Sportski i životni triatlon Stefana Vučkovića: Rezultat je u broju osvojenih stepenica do medalje

sport 24.10.2021 Radio Kontakt Plus

Triatloni se smatraju jednim od najtežih jednodnevnih sportskih događaja. Zato se nazivaju i "Ironman". Nije čudno da se poistovećuju sa čeličnim ljudima. Kombinacija trčanja, plivanja i biciklizma, u desetinama kilometara, za koje vam je jasno da je osim fizičke snage presudna i ona mentalna.

Zvečanac Stefan Vučković nije jednom završio triatlon. Ove godine je to učinio po drugi put. Ali, da napomenemo, ovo nije tekst samo o sportskom rezultatu. Ovo je kratka životna lekcija o porodici, roditeljstvu, prijateljstvu, "čeličnoj" volji kao jedinom ispravnom načinu života. 

Prvi triatlon 2017., 2021 - povratnički

"Ovaj je bio povratnički, u godinama između bio sam na Beogradskom maratonu, ali to nije ni blizu triatlonskom poduhvatu i pripremama. Dvoje male dece, posao, bilo je neizvodljvo uklopiti sve", objašnjava Vučković za Kontakt Plus. 

Ali od 2017. kada je prvi put završio Beogradski triatlon do ove godine, mnogo se toga promenilo usled pandemije. To je svakako uticalao i na sportiste. 

Kako se Stefan pripremao za triatlon? 

(image) "Volim da budem u prirodi, i tako i organizujem svoje treninge. Meni je mnogo zabavnije i dinamičnije, nego teretana. Savremeni način života, tehnologija, sve više udaljavaju čoveka od prirode i prednosti koje nam ona pruža, vežbanje u prirodi ojačava telo i um", odgovara naš sagovornik. 

"Deonicu plivanja sam pripremao na našem najstarijem i najlepšem bazenu u Zvečanu, gde sam i naučio da plivam. Prihvatio sam posao spasioca tokom leta, i znao da moram da budem tamo pre svih kako bih odradio trening. Od 30 radnih dana, 20 dana treninga. Deonicu plivanja dugu 1.9 km sam za 38 minuta preplivao, što je moj lični rekord i izuzetno sam zadovoljan time. Biciklistički segment sam spremao sa svojim drugarima iz grada. Pre svega dobri ljudi, ali i sportisti. Vozili smo, pravili dobre kilometre i rezultat nije izostao - 90 km na točkovima za dva sata i 50 minuta", dodaje.  

Tako su aktivne pripreme trajale tri meseca. 

"Ali ceo moj život je priprema, jer sport nikada nije izašao iz moje rutine i svakodnevice. Od malih nogu. Zadržao sam se dugo na fudbalu, zatim se rodila ljubav prema biciklizmu, izbor fakulteta je produbio vezu sa sportom, kasnije se samo rodila želja za pomeranjem sopstvenih granica mogućnosti", kaže ovaj triatlonac. 

Zato mu je najveći izazov bio nedostatak vremena. 

"Vreme, vreme i vreme - najveći izazov i ono sa čime se svi zapravo trkamo. Roditelj sam dvojice dečaka Vukana (3) i Lazara (1), a znate, decu u tom uzrastu ne zanima mnogo da li ste imali kvalitetan san u trajanju od 7 sati, što je sportisti neophodno. Supruga Marija je naravno tu odradila 'svoj triatlon', ona se trkala sa našim dečacima dok ja treniram", priznaje Stefan uz osmeh. 

Porodica, prijatelji = podrška 

Podrška porodice je ono što daje dodatnu snagu i energiju, neki bi rekli i presudnu. 

(image) "Sada razumem našeg Novaka kada se posle svakog trofeja zahvali porodici, timu i prijateljima. Oni su moj vetar u leđa, moja porodica, roditelji, brat, sestra, prijatelji - oni su moj tim. Moram da naglasim podršku dva prava Ironmana - Dejana Ljušića koji je poslao svu opremu koja je bila neophodna i Dejana Veličkovića koji je, kada me je video da na 10 km do cilja gubim balans u nogama, dao iskusne savete. Uleteo sam u prvih 10 km trčanja srcem, pretrčao ih za 50 minuta, ali u tom trenutku je bilo važno balansirati i održati ritam", dodaje. 

A gubljenje balansa je samo delić onog kroz šta je Stefan prošao na beogradskom triatlonu. 

U Beogradu je Stefan učestvovao na half distanci (polu distanca) koja se i inače održava, a koja se sastoji iz 1.9 km plivanja, 90 km vožnje bicikla i 21 km trčanja. 

"Pripala mi je velika privilegija i čast da budem rame uz rame i da se takmičim sa najboljim reprezentativcima i sportistima ove discipine", dodaje Vučković, istovremeno pohvaljujući organizaciju i organizatore 11TRI klub, podršku na stazi, volontere... 

Dan takmičenja opisuje šturo, ali samo zato što već ima iskustva. Triatlon mu je izgleda sada već "u krvi". (image)

"Došao sam ranije kako bih proverio bicikl i opremu. Voda je bila 21 stepen, pa je moja taktika, među retkima, bila da mogu da iznesem to i bez neopren odela, to jest, u kupaćem što se ispostavilo kao dobra odluka. Što je hladnije, moraš brže da plivaš", dodaje naš sagovornik ponovo uz smeh. 

"Najteže, siguran sam svakom triatloncu je segment trčanja 21 kilometar, to jest, polumaraton na kraju. Noge prva dva-tri kilometra 'ne slušaju'. Tehnike disanja su drugačije u svakoj od disciplina. Umor od prethodne dve discipline uzima svoj danak i tu dolazi do izržaja psihička snaga, duboka koncentracija kako bi se pametno rasporedili poslednji resursi snage. Kroz svih 113 kilometara (preplivanih, voženih i istrčanih) konstantna euforija i adrenalin. To je 5 sati i 50 minuta uživanja, ali i nezvesnosti i borbe", kaže Stefan. 

Znamo ko mu je najveća podrška u pripremama.

Gde se crpi snaga za ovakav težak i naporan sportski izazov posebno tokom njegovog trajanja? 

(image) "Kada znate ko vas čeka na cilju, ne odustaje se. Deca čekaju medalju. Tako da je medalja za lepa sećanja na njihovog ujaka Vladimira Antovića koji je 2017. iznenada preminuo, i svetlu budućnost, a to su oni. Roditelji su slika i prvi učitelji, moja odgovornost je da budem uzor deci, a kroz sportski duh se uče važne lekcije o životu. Najveće bogatstvo su zdrava i vaspitana deca", odgovara ovaj mladi otac dva dečaka. 

Poruka

Ali za Stefana rezultat nije samo u medalji. Uostalom ko ga poznaje, u to ni ne sumnja. 

"Rezultat nije samo u medalji, proslavi na cilju, već i u putu ka njemu, broju osvojenih stepenica do medalje. I naravno, svaki put kada padneš, diži se, odmah ustaj, ne daj se, budi BORAC i nikad ne odustaj!"