"Predizborna kampanja napetija nego prethodne, sve političke stranke znaju ishod"

vesti 07.02.2021 Radio Kontakt Plus

Predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu trajaće do 12. februara, a sagovornici Kontakt Plus radija smatraju da će biti napetija u odnosu na prethodne, posebno imajući u vidu da je pobednik unapred izvestan - Pokret Samoopredeljenje, kojem sva istraživanja javnog mnjenja daju prednost. 

Zbog pandemije koronavirusa, kampanja je preusmerena na onlajn platforme, iako se očekuje da prođe bez organizovanja masovnih skupova političkih partija, ipak ne prolazi bez poseta porodicama ili kompanijama, i uz neretko kršenje epidemioloških mera. 

Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO “Aktiv” ne očekuje značajnije promene u odnosu na već do sada viđeno, što u kampanji, što mimo nje, ali, ističe da već ima nekih pokazatelja da će biti napeta, barem kada je u pitanju albanska zajednica. 

Izlaznost birača u procentima po opštinama 2010/2019.

Što se same kampanje tiče, prema njegovim rečima, već je zabeleženo nekoliko incidenata, čak i pre zvaničnog početka - poseta Aljbina Kurtija i Vjose Osmani severu Kosova, koja je, kako kaže, generisala jako ozbiljan otpor srpske zajednice iz više razloga. 

"Za mene je u stvari pravo pitanje zbog čega se sa kampanjom otpočelo pre zvaničnog početka iste, a druga stvar, takođe jednako značajna, tj. za pripadnike albanske zajednice da, ukoliko postoji realna briga za Albance koji žive na severu, da takve posete moraju da budu celogodišnje, a ne samo tokom perioda izborne kampanje", ističe Milićević. 

Prema njemu, takve stvari se uglavnom koriste za ličnu političku promociju, što su, siguran je, oboje iskoristili da povećaju makar za jedan ili dva procenta mogućnost u odnosu na ostale političke konkurente. 

Raspored poslaničkih mesta u kosovskoj Skupštini popoilitičkim opcijama 2010/2019.

"Upravo je to negde i signal, odnosno indikator, uključujući sve ono što se dešavalo tokom perioda potvrđivanja kandidata za učešće na izborima, da će kampanja, makar unutar albanske zajednice, biti poprilično turbulentna, i rekao bih možda i napeta u neku ruku, ali opet, ne očekujem neke značajnije ispade koji bi doveli do neke dodatne destabilizacije u odnosu na neko postojeće stanje", navodi Milićević.

Izvršni direktor NVO "Centar za zastupanje demokratske kulture" (ACDC), Dušan Radaković, očekuje veoma "oštru" i "prljavu" kampanju među albanskim partijama, pre svega PDK i LDK prema Samoopredeljenju i obrnuto. Što se tiče srpske zajednice, predviđa blažu kampanju nego na prethodnim izborima. 

"Dve inicijative koje su na centralnom nivou, više će se fokusirati na taj nivo, Srpska lista koja će se fokusirati na celo Kosovo, i više na sever, tako da ne očekujem neku, da kažemo prljavu kampanju među manjinskim zajednicama", kaže Radaković. 

Napominje da je u srpskoj zajednici kampanja više krenula kroz društvene mreže i neke posete, dakle ne mnogo, što se tiče zvaničnih, većih događaja. Takođe, ne očekuje veće probleme na severu Kosova. 

"Za sada, mogu reći da je kampanja mirna, imamo postere, krenuli su spotovi na društvenim mrežama i medijima. Ne očekujem neke probleme i neke velike skupove, pre svega na severu. Bilo je burno dolaskom Aljbina Kurtija i Vjose Osmani. Bilo je možda još burnije u Srbici prošle nedelje, sa specijalnim jedinicama i FIT timom koji su došli da ih čuvaju, to je za mene veći utisak", kaže Radaković, regionalni koordinator za sever Kosova ispred Demokratije na delu (DnD), koalicije NVO koja će posmatrati predstojeće kosovske vanredne parlamentarne izbore. 

Analitičar Imer Muškoljaj takođe smatra da je kampanja počela napeto i da je isto bilo i u periodu pre nje. Ukazuje da je ova ipak drugačija u odnosu na ranije izbore i zbog toga što nikada nije bilo ovako, u smislu da sve političke stranke znaju rezultat. 

"Kada kažem da je kampanja i situacija već sada napeta, to kažem zbog toga što se dve druge velike stranke - PDK i LDK, već boje za rezultat koji će dobiti, i koji, ja mislim, neće biti više od 20% podrške birača. Možda će se do 14. februara nešto promeniti, ali to je manje verovatno. Jasno je da će Samoopredeljenje biti pobednik izbora i prema pisanju medija, očekuje se da će dobiti 50% glasova. To je mnogo za neku stranku na Kosovu i nikada se tako nešto nije dogodilo do sada. Ne znamo da li će tako biti 14. februara, ali po svemu sudeći, Samoopredeljenje će biti veliki dobitnik ovih izbora", kaže Muškoljaj. 

Smatra i da će kampanja uticati na bar neki broj glasača, ali naglašava i da ne treba zanemariti veliki broj ljudi u dijaspori, kojih je sada više od 100.000, dok je na prethodnim izborima taj broj iznosio od 35.000 do 40.000. 

I Miodrag Milićević ocenjuje da, prema raspoloženju javnog mnjenja, Samoopredeljenje ima mogućnost da osvoji apsolutnu vlast već u prvom krugu izbora i da samim tim, kao apsolutni pobednik izbora, bude u poziciji da formira vladu u Prištini. 

"Realno je očekivati, što se partija tiče, barem je takav pokazatelj analiza javnog mnjenja koje smo imali prilike da vidimo u poslednje vreme, da je Samoopredeljenje daleko ispred svojih konkurenata i da je taj procenat daleko ozbiljniji nego što je to bio slučaj na poslednjim izborima oktobra 2019. godine", kaže Milićević. 

Na izborima učestvuju tri srpske partije - Srpska lista, Građanska inicijativa “Za slobodu, pravdu i opstanak” i Građanska inicijativa “Srpski demokratski savez”. Pa ipak, Milićević je mišljenja da pozicija SL, kao vodeće u srpskoj zajednici, neće biti dovedena u pitanje. 

"Jasno je da i dalje zvaničnu podršku Beograda konkretno uživa samo Srpska lista i da u tom smislu ne vidim kako će bilo koja od ove druge dve opcije, tačnije građanske inicijative, značajnije ugroziti vodeću poziciju SL. Naravno, uz dužno poštovanje prema politički najiskusnijim pojedincima koji se pojavljuju na jednoj od te dve liste građanskih inicijativa, tu pre svega mislim na Radu Trajković, jer je ona daleko najiskusnija političarka što se srpske zajednice trenutno na Kosovu tiče", smatra on. 

Milićević ocenjuje i da, nakon ubistva lidera GI SDP Olivera Ivanovića, nema više pluralizma u srpskoj političkoj zajednici. 

„Treba biti realan i konstatovati da je nakon ubistva Olivera Ivanovića pluralizam kao takav nestao unutar srpske zajednice i da su realno šanse ove druge dve građanske inicijative da ’otkinu’ makar jedan mandat, jako male. Postoje tu političari sa ozbiljnim stažom unutar te dve građanske inicijative, ali smatram lično, pod ovakvim medijskim prisustvom SL, plus zamajac koji dobijaju iz Beograda, realno, njihove šanse su jako male", kaže izvršni direktor Aktiva. 

Napominje i da bi dve građanske inicijative ili makar jedna od njih, da su formirane ranije, imale prostora da svojim potencijalnim biračima i onima koji to nisu, ali koji to mogu u međuvremenu da postanu, predstave svoj plan i program koji bi im možda eventualno dao više prostora da animiraju veći broj birača i samim tim stvore mogućnost za makar jedno mesto. 

Međutim, u okolnostima kakve jesu sada, smatra da su im šanse jako male. Nakon izbora, kratkoročno, ne očekuje da će doći do značajnijih promena što se položaja srpske zajednice tiče, već malo više problema vidi u odnosima Prištine prema Beogradu. 

"Dobro su poznati stavovi i Vjose Osmani i Aljbina Kurtija po pitanju procesa pregovora sa Beogradom i da u tom smislu to može da bude otežavajući faktor pred nastavak pregovora u Briselu. S tim u vezi, ne očekujem značanije popravljanje položaja srpske zajednice, ali, istini za volju, moramo i da budemo iskreni i u oceni i da kažemo da je na kao jedinoj političkoj grupaciji koja predstavlja interese srpske zajednice unutar institucija, velika odgovornost i na SL, koja do sada, po mom ličnom uverenju, nije čini mi se odgovorila u celosti na sve potrebe lokalne zajednice, odnosno nas kao srpske zajednice unutar Kosova", ističe Milićević. 

Ukazuje i da se po prvi put traži šira podrška Srpskoj listi. 

"Po prvi put je sada negde sa strane jasno da se traži dodatna podrška SL, ne samo preko goranske partije, koja je i do sada podržavala u parlamentu SL, već i preko, rekao bih, kandidature Adrijane Hodžić recimo. To se vidi takođe kao jedan način da SL osigura u stvari širu podršku unutar parlamenta i to je nešto što nije bilo viđeno pred bilo koje izbore osim ovih sadašnjih. Ali ostaje nam negde taj neki prostor za procenu nakon potvrđivanja izbornih rezultata. Tada ćemo i znati pravu sliku, kako stoje stvari i da li će biti dodatne podrške, osim goranske zajednice, prema srpskoj zajednici unutar samog parlamenta“, podvlači Milićević. 

Njegovo mišljenje deli i Muškoljaj. 

"Još nije poznato kakva će biti situacija sa novim političkim partijama, koje izgleda da su vezane sa SL, iz drugih manjina mislim, i koji će možda osvojiti glasove koji su višak SL i možda će oni pokušati da dobiju dva ili tri poslanika više”, kaže on. 

Muškoljaj napominje i da, iako SL evidentno ima veliki uticaj, potrebno je da građani mogu slobodno da glasaju, dakle i za druge političke opcije. 

“Nekako mi se čini da na dosadašnjim izborima, makar na ovim poslednjim, imam utisak da srpske stranke, naročito Srpska lista očekuje glasove Srba na Kosovu, kao da oni to duguju SL. To ne treba tako da bude. Svi znamo da SL ima veliki uticaj, da oni hoće da osvoje sve, ali to nije u redu, u smislu da ipak nisu svi Srbi na Kosovu za SL i treba da daju glasove i za druge opcije i pre toga da bude situacija kako treba, u smislu da ljudi glasaju slobodno", podvlači Muškoljaj. 

Srpska zajednica za učešće u institucijama ima zakonske i ustavne garancije, podseća Muškoljaj, ali ne zna kakva bi im tačno mogla biti pozicija u slučaju da Aljbin Kurti bude novi kosovski premijer. 

"U poslednjoj vladi, kada je Kurti bio premijer, Srbi su bili predstavljeni sa SL, ali nije postojao pre toga neki sporazum između Kurtija i SL. Mislim da će Kurti imati Srbe u vladi, ali ne znam kakva će uopšte biti situacija sa brojem poslanika koji dolaze iz srpskih stranaka", kazao je on. 

Milićević, sa druge strane smatra da će u slučaju da Kurti bude premijer, srpska zajednica nastaviti sa dosadašnjom politikom i bez formalne koalicije. 

"Tokom prethodnog saziva vlade koju je Kurti vodio, SL je bila i tada deo te vlade iako nije imala bilo kakvu formalnu koaliciju, koalicioni sporazum sa Samoopredeljenjem, ali po prirodi stvari i Ustavu, srpskoj zajednici pripadaju mesta potpredsednika i plus ministarstva, u skladu sa važećim zakonima. Siguran sam da će to srpska zajednica da iskoristi, ukoliko bude došlo do ovog scenarija, da Kurti postane sledeći premijer, da će srpska zajednica to svakako iskoristiti bez formalnog koalicionog partnerstva i da će, s tim u vezi, sigurno nastaviti sličnu ili čak istu politiku kakvu smo videli u poslednjih pet godina", rekao je Milićević. 

Iako prema dosadašnjim istraživanjima, Alijansa za budućnost Kosova, na čijem je čelu Ramuš Haradinaj, ne može da osvoji više od 10 odsto glasova, u slučaju potrebe Samoopredeljenja za partnerima, Muškoljaj očekuje da to bude AZBK.

“Haradinaj je već proglasio kandidaturu za predsednika, iako ovo nisu predsednički izbori. Ako pogledamo i kampanju i period neposredno pre nje, on nije toliko kritičan prema Samoopredeljenju. Njegovi nastupi i izjave, nekako pokušava da sačuva Samoopredeljenje od kritika, tako da to je neki znak da ako Samoopredeljenje ne uspe da osvoji toliko glasova koliko kažu da će osvojiti, onda će možda Haradinaj i AAK njima biti partner. Istraživanja pokazuju da Haradinaj može da osvoji između 6 i 8 odsto glasova, što je malo što se tiče glasova, ali ako dođe do neke situacije da Aljbinu Kurtiju treba neko da bude s njim u vladi, očekujem i logično je da to bude Ramuš Haradinaj”, smatra Muškoljaj. 

Miodrag Milićević, pak, ne vidi previše mogućnosti za koaliciju Samoopredeljenja i AZBK. 

„Po sadašnjim parametrima, imajući u vidu da je pretendent za mesto kosovskog predsednika u stvari Vjosa Osmani koja se nalazi na listi Samoopredeljenja, jako je teško poverovati da je koalicija AZBK sa Samoopredeljenjem, iako je ne isključujem u celosti, moguća. Haradinaj je sa druge strane bio vrlo otvoren, jasno pretenduje na mesto predsednika i on je već na neki način i kandidovao svoju partiju i sebe kao potencijalnog koalicionog partnera isključivo samo pod takvim uslovima. Jedini zajednički imenitelj im je u stvari nešto za šta se i jedna i druga strana zalažu, a to je ujedinjenje sa Albanijom, iako su svesni i Aljbin Kurti i Ramuš Haradinaj da je to pre svega kršenje kosovskog Ustava, a i druga stvar protivna principima za šta su se do sada zalagali. Tako da sa te strane ne vidim previše mogućnosti, iako je u politici sve moguće - da Ramuš Haradinaj zaista dođe u poziciju da bude predsednik Kosova, preko koalicije sa Samoopredeljenjem“, kazao je Milićević. 

Kada je reč o izbornim rezultatima, Muškoljaj je mišljenja da jedino eventualno iznenađenje može biti ukoliko Samoopredeljenje osvoji više od 50 mandata. Po njemu, rizično je da ova stranka vlada sama. 

"Iz tog pokreta najavljuju da će osvojiti 60 mandata u skupštini, što predstavlja 50% ukupnog broja poslanika, ali ne vidim da je to moguće. Mislim da će dobiti mnogo, ali nedovoljno da sami vladaju, jer smatram da je to rizično. U situaciji u kojoj se Kosovo nalazi, ne bih voleo da vidim da jedna stranka vlada sa manjinama. Samoopredeljenje će biti veliki pobednik ovih izbora, ali bih voleo da vlada u saradnji sa još nekom albanskom strankom", kazao je Muškoljaj. 

Prvi izazov nove vlade, po njegovom mišljenju, biće dijalog Beograda i Prištine. 

"Samoopredeljenje treba da ima neki unutrašnji konsenzus oko toga. Ako toga nema, onda je to problematično, jer ne treba zaboraviti da su poslednje tri vlade ‘pale’ zbog dijaloga sa Srbijom. To treba Samoopredeljenje da ima na umu”, podvukao je Muškoljaj.