Razmatra se donošenje zakona zbog proizvodnje kriptovaluta na severu Kosova

vesti 07.12.2021 Radio Slobodna Evropa, KoSSev

Dugogodišnja zloupotreba električne energije na severu Kosova za proizvodnju kriptovaluta, navela je prištinske vlasti da razmotre donošenje posebnog zakona kako bi se rešio ovaj problem, javlja Radio Slobodna Evropa, a prenosi portal KoSSev.

Skupštinski Odbor za privredu, industriju i trgovinu započeo je proceduru za Nacrt zakona o kriptovalutama.

U Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici - potrošači struju ne plaćaju od sukoba 1999. godine.

To je dovelo do proizvodnje kriptovaluta i trošenja besplatne električne energije, kao i do zarađivanja velikih svota novca od strane "rudara".

Uređaji koji služe za proizvodnju kriptovaluta su specijalni računari, koji troše određenu količinu električne energije i tada obavljaju majning odnosno kopanje (eng. "mining").

Prema rečima stručnjaka, uređaj sa pet grafičkih kartica troši struju koja mesečno košta od 100 do 150 evra.

Kroz Nacrt zakona o kriptovalutama, cilj je da se digitalni novac oporezuje i na taj način spreči pranje novca, kako bi ova grana industrije bila u skladu sa kosovskim i međunarodnim zakonima o transferu novca.

Poslanica Pokreta Samoopredeljenje, koja je u sastavu Odbora za privredu, industriju i trgovinu, Mimoza Kusari-Ljilja, rekla je da će u regulisanju ove grane industrije slediti primere Evropske unije.

„Verujemo i nadamo se da ima dovoljno prostora da se to pitanje pravilno tretira, počevši od elemenata mašinerije, postavljanja pravila za uvoz, tretmana same delatnosti, i tako dalje“, rekla je Kusari-Lila.

Za ovaj Nacrt zakona organizovana je otvorena diskusija, na kojoj se razgovaralo o koracima koje treba preduzeti.

Tehnološki inženjer Ermal Sadiku, koji prilično dobro poznaje ovu tematiku, rekao je za RSE da Kosovo ne treba više da čeka i da treba doneti odluku da se dozvole ili zabrane kriptovalute.

On je rekao da Kosovo treba da pokaže stranim investitorima da je zainteresovano da donese neophodnu zakonsku regulativu, kako bi mogli da dođu i investiraju.

Sadiku je napomenuo da će veliki broj građana Kosova, koji se bave trgovinom i proizvodnjom kriptovaluta, imati lakši posao ako se izglasa ovaj Nacrt zakona.

„Priča se da se dosta radi, ali i da se ne zna tačan broj, jer je nemoguće kontrolisati. Većina je anonimna i nastaviće tako. Mislim da su ljudi i dalje zainteresovani za izradu ovog nacrta zakona i plaćanje poreza, jer im to olakšava rad“, rekao je Sadiku.

CBK: Nacrt zakona kontroliše pranje novca i finansiranje terorizma

Zamenik guvernera kosovske Centralne banke, Sokolj Havoli, rekao je za RSE da je za tu instituciju veoma važno da građani Kosova budu svesni potencijalnih rizika koji proizilaze iz ulaganja sredstava u kriptovalute.

„Problematično je reći da se tržište kriptovaluta može regulisati, jer ih kao Centralna banka smatramo imovinom koja se kreće na osnovu spekulacija, a ne na osnovu vrednosti komponente. Takođe, problematično je reći da ovo tržište može biti regulisano, jer je to visoko decentralizovano tržište“, rekao je Havoli.

Havoli je otkrio kojim će se segmentima ovaj Nacrt zakona baviti, ako u budućnosti bude usvojen.

„Oni se uglavnom odnose na borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, na informisanje i edukaciju potrošača o kripto-imovini ili eventualnom oporezivanju, jer se kroz ulaganja stvara profit na koji mora da se plati porez“, rekao je on.

Šta su kriptovalute?

Kriptovalute predstavljaju digitalni novac.

Za kriptovalute se kaže da predstavljaju budućnost, kada je u pitanju način plaćanja robe i usluga.

Razlikuju se od standardnog novca, jer ne postoje u fizičkom obliku.

Nisu prihvaćene kao neke od poznatih valuta, ali sve veći broj svetskih kompanija ih kupuje na berzi.

Proizvodnja kriptovaluta počela je 2009. godine.

U prva četiri meseca 2021. godine na Kosovo je uvezeno oko 600 hiljada evra vrednih grafičkih kartica.

U istom periodu, na Kosovo je uvezena oprema za proizvodnju kriptovaluta u vrednosti od oko 3 miliona evra.