Pravo žena na imovinu - potrebna edukacija i aktivniji rad nevladinih organizacija i institucija

vesti 14.12.2017 Radio Kontakt Plus

Žene na našem području  veoma se često odriču nasleđa u korist muških naslednika, odustaju od imovine bilo da je nasleđena ili stečena u braku. Kod pitanja imovinskih  prava,  problem je i što se žena  ne odriče imovine samo u svoje, već i u ime svoje dece. Kada je reč o pravu žena na imovinu, potrebna je edukacija I osvešćivanje  žena po tom pitanju, ali I aktivniji  rad nevladinih organizacija i  institucija - rečeno je između ostalog  na završnoj konferenciji u sklopu projekta “Osnaživanje žena u seoskim oblastima kroz obrazovanje o nasleđivanju kod žena i imovinskim pravima“ u organizaciji  NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).

Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković  kaže za Kontakt Plus da je jedan od glavnih ciljeva  projekta  da motivišu žene u ruralnim sredinama da se izbore za svoja prava, posebno kada je reč o imovinskim pravima.

“Želimo da još više da podstaknemo ovu temu. Žene imaju zakonski pravo na imovinu, kao I muškarci, praktično 50-50 posto,  ne mora uvek sva imovina da ude mužu, zetu, ocu….Ovo je jedan od glavnih ciljeva projekta, da motivišemo žene u ruralnim sredinama da se izbore za svoja prava, prevashodno imovinska” – rekao je Radaković.  

Radaković ističe da su žene vrlo malo upoznate sa svojim pravima što se tiče imovine.

“Frapantni su podaci da se  91 odsto imovine u Srbiji podeli muškarcima, na Kosovu je još gore – oko 95 procenata. Današnje panelistkinje  su uspešne, žene od integriteta, koje su u svojim izlaganjima dale podstrek ženama da se izbore za svoja prava I da imovina pripadne I njima” – rekao je Radaković.

Direktorka NVO Žensko pravo Ružica Simić kaže za Kontakt Plus da je, kada je reč o pravu žene na imovinu pravni okvir skoro potpuno usklađen sa standardima EU, ali je primena zakona u praksi u velikom problemu, možda zbog našeg mentaliteta I tradicionalnih običaja, pa se smatra da imovina, naročito kada je nasleđivanje u pitanju, pripada muškarcu.

Zakoni kažu da je žena ravnopravna sa muškarcem I da ima potpuno pravo na podelu imovine, međutim,  u praksi nije tako, ističe SImić

“To je veliki izazov za institucije, naročito zaone na severu koje se sada ostvaruju u punoj funkciji, da se to pravo u potpunosti ili koliko je to moguće zaštiti, naročito kad je u pitanju davanje  izjave žene da odustaje od nasleđa. Mislim da bi u tom pogledu moglo više da se radi sa ženama, da se više upoznaju sa svojim pravima. Postoji tu još jedan  problem – žena se ne odriče samo u svoje, već I u ime svoje dece. Postoji I problem nasleđivanja kada su u pitanju maloletna deca, tu mora da bude uključen Centar za socijalni rad i da se interesi dece zastupe  u što većoj meri” – podvukla je Simić. 

Imajući u vidu da se kod nas veliki broj žena samovoljno odriče prava na imovinu u korist muških članova svoje porodice, Simić je napomenula da neke zemlje koje takođe imaju problem sa tradicionalnim načinima razmišljanja, imaju opciju da se to pitanje izjave žene o odricanju od imovine odloži, ili se čeka punoletstvo dece da se kasnije izjasne da li žele deo imovine ili ne, kako ne bi bili oštećeni.

Programski direktor  Centra za zastupanje demokratske kulture(ACDC) Srđan Simonović  rekao je na konferenciji da je projekat uključivao set treninga u 5 sela u tri opštine na severu Kosova – Zubin Potok, Leposavić i Zvečan.

Treninzi su imali za cilj da podignu nivo znanja ne samo žena, već I muškraca u oblasti imovinskih prava žena.

Projekat je takođe imao za cilj da prati rad javnih beležnika kada je reč o naslednom pravu I učešću žena u njemu.

Od 52 slučaja koje su posmatrali tokom projekta gde se žene javljaju kao naslednici, 24 odn.46,15 % se prihvatilo nasleđa , 26 odn.50 % je odbilo nasleđe I u dva slučaja žene su prihvatile nasleđe gde su se kao naslednici prvog reda javili muškarci.

To, istakao je Simonović, nizak nivo svesti obzirom da u navedenim slučajevima gde su žene prihvatile nasleđe, nije bilo muških  naslednika iz prvog naslednog reda. 

Simonović je rekao da su uradili istraživanje na početku I na kraju projekta kako bi se videle razlike posle perioda edukacije, a rezultati u manjoj meri variraju I u pozitivnom I u negativnom smislu.

“Što se tiče prava na nasleđivanje, u prvom istraživanju 62,4 % ispitanika kaže da svi imaju ista prava na nasleđivanje, dok je u drugom taj procenat  69,3, što je pogoršanje od oko 6 procenata.  27,7 %  misli da sinovi I drugi muški članovi porodice treba da budu isključivi naslednici, za razliku od prvog istraživanja gde je 31,7 % mislilo da samo sinovi treba da budu naslednici, znači promena je za neka 4 procenta” – rekao je Simonović. 

Na pitanje da li je nasleđivanje kod žena društveno prihvatljivo, u prvom istraživanju je 44,6 % smatralo da nije, a u drugom 34,7 % ispitanika misli da jeste, što je pogoršanje u proseku za 10 odsto.

Što se tiče traženja imovinskih prava, u prvom istraživanju porodica bi osudila takvu ženu prema mišljenju 31,7 % ispitanika, dok je u drugom taj procenat nešto bolji -  30,7 % . 

U oba istraživanja  8,9% misli da bi je porodica odbacila, 22% da bi je porodica razumela, a 26% da je porodica ne bi razumela.

U panelu su učestvovale I novinarka i direktorka radio Mir-a Sanja Sovrlić, zamenik direktora BIRN-a Kosovo Albulena Sadiku I  predstavnica programa imovinskih prava USAID-a Vjosa Shkodra. 

Projekat  “Osnaživanje žena u seoskim oblastima kroz obrazovanje o nasleđivanju kod žena i imovinskim pravima“  podržan je od strane  ATRC/USAID-a.