Hoti: Nećemo dopustiti promenu granice ili razmenu teritorija
vesti 03.06.2020 Radio Slobodna Evropa, N1
Kosovski parlament danas, 3. juna, po drugi put bira novu Vladu od održavanja izbora 6. oktobra 2019.
12.50 - Mandatar Hoti u ekspozeu: Nećemo dopustiti promenu granice ili razmenu teritorija
Jedan od prioriteta nove vlade Kosova biće preuzimanje ustavnih odgovornosti za dijalog sa Srbijom, u saradnji sa EU i SAD, ali "ne dopuštajući promenu granice ili razmenu teritorija", izjavio je mandatar Avdulah Hoti (Avdullah).
On je to kazao u ekspozeu na sednici Skupštine za izbor nove vlade, koja se bira po drugi put od kako su u oktobru prošle godine održani parlamentarni izbori.
Hoti je rekao da je dijalog Kosova i Srbije o postizanju sveobuhvatnog sporazuma od suštinskog interesa za Kosovo i da će kosovske vlasti tokom tih razgovora poštovati Ustav. Sporazum će se, naveo je, zasnivati na recipročnom priznanju. Na taj način će se, kazao je, osigurati dugoročna stabilizacija Kosova, te učlanjenje u UN i garantovaće se članstvo u NATO i EU. Prema njegovim rećima, dijalog sa Srbijom zahteva saradnju i jedinstvo na Kosovu.
"U dijalogu trebamo biti svi zajedno jer je uspešno okončanje u interesu svih na Kosovu", dodao je, navodeći da u procesu mora da učestvuje i opozicija.
Hoti je dodao da je je uloga EU i SAD nerazdvojiva u tom procesu i da se oni moraju uključiti u postizanje sporazuma i u njegovo sprovođenje.
"Preuzimanje odgovornosti za rukovođenje vlade danas, kada su naši strateški odnosi sa međunarodnim partnerima narušeni populističkom politikom predstavlja veliki izazov i zahteva veliku posvećenost. Kampanja bez presedana protiv američke administracije je najveća šteta koja se desila Kosovu uz uvrede i linčovanje glavnih njenih figura kao i podrška za antiameričku percepciju u zemlji, najveća je šteta koja se desila Kosovu u 30 godina napora za slobodom i nezavisnošću", kazao je Hoti.
"Nemamo dilema sa Amerikom ili nekim drugim. Za nas, partnerstvo sa SAD nema alternativu", dodao je Hoti.
On je kao glavne prioriteti nove vlade Kosova naveo borbu protiv pandemije i ekonomsku obnovu nakon pandemije. Među prioritetima nove vlade biće, uz ostalo, i unapređenje evropskih integracija i sprovođenje evropskih reformi, te borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Rekao je i kako treba da se unaprede odnosi sa zajednicama na Kosovu i da im se pomogne do potpune integracije.
Sastav Vlade
Hoti je potom predstavio svoj kabinet u kojem je Srpska lista dobila dva ministarstva i poziciju zamenika premijera.
Prvi zamenik premijera trebalo bi da bude Besnik Tahiri, zamenici premijera Driton Seljmanaj, Aljbuljena Balaj Halimi, a zamenik premijera i ministar za administraciju lokalne samouprave Goran Rakić.
Vladu treba da čine još i: ministarka finansija Hikmete Bajrami, ministar poljoprivrede Besian Mustafa, ministarka kulture, nauke i sporta Vljora Dumoši, ministar odbrane Anton Ćuni (Quni), ministar unutrašnjih poslova Agim Veljiu (Veliu), ministar infrastrukture Arban Abraši (Abrashi), ministar zdravlja Armend Zemaj, ministar pravde Seljim Seljimi (Selim Selimi), ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stubla (Meliza), ministar ekonomskog razvoja Bljerim Kući (Blerim Kuqi), ministar obrazovanja Ram Likaj, ministar rada Skender Recica, ministar trgovine i industrije Veselj Krasnići, ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić, ministar regionalnog razvoja Enis Kervan.
Nova vlada ima 16 ministarstva i 4 zamenika premijera, dok je prethodna, premijera Aljbina Kurtija (Albin Kurti) imala 15 ministarstva i dva zamenika premijera.
Mandatar Hoti je iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), drugoplasirane stranke sa oktobarskih izbora.
Sednicu za izbor nove vlade je otvorio član predsedništva Skupštine Kujtim Šalja (Shala) iz DSK, umesto predsednice Skupštine Vjose Osmani.
Osmani, inače potpredsednica DSK, se protivila formiranju nove vlade u vreme pandemije i dan ranije predložila je formiranje tranzicione vlade.
12.05 - Protest u Prištini ispred kosovske skupštine
Nekoliko stotina građana okupilo se ispred kosovske skupštine kako bi protestovali zbog održavanja vanredne sednice na kojoj bi trebalo da se izabere nova vlada premijera Avdulaha Hotija.
Okupljeni su nosili transparente kojim izbor vlade Hoti ocenjuje "manipulacijom glasanjem".
"Moj glas ne dozvoljava da se njime manipuliše", piše na jednom transparentu.
U izjavama medijima najveći broj okupljenih se izjasnio da su za održavanje novih, prevremenih parlamentarnih izbora.
Pokret Samoopredeljenje je u utorak uveče izjavio da oni nisu organizatori ovog protesta.
07.59 - Poslanici kosovske skupštine danas o novoj vladi
Kosovski parlament danas, 3. juna, po drugi put bira novu Vladu od održavanja izbora 6. oktobra 2019.
Na njenom čelu očekuje se da će biti Avdulah Hoti iz drugoplasiranog Demokratskog saveza Kosova (DSK).
Iz pobedničkog Pokreta Samoopredeljenje, aktuelnog premijera na dužnosti Aljbina Kurtija, poručuju da je svaka vlada bez izbornog pobednika - nelegitimna. Ova partija je inače pokrenula peticiju za održavanje novih izbora.
U koaliciji sa DSK je i Alijansa za budućnost Kosova (ABK) Ramuša Haradinaja, Inicijativa za Kosovo - NISMA Fatmira Ljimaja, Srpska lista i ostale manjinske zajednice.
"Ubeđen sam da glasove imamo i očekujem novu vladu", izjavio je predsednik DSK-a Isa Mustafa, sinoć na konferenciji za novinare.
Za izbor vlade potreban je 61 glas od ukupno 120.
Hoti, koji je u Kurtijevoj vladi bio zamenik premijera, izjavio je da će prioriteti nove vlade biti borba protiv pandemije, ekonomska obnova, dijalog sa Srbijom, ojačavanje zakonske države i drugo.
Govoreći o dijalogu sa Srbijom, Mustafa je rekao da taj proces, na osnovu odluke Ustavnog suda, treba da vodi Vlada Kosova a Hoti je poručio da će se ukloniti sve smetnje koje postoje u ovom procesu, aludirajući na recipročne mere koje je uvela Kurtijeva vlada na dužnosti.
Pozicija predsednika države koja će ostati upražnjena u februaru 2021. nije bila deo pregovora.
Ko su novi članovi vlade?
Ono što je do sada objavljeno jeste da će članovi kabineta nove vlade ispred DSK-a biti: zamenik premijera Driton Seljmanaj, ministarka finansija Hikmete Bajrami, ministar poljoprivrede Besian Mustafa, ministarka kulture, nauke i sporta, Vljora Dumoši, ministar odbrane Anton Ćuni, ministar unutrašnjih poslova Agim Veljiu, ministar infrastrukture Arban Abraši i ministar zdravlja Armend Zemaj.
Članovi vladinog kabineta ispred Haradinajeve partije biće: zamenik premijera Besnik Tahiri, ministar pravde Seljim Seljimi, ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stubla, ministar ekonomskog razvoja Bljerim Kući i ministar obrazovanja Ram Likaj.
Inače, sa formiranjem nove vlade na čelu sa DSK ne slaže se Vjosa Osmani, potpredsednica DSK-a, aktuelna predsednica Skupštine Kosova, koja je inače bila kandidatkinja te partije za premijerku na izborima 6. oktobra 2019.
Ona nije podržala ni rušenje vlade Aljbina Kurtija, pre svega zato što je do toga došlo u vreme pandemije. Osmani je dan uoči glasanja nove vlade, u izjavi za kosovski portal Kallxo, rekla da Kosovo treba da ide na nove izbore nakon pandemije, i da je najbolje da se u ovo vreme formira tranziciona vlada u mandatu od 6-9 meseci, koju će da vodi jedna objedinjujuća figura sa tehničkim ministarstvima.
Ona je dodala da bi tako nesto moglo da funkcioniše samo ukoliko se svi slože oko toga.
Zašto se po drugi put formira vlada Kosova?
Do formiranja nove vlade dolazi nakon što je Ustavni sud ocenio ustavnim dekret predsednika Kosova Hašima Tačija o određivanju Hotija iz drugoplasirane partije za novog mandatara vlade.
Taj dekret osporili su poslanici pokreta Samoopredeljenje premijera na dužnosti Aljbina Kurtija, navodeći da se nakon uspešnog raspuštanja vlade trebaju održati novi izbori, i da je svako formiranje vlade bez izbornog pobednika neustavan.
Kurtijeva vlada oborena je 25. marta, 52 dana od njenog formiranja, na zahtev koalicionog partnera - DSK usled nesuglasica oko mera preduzetih tokom pandemije COVID-19 i odnosa sa SAD-om.
Tači je u nekoliko navrata od Kurtija tražio novo ime mandatara vlade, što Kurti nije pružio uz obrazloženje da je pandemija i nije vreme za to. On međutim nikada nije eksplicitno odbio da odredi novog mandatara iz njegove partije.
Ustavni sud je utvrdio da predsednik “u slučaju uspešnog glasanja o nepoverenju Vlade, ima mogućnost, ali ne i obavezu da raspusti Skupštinu”.
Po pitanju formiranja vlade, sud je objasnio da prvo stranka koja je pobedila na izborima ima mogućnost da formira vladu.
U slučaju da u tome ne uspe, pravo formiranja vlade prelazi na parlamentarnu grupaciju koja "po mišljenju predsednika, ima najviše šansi za formiranje Vlade kako bi se izbegli izbori".
Tek ako ne uspe ni jedan od dva scenarija, takva situacija "rezultira obavezom predsednika da raspiše izbore, kako je definisano Ustavom".
Kurti je nakon toga saopštio da je takva odluka Ustavnog suda nepravedna i neprihvatljiva.