Radijski zapisi u vremenu o običajima i obredima sa Severa Kosova

grad 01.04.2017 KoSSev

Zašto se kumstvo kod Srba nikad ne odbija, zašto se kod Turaka ide jednim, a vraća drugim putem, zašto je besa časna reč kod Albanaca, zašto se prosipa voda za nekim, zašto se topi olovo, zašto se slavi slava, poslastičarstvo kod Goranaca - bile su teme u proteklih pet meseci kojima su se bavile radijske emisije “Zapisi u vremenu”, Kontakt Plus radija.

Prepoznatljiva lica Kosovske Mitrovice predstavila su običaje, obrede i tradiciju etničkih zajednica na severnom Kosovu, a o pozitivnom odjeku ovih emisija među lokalnim stanovništvom govorilo se i tokom jučerašnje promocije uspešnog emitovanja prvog radijskog serijala o nematerijalnoj kulturnoj baštini više etničkih zajednica na Severu.

Stanovništvo severnog dela Kosova raznovrsno je po svom etničkom poreklu i verskoj opredeljenosti i tako je i baštinik raznovrsnih oblika nematerijalne kulturne baštine, nasleđene intergeneracijskim prenosom od predaka i kolektivne zajednice, naglasio je urednik Kontakt plus radija, Željko Tvrdišić, koji je i jedan od autora emisija.

Više sagovornika u ovim emisijama je i tokom jučerašnje promocije podsetilo na neke od najinteresantnijih činjenica o tradiciji i običajima na Severu.

"Sama slava je obeležje Srba i ima nekoliko značenja, jedan je od identiteta Srba, ali slavu ne slave samo pravoslavci, već i katolici. Postoje i slave koje slave i Albanci katolici na Kosovu, u severnoj Albaniji i u delu BiH. Slava je združivala ljude i zajednice, na slavu se ne poziva, i nije se gledalo ko je gost. Slava je jedan od 27 elemenata kulturne baštine Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije u Beogradu, a krajem 2014. uvrštena je i na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine," rekao je mladi istoričar Miloš Timotijević.

Još jedna tradicija o kojoj se govorilo je moba, koja je predstavljena izvorno kao običaj Bošnjaka, ali i tradicija koju neguju drugi narodi. Novinarka Jelena Marković je emisiju o mobi radila sa Mitrovčaninom Nedžatom Ugljaninom:

"O mobi smo govorili kao o običaju bošnjačke zajednice, ali to nije karakteristično samo za Bošnjake. Običaj kolektivnog pružanja pomoći karakterističan je za seoske sredine, ali je ona postojala i u gradskim sredinama, kada su se gradili objekti od javnog značaja, ili se pomagalo domaćinu ukoliko je, na primer, bilo potrebno da se izgradi kuća."

A o poslastičarstvu kod Goranaca ne samo na Severu, već širom Balkana i sveta, govorio je Nazim Mehmedi, jedan od vlasnika čuvene mitrovičke poslastičare "Pelivan", i ta emisija je emitovana ponovo tokom same jučerašnje promocije.

Svi sagovornici serijala "Zapisi u vremenu" složili su se da su mnogi običaji zajednički za više zajednica, naročito obredi i sama tradicija i da te zajednice oni povezuju, ali i da se običaji polako gube usled savremenog načina života - globalizacije.

"Cilj nam je bio da se nematerijalna kulturna baština sačuva od zaborava, da i mlade ljude upoznamo sa nematerijalnim kulturnim dobrima svojih naroda, ali i drugih zajednica; da i one koji znaju, da ih malo podsetimo i da zajednički radimo na očuvanju tih materijalnih i kulturnih dobara," naglasila je direktorica Kontakt plus radija, Mirjana Milutinović.

Pojekat “Zapisi u vremenu” podržala je Agencija za međunarodni razvoj (United State Agency for International Development, USAID), kroz program Unapredimo Kosovo zajedno.