovanja, korupcije i političkog i bezbednosnog okruženja.

Ekonomski stručnjaci u američkim ambasadama i diplomatskim misijama ove godišnje izveštaje pripremaju analizirajući preko 165 stranih tržišta.

Srbija: Popravlja se investiciona klima

Investiciona klima u Srbiji se umereno popravlja poslednjih godina, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, unapređenom fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju biznis okruženje, navodi se u ovogodišnjem globalnom izveštaju Stejt departmenta o investicionoj klimi.

„Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu“, naglašava se u izveštaju i dodaje da je Vlada potpisala novi 30-omesečni instrument za koordinaciju politike sa MMF-om.

U izveštaju se navodi i da je Srbija napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i da je sada rangirana kao 44-a.

Važan prioritet za Vladu Srbije i dalje je privlačenje stranih investicija, stoji u izveštaju i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa Evropskom unijom.

„Generalno, američki investitori uživaju jednake uslove sa svojim srpskim i stranim konkurentima. Američka ambasada u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a srpski lideri reaguju na našu zabrinutost“, navodi se u Izveštaju Stejt departmenta.

Ipak, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom su i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašenjenja i korupcije.

Ostali rizici po investicionu klimu uključuju nerešeno pitanje državnih preduzeća koja su veliki gubitaši, siva ekonomija, korupcija i neefikasan pravosudni sistem, navodi se u izveštaju i dodaje da zabrinjava i politički uticaj na odluke zvanično nezavisnih regulatornih tela.

Kompanije iz Srbije su suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine usled pandemije COVID-19. Vlada Srbije je podigla restrikcije na izvoz lekova 24. aprila, a za ostale pogođene proizvode 7. maja, konstatuje se u izveštaju.

U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.

Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća.

„Tamo gde je to moguće, to je učinjeno postupcima bankrota ili privatizacije. Na primer, zaštita od bankrota uklonjena je za 17 državnih preduzeća u maju 2016. godine, a situacija sa većinom ovih kompanija je rešena. Vlada takođe polako smanjuje naduvenu radnu snagu u javnom sektoru u Srbiji, uglavnom otpuštanjem i zamrzavanjem, što se nastavilo do 2018. godine“, stoji u izveštaju.

Stejt department konstatuje da žene u Srbiji generalno imaju podjednak tretman u poslovanju, kao i da vlada nudi različite programe za podršku ženskom preduzetništvu.

Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u svojoj analizi.

Kosovo: Ozbiljni strukturni problemi

Potencijal Kosova za privlačenje stranih direktnih investicija ograničen je neuspehom da se reši nekoliko ozbiljnih strukturnih pitanja, navodi Stejt department.

Kao glavni problemi ističu se - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.

U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore osnove ekonomskog rasta na Kosovu, kao i da su tokom poslednje decenije zabeležene pozitivne stope ekonomskog rasta, u proseku gotovo četiri procenta.

Pandemija COVID-19 verovatno neće dovesti do značajnih trajnih promena u investicionim politikama, smatraju autori izveštaja.

„Od aprila 2020. godine, vlada je donela nekoliko mera za vanrednu pomoć koje nisu zahtevale zakonodavne promene. Sve ove mere su privremene i usmerene su na održavanje nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima u održavanju likvidnosti. Kao takve, one ne utiču na šire okruženje investicione politike. Vlada je takođe najavila paket mera ekonomskog oporavka, ali se od aprila 2020. još uvek radi na finalizaciji paketa“, stoji u izveštaju.

Iako je sektor pravosuđa i dalje slab u primeni zakona, kosovski propisi u skladu su sa međunarodnim merilima za podršku i zaštitu investicija.

„Uz pomoć USAID-a, Vlada Kosova nastavila je niz reformi poslovnog okruženja koje su tokom godina doprinele poboljšanju rangiranja i rezultata Kosova u Izveštaju o poslovanju Svetske banke“, piše u izveštaju.

Kao otežavajuća okolnost za sprovođenje imovinskih prava pominje se spor sa Srbijom.

Svi pravni, regulatorni i računovodstveni sistemi na Kosovu napravljeni su po uzoru na standarde Evropske unije i najbolju međunarodnu praksu, piše u izveštaju, ali uz napomenu da se „neke poslovne grupe žale da se propisi donose sa malo suštinske rasprave ili doprinosa zainteresovanih strana“.

Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada.

Visoku stopu nezaposlenosti na Kosovu (zvanično 25,7 odsto 2019. godine) javnost kontinuirano svrstava među svoje najveće probleme, napominju autori izveštaja. Dodaje se da su niskom stopom nezaposlenosti više pogođeni oni koji su u potrazi za prvim poslom i žene.

“Uprkos izazovima, Kosovo je privuklo niz značajnih investitora, uključujući nekoliko međunarodnih firmi i američke franšize. Neke investitore privuklo je relativno mlado stanovništvo Kosova, niski troškovi radne snage, relativna blizina tržišta EU i prirodni resursi”, zaključuje se u izveštaju.