Preko obrazovanja i integracije u društvo do bolje perspektive za romsku zajednicu

vesti 20.11.2015 Radio Kontakt Plus

Šansa za promene nabolje za pripadnike romske zajednice je kroz obrazovanje I integraciju i svi društveni činioci treba da pruže svoj maksimum kako bi ih uključili u društvene tokove, neki su od zaključaka debate na temu "Pravo romske dece na upis u

KOSOVSKA MITROVICA –   Šansa za promene nabolje za pripadnike romske zajednice je kroz obrazovanje  I integraciju  i  svi društveni činioci treba da pruže svoj maksimum kako bi ih uključili u društvene tokove, neki su od zaključaka debate na temu "Pravo romske dece na upis u željenu srednju školu " održane danas u EU info centru u Kosovskoj Mitrovici u u organizaciji NVO Inspiracija.

Takođe, potrebno je  probuditi svest kod Roma  da su deo ovog društva, da treba da  se školuju I utiču na promene u našem društvu.

Inspirisana ličnim iskustvom oko upisa romskog dečaka Š.N(14) kome je staratelj,  u srednju školu, Ljiljana Dražević iz NVO Inspiracija došla je na ideju da pokrene  akciju  upoznavanja  šire javnost sa problemom obrazovanja romske dece.

Dražević je istakla da  je prema nekim istraživanjima oko 80 odsto romske zajednice  nepismeno, samo jedna trećina završi osnovnu školu na vreme, između ostalog  jer nisu redovni učenici  a tu je I problem jezika jer neki govore albanski, neki romski a neki srpski. Posebno poražavajuća činjenica je da samo 19 odsto romske dece upiše srednju školu.

Dražević smatra da je šansa za društvene promene nabolje kroz obrazovanje  I da svi treba da pružimo svoj maksimum I uključimo ih u društvene tokove.

“Naše društvo mora da shvati da jedino školovan a zatim I zaposlen Rom može sutra  sebi I svojoj porodici  da priušti pristojan dom I školuje svoju decu. Mislim da ako su roditelji pismeni da će to neko svoje znanje I iskustvo I radne navike preneti na svoju decu I da će deca shvatiti da je to normalna obaveza. Romska deca olako shvataju školu jer njihovi roditelji nisu obrazovani a I znamo da se njihove devojčice udaju mlade I ne završavaju školu I treba im objasniti ,I deci I roditeljima, da je to zakonom zabranjeno” – podvukla je Dražević.

Ona je kazala I da je Zakon o obrazovanju  to veoma dobro definisao uvođenjem afirmativnih mera za upis učenika romske nacionalne manjine u škole I fakultete ali da, upravo zbog svoje neukosti I neinformisanosti, mnoga deca I roditelji ne koriste tu mogućnost jer ne znaju da postoji.

Afirmativnom merom pripadnici romske zajednice  dobijaju 30 dodatnih, stimulativnih poena I na listi želja imaju jednake šanse kao I Vukovci  da upišu željenu školu.

Međutim, da bi ostvarili  pravo na  afirmativne bodove, potrebno je brdo dokumentacije.

 Ljiljana je to iskusila na teži način, trebalo joj je 4 meseca  ali je na kraju uspela.

Dražević je napomenula da  u lokalnoj samoupravi ne postoji  zvanično predstavnik Roma što je prvi korak ka ostvarivanju njihovih prava, a  koji bi  ujedno bio I veza sa Nacionalnim savetom Roma I Ministarstvom prosvete preko kojeg  I ostvaruju 30 dodatnih, afirmativnih  poena za upis u srednje škole I fakultete.

Prema njenim rečima, pored dobre volje I upornosti, potrebno je I mnogo dokumenata. Pored svih  papira potrebnih inače za  upis  dece u srednju školu, za njenog Šećerka bila je potrebna i izjava u pisanoj formi da je učenik romske nacionalnosti ,preporuka Nacionalnog saveta romske manjine, potvrda Centra za socijalni rad o lošem materijalnom stanju porodice itd.

Takođe, dodala je,  dobra je stvar najaviti  željenoj školi da će takav učenik upisati tu školu jer po zakonu postoje jedno ili dva mesta na određenim smerovima.  

Nakon ispoštovane procedure iz Ministarstva prosvete dobija se saglasnost da se dete upiše u željenu školu.

Dražević je rekla i da je veoma mali broj zainteresovane dece za upis u srednje škole.

“Meni je cilj da ovo pokrenem I mislim da će to doprineti I probuditi svest kod njih da su deo ovog društva, da treba da  se školuju I utiču na promene u našem društvu.Želim da sklonim decu sa ulice, da žive život dostojan čoveka” – naglasila je ona.

Blagica Radovanović , profesorica I odbornica u SO Zvečan istakla je da je u zakonu sve jasno napisano, samo to treba i poštovati.

“Mora da se postuje zakon jer u zakonu lepo piše a ako se zakon  ne sprovodi I ne primenjuje ono što je napisano,  onda dolazi do problema. Jeste da je dugo trajalo jer nije na vreme sve urađeno kako piše u zakonu, ali Ljilja je bila uporna  I svi mi smo joj davali podršku. Sada je dete u školi I mislim da je to najveći uspeh” – kazala je Radovanović.

Tatjana Ivaz, profesor razredne nastave u OŠ “Vuk Karadžić” u Zvečanu iako radi 25 godina u nastavi, nije imala prilike da se susretne sa romskom decom.

Ona je istakla da nizak nivo obrazovanja, pored drugih faktora kao što su  nezaposlenost, nomadska tradicija, usporena integracija I diskriminacija, doprinosi  generalizaciji siromaštva Roma.

Zatim,  posledice isključenosti Roma  iz obrazovanja na socijalnom planu ogledaju se u pomanjkanju bilo kakve perspektive .

“Romskoj deci treba pomoć, treba ih integrisati, škola je prva I osnovna stvar. Ne možemo zatvarati oči pred problemima po principu oni sviraju, pevaju, ne treba im škola. Romi su inteligentan, talentovan narod a to niko ne zna, a  najveći problem je što ni oni sami to ne znaju. Oni imaju svoj identitet, kulturu, jezik, običaje, tradiciju I istoriju. Sve se to mora vrednovati I tome dati prostor I poštovanje” – podvukla je Ivaz.

Uokviru aktivnosti u cilju upoznavanja  javnosti sa problemom obrazovanja romske dece, u organizaciji NVO Inspiracija danas je na Trgu Šumadija  održana ulična akcija na temu "Pravo romske dece na upis u željenu srednju školu " .

Ulična akcija i debata  deo su  aktivnosti u okviru projekta "OUR MATTERS"  koji je  finansiran i podržan od strane organizacija "PAX for PEACE"  i "CBM".