Putevi se asfaltiraju, a sela propadaju

vesti 26.11.2021 KosovaPress

Zatvorene škole, seoske zadruge i ambulante, prazne kuće bez dima iz odžaka, tek nekolicina starih ljudi - prava je slika u većini sela opštine Leposavić. Tako je i u Sandžaku, zaseoku koje gleda na obližnje lepote planine Kopaonik. Čini se da je tako blizu, a ipak tako daleko od civilizacije.

Ovaj zaseok pripada selu Belom Brdu koje je poznato po rudi olova i srebra. U njemu su bili naseljeni radnici rudnika, a izgrađena je i škola koja je brojala oko šezdesetak đaka do četvrtog razreda. Danas je ta građevina samo sećanje na davne godine kojih se priseća Ranko Savić.

“Tu je bila škola, četvororazredna, a u Guvnište se zatvorila. Kao naselje to je urađeno 1947/1948. godine. Imalo je tu dosta zgrada, a sad su porazvaljivane, ostalo je pusto, još ove neke što mi pridržavamo koji smo stanovali tu", za KosovaPress, priča Savić.

Od pedeset i tri domaćinstva ostalo je samo četiri u kojima živi šest meštana. Za stare je najteže zbog prevoza, kaže Ćirka Gogić.

"Teško boga mi, teško, odvojeni tu, prevoz nema, bolesni, da se ode kod doktora ne može. Dok smo bili zdravi živelo se lepo. Ako si radio imao si sve i svašta, ako nisi nema", priča baka Ćirka.

Glavni put je asfaltiran, ali meštani ovog zaseoka za lekove treba da pređu do 50 km, a kako nema autobuskih linija, najčešće za prevoz pozivaju taksi sluzbe. Postoji kraći put, prečica, ali je neprohodan, kaže Milutin Gogić.

"Tražio sam da se to malo zakopa nečim, buldožer danas ima dao Bog, ima mašine, ali to niko ne da se pročisti, da to prođe. Dok je narod bio, to se ručno kopalo. Nekad je bio kuluk i to si morao da ideš, kopali smo tamo po tom potoku, pravili puteve da bismo mogli da idemo do rudnika, tako su svi ovde koji su bili radili. Tu smo popravljali putić, kozja staza i tako. Sad nema govora da se prođe daleko. Ja moram za lekove da idem 50 km da uzmem jedan lek", sa suzama u očima priča Gogić.

Zaseok Sandžak nalazi se na 1.100 metara nadmorske visine. Ima potencijala za poljoprivredu, stočarstvo i turizam, ali mladi ovde ne planiraju da se vrate. Dolaze samo leti da odmore, udahnu čist planinski vazduh, jer je, kažu, zimi zaseok odsečen od sveta, ako kojim slučajem zaveje sneg. Meštani su zato navikli da se do jeseni obezbede sa osnovnim životnim namirnicama za zimu.