Rašić: Na izradi statuta ZSO mogli bi da rade eksperti

vesti 29.06.2016 Radio Kontakt plus

KOSOVSKA MITROVICA- Poslanik Srpske liste u kosovskoj skupštini Nenad Rašić izjavio je da misli da će na izradi statuta buduće Zajednice srpskih opština (ZSO) raditi eksperti koji su dobri poznavaoci kosovskog pravnog sistema.

Mislim da će Statut ZSO da radi Brisel, odnosno određeni eksperti koji smatraju sebe da su unutar tog polja poznavaoci tematike, ali će pre svega raditi oni njihovi predstavnici koji su na terenu, rekao je Rašić.

Rašić je napomenuo da ipak neko iz Brisela ne može znati onoliko koliko znaju predstavnici njihovih organizacija koje funkcionišu na Kosovu, ne isključivši mogućnost da na izradi statuta ZSO radi širi korpus predstavnika institucija i nevladinih organizacija koje blisko sarađuju sa institucijama EU.

Rašić je na okruglom stolu koji je organizovao Radio Kontakt plus u Mitrovici rekao da nije optimista kada je u pitanju brzina izrade statuta ZSO jer se kako je naveo sve više razmišlja u pravcu promene koncepta koji je bio primenjiv u dosadašnjem toku briselskog dijaloga.

“Sve to nas dovodi do toga da do sada nije urađeno ništa i ja nisam optimista da se bilo šta može destiti u nekom narednom period, jer sada Priština osporava iste odluke koje su oni potpisali u pokušaju da promene formu na koji način se pregovara,”- rekao je Rašić.

Predsednica Evropskog pokreta Srba Rada Trajković je na istom događaju ocenila da ne veruje da će Statut ZSO u dogledno vreme ugledati svetlost dana i da se skoro ne zna ko radi na pisanju i izradi statuta.

“Ja uopšte ne znam da se piše statut ZSO, s’obzirom da imamo jednu kompleksnu situaciju. Suština je ili najveći problem dve stavke – one koje se odnose da ZSO treba da ima ustavotvornu skupštinu i da predstavlja Srbe prema centralnim institucijama,”- rekla je Trajković.

To je, rekla je ona, od strane Albanaca doživljeno kao poseban entitet koji ugrožava prostor Kosova i sada je to negde predmet osporavanja i od jednih i od drugih a u šuštini niko statut ne piše i ne vidim u dogledno vreme da će ugledati svetlost dana.

Okrugli sto na temu uticaja i nadležnosti ZSO organizovan je u okviru projekta „Moj stav” koji sprovodi Radio Kontakt plus a uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo a tema prve debate bila je fokusirana na zdravstvo i socijalnu zaštitu u okviru buduće ZSO .

Na ovom događaju Rašić, koji je bivši ministar u Vladi Kosova, ocenio je da dugoročno gledano, Zajednica, odnosno pregovori doneće samo loše kosovskim Srbima jer će institucije morati da se transformišu.

„Institucije koje postoje danas pri Republici Srbiji neće više postojati u istoj formi, one će morati u fazama biti uključivane unutar kosovskog sistema. Što se načina finansiranja ZSO tiče, kao i socijalne zaštite, kao neko ko je dva mandata bio ministar za rad u Vladi Kosova, znam koliko socijala pri kosovskim institucijama jeste u nekim okvirima strogog procenjivanja i da nije toliko visoka, iznosi nisu adekvatni,“- rekao je on.

Socijalna davanja su se u okviru tog sistema korak po korak povećavala i verujem da će imati tendenciju rasta, ali u trenutnoj situaciji verovatno ne može da zadovolji kriterijume i potrebe jedne porodice, rekao je Rašić.

“Ukoliko dođe do ukidanja različitih davanja od Vlade Srbije verovatno će biti ugrožene porodice koje sada koriste sredstva iz jednih i drugih institucija, što je bio još veći motiv tih porodica da ovde ostanu. Međutim, kada se bude dogodila transformacija institucija Republike Srbije na Kosovu, moraće da postoji jedan poslodavac, jedan koji će te benefite davati,“- rekao je on.

U ovom slučaju to će biti kosovske institucije, naglasio je Rašić i podvukao da kao što je i predviđeno potpisanim sporazumima, koji se nekako stalno zaboravljaju, sistem plaćanja će ići samo preko jednog koda ili preko jedne finansijske institucije, a to je Trezor Kosova, koji neće prepoznavati druge institucije, već samo one koje su unutar samog sistema.

„Uvek se potenciralo da li će moći i dalje da funkcioniše taj broj ljudi koji je sada pri Vladi Srbije, nažalost, moj odgovor na to je da verovatno neće moći, jer kada ZSO bude formirana imaće možda desetine zaposlenih, koji će biti legalno prihvaćeni u kosovskim institucijama i plaćeni preko Trezora,“- rekao je.

Sigurno nećemo imati stotine ili kako bi nama bilo potrebno i hiljade ljudi koji mogu biti preuzeti, iako Beograd može finansijski da pomaže i jača ZSO, on to može samo kroz već funkcionalne i regulisane kodove koje sam sistem Kosova određuje, što znači da nećete moći da zapošljavamo ogroman broj ljudi, ali će u tom slučaju moći da budu povećana socijalna davanja, kazao je Rašić.

Ukoliko želite da priznate, na jedan način, da ne postoji drugačija forma osim one da se finansira preko institucija, bilo socijalnih, bilo zdravstvenih, trebalo bi da vi preko njih odredite programe, od treniga, obuke, stažista, praktikanata, ili program stimulacije drugog, trećeg deteta, kroz takve forme Beograd može da pomaže, kazao je Rašić.

Stoga je bitno na vreme dobro isplanirati pod kojim programima i projektima može Beograd da finansira u ovom rasponu, jer samo finansijskim sredstvima možemo obezbediti minimum uslova za Srbe da ostanu na Kosovu, upozorio je on.

O zdravstvenom sistemu u okviru buduće ZSO govorila je Rada Trajković koja je istakla da je činjenica da zdravstvene institucije Srbije pružaju veće mogućnosti pacijentima, i samim tim pridobijaju sve više Albanaca koji traže zdravstvenu bezbednost unutar institucija države Srbije.

To je, po njenoj oceni, jedan od velikih argumenata koje Srbija i stanovništvo treba da koriste u pravcu lobiranja da zdravstveni sistem Srbije kao sistem koji pruža više mogućnosti i kojem stanovništvo prilikom izbora daje prioritet na celom prostoru Kosova da se na neki način, legalizuje.

“Institucije kao što su zdravstvo i obrazovanje jesu institucije koje nisu statusne, tako da je menjanje njihovog funkcionisanja vrlo problematično. Istakla bih da je zdravstvo ne samo zdravstvena već i obrazovna institucija,“- rekla je Trajković.

Ona je podsetila da je pre nekog vremena Zdravstveni centar u Mitrovici proglašen za KBC, što je preduslov da medicinski fakultet ima nastavnu bazu tu pored sebe, koja ima infrastrukturu, za razliku od ranijeg gde je Klinički centar bio u Gračanici i nije imao kapacitet u infrastrukturalnom smislu da odgovori na potrebe onoga što Klinički centar suštinski treba da bude.

“Mislim da ako država Srbija bude prekinula od sebe zdravstveni sistem, a svakako i socijalu, da će time sebi onemogućavati bilo kakav uticaj na ovom prostoru, što bi bilo neodgovorno u dva pogleda. Jedan od pogleda je da bi time Srbija izgubila uticaj, a srpsko stanovništvo bi imalo mnogo siromašniji i ograničeniji stepen zdravstvene bezbednosti i funkcionisao bi sa mnogo više problema,“ kazala je Trajković.

Kompletan tok debate odnosno okruglog stola koji je organizovao Radio Kontakt plus možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=58gEHLfo3mE