Sigurne kuće - oaza za srećnije detinjstvo

grad 25.04.2017 Radio Kontakt Plus

Porodica bi trebalo da bude bazično utočište koje detetu pruža sigurnost i podršku, mesto na kome se ono vaspitava, razvija se i odrasta. Narušavanje ovakve harmonije, tj. pojava neslaganja i nasilja u porodici po decu može imati fatalne posledice.

Nasilje u porodici, kako je definisano u Članu 3. Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ,,označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dođe u porodici ili domaćinstvu odnosno između bivših supružnika, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio domaćinstvo sa žrtvom“. Šta se onda dešava ako u porodici dođe do nasilja? Kako to utiče na njihove potomke i gde žrtve mogu naći privremeno utočište?
Na ova i ostala pitanja odgovorile su nam jedne od osnivačica prvog savetovališta i prve Sigurne kuće za žene i decu žrtve porodičnog nasilja u Kragujevcu, Snežana Grijuć iz NVO ,,Sigurna oaza” i Jelena Petrović Desnica iz NVO ,,Alternativni krug”.

Sigurna kuća u Kragujevcu postoji od januara 2006 godine. Osnivanje je rezultat projekta koji je realizovala NVO ,,Alternativni krug”, u partnerstvu sa lokalnom smaoupravom, a uz finansijsku podršku Fonda za socijalne inovacije. Od novembra 2006. pa do kraja 2008. godine Sigurnu kuću finansira Vlada Republike Češke, a 2009. i do kraja marta 2010. godine Dobrotvorni fond Adra.

,,Centar za edukaciju, komunikaciju i istaživanja NVO ,,Аlternativni krug“ je ženska grupa osnovana 2000. godine s ciljem unapređenja kvaliteta života žena i drugih marginalizovanih grupa. ,,Аlternativni krug“ permanentno radi na podizanju svesti javnosti o ženskim ljudskim pravima i nasilju u porodici, kao i na razvoju kapaciteta u pružanju usluga žrtvama nasilja. Ova organizacija uključena je u Protokol o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite žrtava porodičnog nasilja na području grada Kragujevca a SOS telefon ,,Alternativnog kruga” namenjen je ženama koje preživljavaju nasilje”, objašnjava Petrović Desnica.

Snežana Grujić dodaje da su sve članice Ženske mreže za zaštitu od nasilja u porodici, čiji je deo i organizacija koju ona predstavlja, prošle adekvatnu edukaciju za rad sa ženama žrtvama nasilja, te su na osnovu toga osnovale prvo savetovalište za žene žrtve nasilja, a kasnije, dobile i projekat Sigurne kuće.
,,Posao u Sigurnoj kući podrazumevao je organizovanje svakodnevnog života, od održavanja higijene u kući, do pripremanja hrane, a same korisnice su se dogovarale koji posao da preuzmu u skladu sa svojim obavezama. Kao volonterke imale smo dvadesetčetvoročasovna dežurstva koja su podrazumevala pružanje psihosocijne podrške, za koju smo bile edukovane, a osim nas tu su bile i psihološkinja i pravnica, koje su takođe pomagale žrtvama”, kazala je Grujićeva dodavši da rad sa decom zahteva poseban pristup. ,,Mi se vodimo time da svako dete koje je prisustvovalo nasilnim scenama i samo je žrtva nasilja, bez obzira da li je ono direktno ili indirektno. U Sigurnoj kući deci treba omogućiti da budu što slobodnija, da što lakše prebole prelazak iz svoje porodice, svoje kuće, svog stana u novu sredinu koja je vrlo često njima na prvi pogled i strašna, jer su tu osobe koje oni ne poznaju. Dakle, treba prevazići taj strah da i deca i majke mogu opušteno i slobodno da se ponašaju. Naglašavam da su i mnoga istraživanja potvrdila tezu da ako se ne radi sa decom, nasilje se multiplikuje i transgeneracijski prenosi. Ako ono u porodici mora da strepi za svoj opstanak, onda su osnovna njegova osećanja strah i nesigurnost. Ono zatim sa takvim osećanjima i stavom izlazi u vršnjačku sredinu i pošto ne zna kako da pobedi svoj strah, ne ume da pročita, da prepozna neke obične ljudske relacije, plaši ih se, te reaguje agresivno. Stoga je rad na psihosocijalnoj podršci dece u ovom procesu od velikog značaja”, podvlači Snežana.

Put dece sa kojom se ne radi, a koja odrastaju u nasilnoj porodici prosto može biti dvojak. Dete može usvojiti model žrtve - neprestano se povlačiti u sebe, izbegavati bilo kakvu interakciju sa vršnjacima, sa drugim ljudima, kada dete veoma teško uspostavlja komunikaciju. Druga varijanta je da se indentifikuje sa nasilnikom, da proba sa agresivnim ponašanjem, pa kada vidi da time ostvaruje svoj cilj, time bude podstaknuto da to primenjuje i u buduće. Dete vremenom potpuno usvoja nasilni model i obrazac ponašanja i sve svoje ciljeve ostavruje na taj način. Neminovno je da će takva osoba za svog partnera naći osobu koja to prihvata zajedno sa takavim oblikom komunikacije i funcionisanja i mi nadalje imamo još jednu buduću porodicu u kojoj postoji nasilnik i žrtva.
Savetovalište za žrtve nasilja u porodici počelo je sa radom 2008. godine. U njemu pružaju psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja u porodici kroz organizovanje psiholoških radionica, pružaju pravne savete i zastupanje u postupcima zaštite od nasilja, a radi se i na osnaživanju žena nakon izlaska iz Sigurne kuće.

U Srbiji svake godine u porodičnom nasilju strada između 30 i 40 žena, što nas svrstava u zemlje sa najvećom stopom ubistava žena u Evropi. Takođe se procenjuje i da svake godine oko 1000 žena u našoj zemlji napusti svoj dom zbog porodično-partnerskog nasilja. Ova neslavna statistika trebalo bi da nas osvesti da je nasilje i dalje prisutno, ali da će rešenja uvek biti, što smo i kroz razgovor sa predstavnicama, osnivačicama kragujevačke Sigurne kuće mogli videti. Važno je prepoznati problem i preduzeti adekvatne korake kako bi nama samima, a i našem potomstvu, obezbedili sigurnost, bolji i kvalitetniji život.

Tekst je pisan u saradnji sa mrežom civilnih organizacija sa severa Kosova ,,Čuvari dečijih prava" formiranom u okviru projekta „Podrška ogranizacijama civilnog društva iz oblasti zaštite dečijih prava na severu Kosova“ koji je finansiran od strane EU, rukovođen Kancelarijom Evropske unije na Kosovu, a implementiran od strane NVO ,,Domovik” iz Mitrovice. Autor teksta je Tijana Obradović - Mreža “Čuvari dečijih prava”.