Smajlović: Možemo da govorimo i o korekciji granica

vesti 01.02.2019 RTS

Živa diplomatska aktivnost u proteklim danima na relaciji Vašington - Beograd i Vašington - Priština. Sa prekidom dijaloga pod pokroviteljstvom EU sada je, čini se, više nego ikad pred nama pitanje - hoće li se i Amerika direktno uključiti u razgovore. Novinarka i kolumnistkinja Ljiljana Smajlović kaže za RTS, da se Amerika već uključila po pitanju KiM i da je slanje pisma predsedniku Donaldu Trampu logičan potez Aleksandra Vučića.

"Albanci oko Zajednice srpskih opština pružaju žestok otpor, da imam utisak da bi radije izgubili sever Kosova, nego da njihova država u sebi imaju Republiku Srpsku, koja ima pravo u nekim stvarima", ističe novinarka Ljiljana Smajlović za Dnevnik RTS-a.

Smajlovićeva kaže, da imamo situaciju da možemo da pregovaramo prvi put od 2008. godine o korekciji granica i da ona ne bi bila etničko čišćenje i zločin protiv čovečnosti, i da je ona moguća kao neki ustupak.

Dodaje, da Amerinkaci kažu da Kosovo nema konačne granice.

Smajlovićeva smatra da što se Evrope tiče, ona više nema tako jak uticaj ni na Beograd, a ni na Prištinu.

"Evropa nema više onu privlačnu moć, nije spremna da troši kapital, čak ni u svojoj zemlji da nekom obećava prilaz. Deset istočnoevropskih zemalja je ušlo u EU 2004. godine. To je bilo samo 15 godina od pada Berlinskog zida, a sada je prošlo 20 godina otkad je Milošević otišao sa vlasti, a mi još uvek pričamo o tome kad bismo mogli da budemo primljni u EU", ističe Smajlovićeva.

Dodaje, da pritisak na pregovarače može da ima neko ko može da im ponudi nešto veoma bitno i podseća da je tako Albancima bitan ulazak u UN, dok su nama bitne neke druge strane.

Smatra i da se Donalad Tramp ne bi lično uključio u odnos Beograda i Prištine. 

"Čini mi se da je Trampova politika sledeća - ja neću Rusiju da vidim kao glavnog protivnika, meni je Kina glavni protivnik, ja ću da se koncentrišem na Kinu. Rusiju ću da koristim za američku politiku - odvoji Kinu od Rusije. Mislim da Trampa ne zanimaju mnogo ti detalji, ali ovo je njegova priča, i njemu ni EU nije naročito bitna, već mu je bitno da dgovori sa pojedinačnim državama ono što može i ono što je u američkom interesu", objašnjava Smajlovićeva.

Što se tiče slanja pisma predsednika Aleksandra Vučića Trampu, Smajlovićeva kaže da je to novi momenat i da se takva pisma ne šalju bez nekih prethodnih kontakata.

"Naravno, da kada čujemo da je Tači pisao američkom predsedniku, logično je i da mu piše predsednik Srbije. Tim pre što, Vučić može da podvuče ono što je rekao - mi smo ispunili sve što je dogovoreno i snažno smo zainteresovani za sporazum", kaže Smajlovićeva.

"Haradinaj se kocka"

Objašnjava i zašto većina građana, kad Amerikanci ne mogu da nateraju Haradinaja da odstupi od takse, kažu da je sve to namešteno.

"Ali treba imati na umu da je stil Amerikanca vladanja svetom parola - govori tiho, ali nosi veliki štap. Kad imaš veliki štap, kao što imaju Amerikanci, onda možeš da govoriš blagim tonom. Oni ne kažu ako ne uradiš ovo bombardovaću te, nego oni kažu da im nije u koristi ovakav njihov stav. Kosovo bez američke podrške ne postoji, jer Amerikanci su naterali Evropljane da ih priznaju", ističe Smajlovićeva.

Smatra da je situacija između kosovskih lidera politička igra i da se Haradinaj kocka.

"Videli ste kako Veselji kaže da će svi snositi odgovornosti, ne samo Haradinaj, ako ne učinimo ono što Amerikanci kažu. Ako padne Vlada, opet takse ostaju, Haradinaj opet može da kaže ja sam izdržao takse. Tu je borba strašna, to je borba za vlast u Prištini. Haradinaj se trudi da nadjača svog glavnog protivnika Tačija koji očigledno ima podršku Vašingtona", ističe Smajlovićeva.

Kaže i da albanski predsednik Edi Rama neće otvoreno da se izjasni, ali da dozvoljava mogućnost korekcije granica i ističe da se nešto dešava i da je moguće da Kosovo promeni granice.

"Granice Kosova nisu nedodirljive i nepomerljive i ta ideja kao da polako, strpljivo pobeđuje", ističe novinarka. 

Što se tiče podrške Rusije, ona smatra da to Prištinu zabrinjava.

"Imam utisak da je nekih ozbiljnih kontakata između Moskve i Vašingtona oko Kosova bilo i da postoji neki nivo saglasnosti o tome da se stvari promene", kaže Smajlovićeva.