Priština: Težak život porodice Oruči

vesti 14.10.2018 RTK2

PRIŠTINA - Teška životna priča stiže nam iz Prištine gde živi porodica Oruči. Život ne bira kako će se poigrati sa ljudima, a jedina želja ove porodice je da ne oskudevaju u hrani, bez koje su mnogo puta ostali.

Kada je Memiš 2000. godine ostao bez posla, počinju problemi porodice Oruči. Deca su otišla u potragu za boljim životom, a Memiš se sa suprugom snalazio kako je znao. Sa njenom platom koja iznosi nešto više od 15.000 dinara ova porodica preživljava. Nadaju se pomoći dobrih ljudi.

"Živimo kao psi, kada platimo dažbine malo toga ostane. Komšije nam pomažu. Iz pekare nam ponekad daju jučerašnji hleb. Kada nemam da platim, onda na veresiju", izjavio je Memiš Oruči iz Prištine.

Kada je Memiš pre dve godine povredio kičmu, otežano se kreće i ne može da radi sezonske poslove. Kaže da se mnogima obraćao za pomoć, ali uvek je nailazio na zatvorena vrata.

"Jedna injekcija košta 3.50 evra, nemam ni za lekove. Doktori su mi rekli da snimam kičmu. Odakle meni 120 evra da platim kako bih snimio kičmu, a jedva hodam? Išao sam u srpsku i albansku opštinu da tražim  pomoć, ali nisam naišao na razumevanje. Barem da mi kažu zašto, možda zato što sam Goranac", rekao je Memiš.

Kuća u kojoj žive nije renovirana više od 60 godina. Sa dolaskom zime njihov problem je još veći, jer ne znaju kako će provesti hladne dane.

"Prozori ne dihtuju kako treba, stavljamo papire i sunđere kako hladnoća ne bi ulazila. Kuća je stara treba da se renovira, ali ja nemam para za to. Kada počne sezona loženja, skupljam po ulici drva i daske kako bi se ugrejali. Pozajmim od komšija, onda posle vraćam", ističe Memiš.

Oruči kažu da im je najbitnije da budu zdravi. Svoju koru hleba teško zarađuju, ali se nadaju da će neko od nadležnih konačno pokucati i na njihova vrata.