Prevodi sa albanskog na srpski jezik loši i skupi

vesti 04.06.2018 Radio Kontakt plus

KOSOVSKA MITROVICA- Cena prevoda, sa albanskog na srpski ili obrnuto, samo jedne stranice u nekim kosovskim ministarstvima je preko 10 evra. Pored toga što je prevod uglavnom loš on je i veoma skup, pokazuje izveštaj koji uradila NVO  „Aktiv“ iz Severne Mitrovice o kvalitetu prevoda kosovskih zakona sa albanskog na srpski jezik. 

Direktor NVO „Aktiv“ Miodrag Milićević kaže da je kvalitet prevoda kosovskih zakona i podzakonskih akata na jako lošem nivuo. 

NVO „Aktiv“ danas je u Severnoj Mitrovici predstavila izveštaj o kvalitetu prevoda kosovskih zakona na srpski jezik a koji je pokazao da je prevod, pored toga što je loš, i veoma skup. 

„Za novac koji se troši za prevodioce i prevođenje, ono što dobijamo je veoma malo. U nekim ministarstvima cena prevoda jedne stranice prelazi i po 10 evra, trošovi za prevodioce budu preko 20.000 evra a oni godišnje prevedu manje od 2.000 stranica,“- kaže Aleksandar Rapajić koji radio kao istraživač na projektu.

On navodi da kosovska ministarstva često koriste privatne kompanije za potrebe prevođenja i da je predlog „Aktiva“ da se pitanje prevođenja reši po evropskom modelu. 

„Jedan od glavnih predloga je osnivanje kaneclarije za prevođenje. To znači da bi svi prevodioci radili u jednoj kancelariji, što bi pomoglo jer bi tada mogli da me]usobno sarađuju, razmenjuju iskustva i članobvi te kancelarije bi mogli lakše da se osposobe za bolje prevođenje,“- navodi Rapajić. 

Poverenik za jezike Slaviša Mladenović konstatuje da je kvalitet prevoda unapređen, ali da to ne znači da je kvalitet prevoda na zadovoljavajućem nivou. 

On podseća na stav kancelarije kojom rukovodi da svaka greška u prevodu zakona predstavlja njegovo kršenje, naročito kada ta greška u nekom zakonu može predstavljati suštinsku razliku između srpske i albanske verzije. 

„Vlada Kosova usvojila je odluku o formiranju radne grupe za rešavanje ovog problema, tj. analizu potrebe formiranja centralne službe za prevođenje,“- ističe Mladenović. 

Član Konsultativnog veća za zajednice Sanja Vuković navodi kao problem manjak prevodilaca kojima je maternji jezik srpski i ističe važnost delovanja akademske zajednice na Kosovu po ovom pitanju. 

„Naročito je problematičan broj prevodilaca kojima je maternji srpski jezik, od 2014. godine do danas se ništa nije promenilo tj. za četiri godine broj prevodilaca kojima je maternji srpski jezik ostao je isti – jedan (1),“- ističe Vuković. 

Ona upozorava da i kada bude formirana jedinica za prevođenje Srbi na Kosovu neće imati kapacitete da sprovedu bilo šta u delo i da je zbog toga naša akademska zajednica dužna da se pozabavi na pravi način ovim pitanjem.  

Novinarka i lingvista iz Gračanice Anđelka Ćup kaže da je sve ono što se događa sa srpskim jezikom na Kosovu pogađa sa dva aspekta. 

„Kao novinar ne mogu da dođem do adekvatnih informacija a kao lingvista mi to, figurativno rečeno, izuzetno bode oči,“- navodi Ćup.

Ćup takođe kao problem vidi i činjenicu da su prevodioci na Kosovu izuzetno malo plaćeni za posao koji rade i da su, sa druge strane, prebukirani poslom.

Izveštaj o kvalitetu prevoda kosovskih zakona sa albanskog na srpski jezik predstavljen je u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici.