Predstavljen Nacrt strategije o praćenju Briselskog sporazuma
vesti 06.05.2015 Radio Kontakt Plus
Nacrt strategije o praćenju Briselskog sporazuma predstavili su danas u Kosovskoj Mitrovici autori dr Dusan Janjić i koordinator Foruma za Etničke odnose iz Beograda (FER), Nenad Đurđević. Nacrt strategije je kruna dosadasnjih aktivnosti u okviru p
KOSOVSKA MITROVICA (06.05.)— Nacrt strategije o praćenju Briselskog sporazuma predstavili su danas u Kosovskoj Mitrovici autori dr Dusan Janjić i koordinator Foruma za Etničke odnose iz Beograda (FER), Nenad Đurđević.
Nacrt strategije je kruna dosadasnjih aktivnosti u okviru projekta „Za transparentniji briselski sporazum na Severu“, koje je Centar za razvoj zajednica sprovodio u saradnji sa građanima Severnog Kosova i partnerima, među kojima je i Forum za etničke odnose.
Dr Dušan Janjić rekao je da Strategija treba da pokriva tri prostora odn.potreban je monitoring na primeni Briselskog dogovora, sa posebnim uvažavanjem osobenosti severa Kosova jer, kazao je, bez informisane javnosti nema aktivnih građana a bez njih na kraju padaju svi sporazumi. Drugo, Strategija mora da obuhvati monitoring delovanja civilnog društva I stanja u njemu, I poslednje, potrebna je komunikaciona strategija.
Janjić je u svom izlaganju ukazao da je jedan od glavnih ciljeva Briselskog sporazuma normalizacija odnosa između Beograda I Prištine a to praktično znači uvođenje svih Srba u kosovske institucije, zakonodavstvo I ustavni okvir ili ukidanje paralelizma institucija.
Prema njegovim rečima, to je vrlo trško iako na papiru deluje lako, ali dolazi se do temeljne promene postojećih interesnih odnosa .
Janjić je rekao da stoga nije čudno da je u jednom momentu Beograd pred kraj prošle godine , kada je posumnjao ili poželeo da kriza kosovske Vlade traje, obnovio paralelne institucije ali je istakao da se sada javlja problem – kako to predstaviti?
“Ako to građanima predstavite kao duple funcije, reći će da je dosta duplih plata I funkcija. Ali ako im predstavite kao mogućnost da će sever ostati izdvojeno, onda će oni podržati. Objektivno menja se položaj srpske zajednice, kako ćete vi to argumentovati, odlučiće na kraju I sudbinu cele priče’ – istakao je Janjić.
On je naveo I da se politička mapa srpske zajednice promenila I da je to prostor za civilno društvo, koje predstavlja građane a nije direktno involvirano, da učestvuje u tome.
“Ili će civilno društvo podržati, ukoliko je za EU integracije ili će onaj drugi deo civilnog društva podržati upravo produbljavanje haosa I barikada. Nije jednostavno biti civilno društvo na severu Kosova, imate ovo proevropsko, prosrpsko I evropsko ja bih rekao, I imate ovo slavenofilsko, to je realnost” – kazao je Janjić I dodao da se u nizu trendova I potreba uspostavlja novi odnos komunikacije sa Beogradom.
On je podvukao da Srbija na Kosovu neće nastaviti finansiranje kao do sada
“Može vama od zvaničnika da priča ko šta hoće, da će Srbija sve dalje finansirati kao ranije a to nije tačno, jednostavno Srbija nema te pare. Srbija nema pare za nepostojećih 12 hiljada studenata ovdašnjeg Univerziteta” – podvukao je Janjić.
On je istakao I da treba da budemo spremni na to da će srpska zajednica imati integrisani Univerzitet
“ Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta, to je druga priča, ali upravo je to tema civilnog društva – kakvo obrazovanje hoćemo, kakav Univerzitet..? Budimo spremni da će kao srpska zajednica, jer se ovde radi o etničkom principu legitimno, imati intergrisani Univerzitet sa hiljadu, 1200 studenata. Šta je sa drugima? Zašto ne bi bilo lokalno javno privatno partnerstvo? Zašto ne bi bilo privatizacije obrazovanja? Zar je bolje čuvati privilegije pojedinih menadžera I profesora koji najčešće nisu odavde, ili je bolje graditi jednu živu, akademsku I obrazovnu zajednicu u kojoj studiraju I ljudi koji nisu odavde a govore srpski, engleski, albanski. Ali to je I ekonomija, to je I komunikacija. To je momenat koji je izazov za civilno društvo I pravi prostor” – smatra Janjić.
Prema njegovim rečima, svi koji su analizirali Briselski dijalog od početka složili su se da Kosovo nikad nije vođeno kroz klasičan mirovni proces ili proces pomirenja, sa aktivnim civilnim društvom već da je uvek bio dogovor političkih elita.
“I ovo je dogovor političkih elita. Obzirom da se on odvija pod medijacijom EU ili još preciznije evropske birokratije, koja kao I svaka obožava tajnovitost, kontrolisanu javnost, mi ovde imamo evidentno odsustvo transparentnosti, imamo dogovor o odsustvu transparentnosti .Imate vrlo kratke usmene izveštaje koji idu na Parlamente, malo jasnije izveštaje oficijelnih govornika EU, imate veštinu albanskog pregovaračkog tima koja preko medija pusti malo vise I tu su sve vreme u prednosti što se tiče aktiviranja javnosti i dobijanja predloga“ – kazao je Janjić.
Koordinator Foruma za Etničke odnose iz Beograda (FER), Nenad Đurđević rekao je da, po rezultatima fokus grupa koje je Forum za etničke odnose sproveo 2013. godine ključni koraci ka pronalaženju resenja po Srbima na severu Kosova su između ostalog oslanjanje na sopstvene snage odn. stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja , razvoj privredne aktivnosti kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća, zatim decentralizacija - ostvarivanje određenog stepena autonomije severa Kosova i upravljanje sopstvenim resursima (rudama, sumama I dr.).
Đurđević je kazao da je predlog, neki osnov za Strategiju, da se identifikuju interesne grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova.
“Privrednici, obrazovanje , kultura, mediji I organizacije koje prate zakonodavstvo bilo na Kosovu ili u Srbiji , koji bi trebalo da budu organizovani u neke vrste mreža ili neformalnog organizovanja I svi bi zajedno mogli da čine nešto što se u Srbiji zove Konvent za posmatranje pridruživanja Srbije EU sa ciljem da se nekako profesionalizuje I specijalizuje po oblastima posmatranje svega što je posledica Prvog sporazuma I budućih sporazuma I na koji način oni utiču na život” – rekao je Đurđević.
On je dodao da je između ostalog važno informisanje o funkcionisanju institucija na Kosovu i upoznavanje sa zakonodavstvom Kosova, što, kako je ocenio, nedostaje ne samo civilnom društvu već I predastavnicima lokalne samouprave.
Zatim, organizovanje grupa po resorima koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike, identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do saradnje radi predstavljanja stavova organizacija sa severa Kosova i uticanja na donosenje odluka u Beogradu I Pristini.
Organizator je Centar za razvoj zajednica. Projekat je podržala Kosovska fondacija za otvoreno drustvo (KFOS).