Šta spada u imovinu koju Priština prisvaja?

vesti 15.03.2017 B92

Kosovska vlada donela je odluku da se sva nepokretna imovina registrovana na ime SFRJ, Srbije i AP Kosovo registruje na ime Kosova kao vlasnika. Pod ovom odlukom Vlade u Prištini se podrazumeva sva nepokretna imovina koja je bila upisana na ime SFRJ, a zatim i Republike Srbije kao sukcesora, saznaje B92.

Kosovska vlada donela je odluku da se sva nepokretna imovina registrovana na ime SFRJ, Srbije i AP Kosovo registruje na ime Kosova kao vlasnika. Pod ovom odlukom Vlade u Prištini se podrazumeva sva nepokretna imovina koja je bila upisana na ime SFRJ, a zatim i Republike Srbije kao sukcesora, saznaje B92.

Konkretno reč je o:

-Zemljištu koje je vlasništvo Republike Srbije u iznosu od 29 % od ukupnog zemljišta na KiM (prema podacima Republičkog geodetskog zavoda).

-Objektima, i to 1.240.992 kvadratna metra službenih zgrada, 145.202 kvadratna metra poslovnih zgrada, 24.688 kvadratnih metara stambenih zgrada, 3.973 kvadratna metra objekata posebne namene, 753.916 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata, restorana, odmarališta, sportskih objekata...

-Državnom udelu u privrednim subjektima poput RMHK Trepča ad, Ski centar Brezovica doo, Lola Lešak, Kosmet prevoz.

-Državnim preduzećima i njihovoj celokupnoj infrastrukturi poput Železnice Srbije, Elektroprivrede (JP Površinski kopovi, JP Termoelektrane Obilić, JP Elektromreža Srbije, JP Elektrokosmet, JP Zubin Potok), JP PTT Srbija, JP Srbija šume, NIS Petrol – Jugopetrol, JP Aerodrom Priština, JP Nacionalni park Šara.

Posredstvom Fonda federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, kao i tadašnjeg institucionalnog investiranja u periodu od 1966. do 1990. na područje Kosova i Metohije usmereno je oko 4,37 milijardi dolara sa učešćem Srbije u formiranju svih sredstava oko 35,4 % ili oko 1,6 milijardi dolara. 

Fond za razvoj Republike Srbije kao rezultat svojih aktivnosti od 1990. do 1999. godine ima udeo u vlasništvu 155 preduzeća na KiM. 
Preduzeća iz Srbije su osim regulisanog zajma za preporod Srbije, putem neposrednog udruživanja usmeravala sredstva u izgradnju i proširenju materijalne baze Kosova i Metohije, gde su najznačajniji nosioci bili Zastava Kragujevac (fabrika autodelova u Peći i Istoku i amortizeta u Prištini), Lola korporacija (pogoni u Lešku, Zubinom Potoku i Štrpcu), Termovent (pogoni u Lipljanu i Orahovcu).