Prof. dr Ković u Gračanici: U toku je borba za istoriju

vesti 26.05.2019 Gračanica Onlajn

„Nemojmo se svađati sa sopstvenom istorijom jer je to pozicija u kojoj stalno izvlačimo sebi tepih ispod nogu. Sagledavajmo srpsku istoriju tako da shvatimo da je ovo samo trenutak, a bilo je i strašnijih tenutaka, pa smo se vraćali i pobeđivali“, rekao je profesor doktor istorijskih nauka sa Univerziteta u Beogradu, Miloš Ković na predavanju „Istorija i savremeni trenutak, promene i situacije na terenu",  koje je juče održano u čitaonici „Darinka Jevrić“ u Domu kulture u Gračanici.

Profesor Ković je posebno naglasio da srpsku istoriju treba sagledavati u dužim vremenskim kontinuitetima, kako bi deca shvatila u kakvom istorijskom trenutku žive. On je podsetio da je kroz našu bogatu i slavnu istoriju bilo i strašnijih momenata, ali da smo se kao narod vraćali i pobeđivali.

„Srpski identitet mora biti ofanzivan i mora biti integrativan, ne sme se svoditi samo na jedno. Mi moramo biti svesni naših uporišta koje se nalazi u Svetosavlju. To smo isprobali i videli da funkuconiše, što bi odustajali od toga“, rekao je profesor doktor Miloš Ković.

Ković je proteklih nekoliko dana, sa grupom od 48 studenata sa Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Begradu boravio na Kosovu i Metohiji, obilazeći manastir Draganac, Svete Arhangele, Bogosloviju u Prizrenu, ali i manastir Gračanicu.

„Kada smo deo naroda koji ove godine slavi osam stotina godina postojanja Srpske pravoslavne crkve, treba da smo svesni da ovo što nam se sada događa jeste samo istorijski trenutak koji će proći kao i sve teškoće do sada“, tvrdi prof. dr Miloš Ković.

On je podsetio da, ukoliko zbrajamo godine pod ropstvom, onda ćemo doći do zaključka da je naša crkva duže živela u tuđim državama nego u svojoj, pa je preživela.

„Ne da je preživela, nego imate granice koje su se širile od Sent Andreje do Ohrida i od Sofije do Gomirja. To je ogroman prostor u kome Patrijaršija integriše srpski narod, dok su u središtu toga kultovi, Svetog Save, Svetog Simeona, Svetog kneza Lazara i tako pet stotina godina“, naglasio je Ković.

On je podsetio da uprkos tome što je kroz istoriju bio podvrgnut brojnim stradanjima, naš je narod veoma žilav, vitalan i jak.

„U 20. veku vi imate baš genocid nad našim naorodom koji je uporediv sa onim što je učinjeno Jevrejima ili Jermenima. Stanje na terenu je takvo kakvo jeste, svi pomalo gubimo hrabrost i ja taj gubitak hrabrosti više vidim u Beogradu nego ovde“, primećuje Ković dodajući:

„Mi smo u Beogradu kao neke sveće, dođemo ovde kod vas da se upalimo, pa se onda vratimo malo tamo da svetlimo i čim se ugasimo dođemo opet  da se ovde upalimo.“

Govoreći o našem jeziku ali i genetskim karakteristikama naroda, profesor doktor Miloš Ković je istakao da smo kao narod jako žilavi, ali da smo pobedivi na kratke staze, što naši neprijatelji jako dobro znaju i to koriste protiv nas.

Hrvat Ivo Pilar, koj je pandan našem Jovanu Cvijuću, svojevremeno je napisao da je tajna srpske moći u Svetom Savi i naconalnoj crvki. Gde oni stave ikonu Svetog Save tu počinje opasnost za hrvatsku i austrijsku ideju, napisao je Pilar, a podsetio Ković.

Profesor doktor istorijskih nauka istakao je u Gračanici da istorija nije zatvorena knjiga i dogma koja ne može da se menja, naglasivši da se stalno dolazi do novih saznanja.

„Iako je došlo vreme evroatalantskih integracija, niko ne teba da nas sprečava da govorimo istinu i predajemo onako kako jeste, i vas ovde i nas širom uže Srbije.“

Profesor Ković je rekao da današnja omladina nema u glavi ono čime su, kako je rekao, nama „lomili glavu“, oni nemaju predstavu o Jugoslovenstvu niti znaju za nju, niti osećaju ideju komunizma i ko je Tito. Današnja deca i mladež, naglasio je Ković, pod pritiskom su materijalizma "zapadne propagande". Ne treba ni zanemariti da oni u glavama imaju popunjen kulturni model i znaju da je to Svetosavlje.

„Mi smo drevni narod, videli smo osmansko carstvo, videli Treći rajh, pa sada vidimo i ove Albance, oni uvek na strani jačeg, mi uvek na srani 'nebeskog carstva'. To je naš krst jer mi smo krstonosni narod, ali moramo da radimo na zarastanju rana i na mirenju“, rekao je Ković.

Na pitanje prisutnih kako ocenjuje to što Priština usvaja Rezoluciju o navodnom genocidu koji su Srbi počinili nad kosovskim Albancima, određuje Dan navodnog Genocida, otvara Mauzoleje genocida i progonstva, Ković je rekao da to nije ništa novo, već dobro viđen model Srebrenice po kome počinitelji genocida tuže one nad kojima je genocid izvršen.

„Oni imaju podršku Zapada koju mi nemamo, i učiće se na Zapadu takva istorija. Ja sada postavljam pitanje, gde su i čime se bave srpski istoričari?“

Ković je upitao koji je od srpskih istoričara obradio rat u BiH od 1992. do 1995. godine. Ko je obradio 1999. godinu, kao i pogrom 2004. na Kosovu i Metohiji. On je dodao da, n žalost, u našoj zemlji i visokom školstvu ne postoji nacionalna politika, već strane stipendije.

„Umesto o tome, piše se o seksualnosti u Kamerunu u 18. veku ili o ljubavnom životu na Papua Novoj Gvineji, kako bi se dobile stipendije iz Berlina ili Londona jer oni zahtevaju takve teme“, ironično je rekao Ković.

Dodavši da je stanje u društvu i na Univerzitetu, nažalost, takvo da stipendije za istraživanje o genocidu nad Srbima od 1999. pa nadalje od stane Zapada nema.

"U toku je borba za istoriju, a nama kupuju elitu. Kada zaključite da vam je vaš donji deo leđa važniji od 'kosovskog zaveta' onda imate glasanje elite protiv nacionalnog interesa. Šta sprečava ministra da kaže da Ministastvo prosvete opredeljuje toliko sredstava, nećemo srpsku propagandu, hoćemo istinu, i odgovor na rezoluciju koju pripremaju u Prištini."

Na kraju predavanja, profesor Ković je podsetio na reči kneza Mihaila Obrenovića i Ilije Garašanina da „Balkan pripada balkanskim narodima“, te da naša ruka mora biti stalno pružena prema svima. Međutim, kako je rekao, tebamo biti i oprezni, jer nas je dosadašnje iskustvo naučilo da ne trebamo biti naivni.