"Srpski narod je opstao zahvaljujući Crkvi i to treba da nam bude putokaz za buduća vremena"

grad 12.03.2019 Radio Kontakt plus

Povodom obeležavanja osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, večeras je na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici predstavljen šesnaesti broj časopisa “Crkvene studije”, koji obuhvata dve knjige pod nazivom “Sveti Sava i osam vekova srpske crkve”.

Dvotomni zbornik sačinjen je od 100 radova naučnika iz više zemalja, koji sa različitih aspekata osvetljavaju lik i delo prvog srpskog arhiepiskopa – Svetog Save, i koji ujedno opisuju istoriju i trajanje SPC kroz osam vekova. 

O tome su govorili prof. dr Božidar Zarković, doc. dr Aleksandra Kostić Tmušić i prof. dr Dragiša Bojović, čiji su radovi našli mesto u pomenutom zborniku.

Ove godine se obeležava 800 godina od proglašenja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, a govornici ocenjuju da je poslednje izdanje časopisa “Crkvene studije” možda i najznačajniji naučni doprinos obeležavanju jubileja autokefalije.

Sveti Sava je dobijanjem autokefalije za Srpsku pravoslavnu crkvu 1219. i formiranjem SPC 1220. godine stavio krunu na glavu, kako svome bratu Stefanu (Prvovenčanom) i srpskoj državi, tako i celokupnom srpskom narodu, podsećaju.

Od tog vremena, srpska država i srpski narod postoje kao samostalna crkva i samostalna država, i to je ostavilo traga sve do danas.

Međutim, govornici ističu da ponekad nismo u stanju da na pravi način vidimo značaj uloge naših svetitelja koji su doprineli razvoju srpske crkve i države.

“Mi mnogo više pažnje posvećujemo pre svega političkoj istoriji, a mnogo manje onome što je iznad toga, a to je kulturna istorija. I takva situacija prati razvoj naše nauke, istorije i razvoj našeg društva, od najranijeg vremena, pa sve do danas”, ukazuje prof. dr Božidar Zarković.

Sveti Sava je delovao pre svega na kulturnom planu, ali i na političkom, i to je deo celokupnog delovanja vladara u Srbiji u tom vremenu, napominje profesor Zarković.

Iako je neupitna veličina delovanja Svetog Save za srpski narod, govornici ocenjuju da ipak ponekad lakoverno zaključujemo da sve počinje od njega, a da zaboravljamo na Savinog oca - Stefana Nemanju.

Glavni autor časopisa “Crkvene studije”, prof. dr Dragiša Bojović kaže da Sveti Sava nije samo početak jedne nove epohe, nego je istovremeno i finale jedne epohe koja je njemu prethodila. 

“Ništa nije dano odjednom. Ako bismo išli malo dalje i videli gde su klice autokefalije… ja mislim da su to prve Nemanjine zadužbine u Toplici, tu je bačeno seme koje je dovelo do 1219. godine. Svetoga Savu i Svetoga Simeona ne treba odvajati. Oni su u srpskoj crkvenoj književnosti, u našoj istorijskoj svesti u stvari predstavljeni kao 'sveštena dvojica'. Sveti Sava samo zaokružuje nešto što je istorijski podatak Stefana Nemanje.”

Sve dok srpski narod nije dao doprinos kulturi hrišćanske Evrope, nije bio uvršten u evropske civilizovane narode, takođe podsećaju. Srpski narod je to uradio za vreme Stefana Nemanje kada je, pored toga što je vladao državom i zaključio granice države, gotovo svake godine podizao određenu zadužbinu, ostavljajući iza sebe veliki zavet. Tim građevinama, srpski narod je ušao u civilizacijsku Evropu. Međutim, svega toga ne bi bilo da nije bilo njegovog sina Rastka, u monaštvu nazvan Sveti Sava. 

Na Svetoj Gori je, zajedno sa ocem Nemanjom, obnovio manastir Hilandar, a uz njegovo ime pominje se i osnivanje manastira Žiča u Srbiji.

Uz podršku vaseljenskog patrijarha je proglasio samostalnost Pravoslavne crkve u Srbiji od Ohridske arhiepiskopije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve. Od pape iz Rima je dobio kraljevsku krunu i potvrdu suverenosti za tadašnju Srbiju.

“Od tog vremena do danas, zahvaljujući postojanju SPC opstajemo kao narod. Srpski narod i kad nije imao državu opstao je zahvaljujući crkvi, imao je crkvu koja ga je štitila i koja ga je vodila, i to treba da nam bude putokaz za sva buduća vremena”, poručuje profesor Zarković.

Otuda i pomenuti zbornik od gotovo 1000 stranica, u znak zahvalnosti, ali i radi podsećanja ko smo i odakle smo.

“Čini mi se da nećemo na dostojan način da obeležimo ovu godišnjicu. Ako smem da kažem, ovo će biti najznačajniji naučni doprinos obeležavanju ovog jubileja. Svi fakulteti, institucije, akademija i obrazovno-naučne institucije dužni smo da kažemo 'hvala'. U nauci 'hvala' se kaže naučnim radom, naučnim skupom, ili naučnim zbornikom ili naučnim časopisom”, kaže profesor Bojović.

Doc. dr Aleksandra Kostić Tmušić mišljenja je da su pomenuti tekstovi visoke naučne vrednosti, i da se na jednom mestu mogu naći nova naučna istraživanja i tumačenja, koja će poslužiti svima onima koji se na bilo koji način bave hrišćanskim, pravoslavnim i teološkim problemima.