Radosavljević: Ljudi na Severu izgubili veru u institucije Srbije, a imaju strah od pretnji iz Prištine

vesti 28.09.2018 KoSSev

KOSOVSKA MITROVICA - „Srbi na Severu izgubili su veru u institucije Srbije, a pritom imaju strah od pretnji koje dolaze iz Prištine. U poslednje vreme, vlast iz Beograda govori da je sve izgubljeno, kao da je to završena stvar, što stanovništvo ne misli. Oni kažu - mi tamo nemamo ništa. Ako dobijemo i metar prostora, to je veliki uspeh. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prvi Srbin koji je priznao nezavisnost Kosova" - rekao je u emisiji "Sporazum", NVO "Aktiv" iz Kosovske Mitrovice, direktor RTV "Mir" iz Leposavića i politički analitičar, Nenad Radosavljević.

Tvrdi da niko u Briselu ne brani interese Srba sa Kosova i Metohije. Ali mora da se zna da su Srbi sa Kosova i Srbi sa Severa vrlo ponosan narod.

Oči građana na Severu uprte su u državu Srbiju od ’99, kaže Radosavljević, dodajući, da je on u godinama posle rata bio protiv toga, jer:

„Znao sam da su lak plen srpskih vlasti, zato što su ucenjeni brigom o onih 7 miliona koji tamo žive, Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom i svima koji u ovom globalnom svetu odlučuju i pitaju se. Oni lako mogu da ih pritisnu (srpske vlasti) da odluče o onom što se nas tiče, a protiv je naših interesa,“ rekao je Radosavljević.

Govoreći o vlasti Srpske napredne stranke navodi da se njena politika prema Kosovu menjala, dok sa druge strane, krivicu prebacuju na vlast pre nje:

„Međutim, 2013. godine došla je na vlast politička opcija koja je vezano za Kosovo imala političku platformu Ne damo Kosovo. Međutim, onda smo dobili voz, pa smo dobili ROSU jedinice na Severu, pa smo dobili ubistvo Olivera Ivanovića, pa smo dobili hapšenje Marka Đurića i mnogo toga još. Onda su počeli iz Beograda da nam objašnjavaju zašto je to tako, pa su onda rekli da su oni pre nas sve to izgubili.“

Radosavljević kaže da su počele da se dešavaju „čudne stvari“ – istovremeno, dok se govori o mogućnosti rata na Severu, vrši se integracija u kosovski sistem, a da se protiv građana, kako tvrdi, sprovode „represivne mere“.

„Počeli su da govore o nekakvim olujama koje mogu da se dese sa južne strane, počeli su sa druge strane da govore o čizmama kojima treba ovaj prostor da se reguliše. Počeli su da govore kao da će biti nekakvog rata, pa su došli sa velikim obećanjima da će davati velike pare, podmićuju narod da bude miran, da bi se u međuvremenu njima samima desilo (nešto) strašno. Pri tom, ukinute su institucije kao što su policija i sud. Evo sada se dešava – na ulicama se otimaju vozila koja nisu registrovana, kao da su ti ljudi krivi što vladavina prava i zakon na Kosovu nisu postojali 18 godina. Ljudi nisu uopšte krivi ali se protiv njih sprovode represivne mere i to je pogrešno,“ rekao je Radosavljević zaključujući da je to razlog zašto su građani izgubili poverenje u institucije Srbije, dok se istovremeno plaše onoga što prepoznaju kao pretnju iz Prištine.

Pet opcija: Ništa preko kolena

Srbi sa Kosova i Metohije prepoznaju pet mogućih opcija rešavanja kosovskog čvora iako ih, kaže Radosavljević, „svi izbegavaju i biraju one koje njima odgovaraju“.

Proglašenje okupacije, mnogi Srbi zagovaraju kao ispravno formalno pravno rešenje uzimajući u obzir legalnost međunarodnih odluka, poput onoga što vide kao nelegalnu i nelegitimnu odluku bombardovanja NATO pakta, ali i uslove u kojima suštinski žive.

Podela je druga i za Radosavljevića najgora opcija: „Podela je nešto što bi proizvelo nove konflikte. Oni koji bi ostali u jednom delu bi uvek govorili – ‘ono tamo je moglo biti naše’, a i ovi drugi, koji su ostali u drugom delu, govorili bi – ‘pa i ono tamo je bilo naše’.“

Ni treća opcija nije bolja za Radosavljevića – razgraničenje ili razmena teritorija, jer je slična prethodnom i on je, takođe, vidi kao „novi izvor sukoba u vrlo kratkom periodu“.

Četvrti predlog – stolica u UN za Kosovo i ZSO za Srbiju, ne vidi kao „toliko loše rešenje“ kao prethodna dva, a za šta podseća da je deo briselskog procesa „na koji se sada namerno zaboravlja“.

Poslednje rešenje koje ujedno zastupa i sam Radosavljević je ono za šta tvrdi da se pogrešno naziva „zamrznutim konfliktom“, već je, kaže, to pokušaj da se „normalizuje život, građani adaptiraju i pronađu sebe“.

„Dajte priliku ljudima da se ekonomski osnaže, da mogu da budu spremni na okolnosti koje će ih zadesiti političkim odlukama. Ovo treba da bude proces. Ništa ne treba preko kolena da bi se dobili sledeći izbori. Ništa ne treba raditi prebrzo zato što može biti pogubno,“ ocenio je na kraju.

U emisiji NVO „Aktiv“ su govorili i glavni urednik Koha Ditore Agron Bajrami, kao i analitičar Bodo Veber.