"Sporazoom": Koliko smo zagađeni?

vesti 11.11.2021 Sporazoom

Zaštita životne sredine nije na zavidnom nivou prioriteta Kosova, smatraju učesnici emisije "Sporazoom" - Ljubiša Mijačić, Jelena Đokić i Aljban Hašani. Prema njihovim rečima, Kosovo će morati u narednom periodu više pažnje da posveti pitanjima koja se odnose na ekologiju, održivi razvoj i obnovljive izvore energije.

Stručnjak za resurse u oblasti životne sredine, Ljubiša Mijačić, smatra da donosiocima odluka na Kosovu zaštita životne sredine nije prioritetno pitanje, zbog niskog životnog standarda građana.

Prema njegovim rečima, iz tog razloga na Kosovu ne postoji, kako je istakao, “nijedna značajna organizacija ili inicijativa koja je politički relevantna, akoja bi eventualno postala 'zelena stranka' ".

“Kosovo ima i dalje prioritete po pitanju siromaštva, čime se Vlada intenzivno bavi. Drugi prioritet za ovu i prethodne vlade uvek je bila energetska sigurnost, a to je u direktonoj sprezi sa problemima životne sredine”, rekao je Mijačić.

Dodao je da treba “pomiriti te dve stvari, jer održivi razvoj nisu samo životna sredina i stanište, već je to i ekonomija i rast”.

Direktor "Riinvest Instituta", Aljab Hašani, takođe smatra da treba postići određeni nivo razvoja, kako bi se pažnja preusmerila na pitanja životne sredine.

Prema njegovim rečima, dobro je da postoji pritisak od strane EU po pitanju zaštite životne sredine, ali da bi i unutar Kosova trebalo da se aktivnije radi na tome.

“Trebalo bi da postoji veće insistiranje za zaštitom životne sredine i poboljšanjem kvaliteta životne sredine. To je i u skladu sa najnovijim dešavanjima na Kosovu iz razloga što smo dostigli određeni prag razvoja, a pitanje životne sredine će neminovno postati tema koja će zauzeti više prostora u javnoj diskusiji. Takođe će se oformiti platforme za nove političke snage, koje se u međuvremenu mogu pojaviti i zauzeti ovaj novi prostor koji se stvara. Ipak i dalje mislim da ovaj deo oko uslovljavanja od strane EU može odigrati značajnu ulogu u usmeravanju kreiranja naše politike zaštiti životne sredine”, rekao je Hašani.

Profesorka na Katedri za zaštitu životne sredine, Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, Jelena Đokić, rekla je da industrijsko nasleđe, posebno flotacijska jalovišta iz rudnika Trepče u određenim delovima Kosova predstavlja ogroman problem kada je u pitanju zagađenje životne sredine.

Prema njenim rečima, rešenje za sedam deponija za odlaganje rudničkog otpada postoji, ali se godinama niko time ne bavi.

“Najprostije rešenje bi bilo pokriti ih sa nekim inertnim materijalom - betonom, ali ni to nije rešenje. Rešenje je izvaditi korisne sastojke iz njih, jer je varolizacija korisnih materijala koji je u njima, ogromna ekonomska šansa za nas”, navela je Đokićeva.

Dodala je da kompletno društvo mora da uloži napor kada je u pitanju zaštita životne sredine.

“Mislim da svaki, pa i najmanji doprinos jeste doprinos. Ako bi svi mi uložili onoliko energije koliko ulažemo u neke druge procese, u pobunu protiv nekih drugih stvari - bilo bi drugačije”, rekla je Đokićeva.

Hašani je kazao da su zaštita životne sredine i ekonomski razvoj međusobno povezani, ali da Kosovu nedostaju finansijski, kadrovski i tehnološki kapaciteti koji bi uticali na to da ekonomski razvoj smanji negativan uticaj na životnu sredinu.

“Nažalost nedostaje i hrabrost kod donosilaca odluka, jer i u slučajevima kada ne postoji ekonomski razlog za preduzimanje nekih akcija koje štite životnu sredinu, mislim da ih treba preduzeti iz razloga što su dugoročni troškovi veći od kratkoročnih. To se nikada nije odrazilo na donošenje odluka. Pri analizi sporednih uticaja, niko nije uzimao u obzir koliko treba da se razviju i prošire postrojenja koja generišu energiju putem lignita”, dodao je on.

Komentarišući paket mera Evropske komisije, kojim je do 2030. godine predviđeno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto, a do 2050. godine, da to bude 0 odsto, Hašani je rekao da to predstavlja veliki izazov za Kosovo.

“Građanima treba da bude jasno da u narednim godinama treba da budu spremni da cenu energije plaćaju skuplje. Što se više približavamo ovim datumima koji su postavljeni na nivou EU, bićemo prinuđeni da plaćamo veću cenu za korišćenje istih resursa. Što pre počnemo da razmišljamo o alternativama - to će za nas biti korisnije”, poručio je Hašani.

Govoreći o obnovljivim izvorima energije, Đokićeva je istakla da Kosovo ima veliki potencijal za solarnu energiju.

“Solarna energija je nešto na šta treba da se fokusiramo. Energija vetra na tačno određenim lokacijama i taj procenat vetrogeneratora nije baš veliki. Što se tiče biomase, posmatrajući na nekoj većoj površini, pitanje je da li je efikasno, da li je profitabilno nositi biomasu na velike daljine za proizvodnju biogoriva. Problem kod nas je to što su parcele iseckane, udaljene jedna od druge, pa je upitno pitanje efikasnosti procesa nastanka tog biogoriva. Sunce i vetar - to je ono na šta trebamo da se fokusiramo”, rekla je Đokićeva.

Mijačić smatra da je regionalna saradnja u razmeni energije ključna, posebno u budućnosti, nakon gašenja termoelektrane "Kosovo A". 

“Osnivanje kontrolnog bloka Albanija-Kosovo je velika šansa za ceo region, pa i za Srbiju između ostalog, jer je deficit energije na Kosovu. Za Albaniju je veliki problem nepostojanje regionalne saradnje. Kosovo će isključenjem 'TA Kosovo A' imati još veći problem u vidu nepostojanja regionalne saradnje i razmene energije. Nadam se da će problemi životne sredine i energija postati glavni podsticaj za regionanu saradnju. Nadam se jednoj takvoj saradnji u budućnosti, ali u ovakvim okolnostima i u ovakvom kontekstu međuetničkih i drugih problema - ne vidim u nekoj bližoj budućnosti pozitivan pomak”, rekao je Mijačić.