"Političari su upropastili dijalog"

vesti 17.12.2019 RTV KIM

"Zajednica srpskih opština nam je potrebna da bi smo preživeli“, rekao je član Srpske liste Branimir Stojanović na panel diskusiji "Da li smo na pravom putu?“ koju je organizovao Forum za razvoj i multietničku saradnju.

Stojanović je kazao da je najveći problem Briselskog dijaloga nesprovođenje dogovorenog. U tom smislu je optužio vlasti u Prištini da čine sve da javnost zaboravi da nisu implementirali dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština.

"Tema oko taksi je isfabrikovana kao dimna bomba kojom se mi sada bavimo, koja je napravila haos, sve u nadi da će se zaboraviti da se sporazum ikada desio i da neki ljudi u Prištini imaju obavezu da nešto sprovedu. Ono što je za nas najvažnije u smislu tog sporazuma je formiranje ZSO i nekako svi to hoće da zaborave, kao da se ovo nikada nije ni desilo i da zaboravimo da Zajednica mora da se formira“, kaže Stojanović.

Odgovornost za nesprovođenje tog dela sporazuma vidi i u Evropskoj uniji kao medijatoru i garantu sprovođenja.

"Nadam se da će u budućnosti biti energičnija oko postavljanja konkretnih uslova stranama. Ja mislim da prištinska strana apsolutno nije sprovela ono što je trebalo“, kaže Stojanović.

"Asocijacija je pala na marginama čak i sa strane Prištine i sa strane Beograda. To je bio momenat kada je ceo dotadašnji rad propao. Sada konačno imamo veoma jasne stavove Amerike za pitanje podele. To je deo prošlosti. Nije to nešto što možemo imati na stolu ni sada ni u buduće“, kaže Ljuljzim Peci iz KIPRED-a.

Novinar Živojin Rakočević smatra da su političari upropastili dijalog i da to rade već dvadeset godina. On kaže da su Srbi i Albanci danas na minimumu istorijskog dijaloga. To je, po njegovom mišljenju strašno, s obzirom na velika novčana ulaganja međunarodne zajednice.

"Političari ne mogu govoriti s pozicije „Mi smo dobili. Mi smo pobedili“. Kada to kažu, znajte da je neko izgubio, a izgubili su oni koji su na minimumu svojih prava“, kazao je Rakočević.

On ističe da je jedan od glavnih problema što nema povratka Srba u gradove, a što se najbolje vidi po njihovim blatnjavim cipelama.

"Mi smo razdvojeni ljudi, mi smo razdvojene zajednice i nećemo se, kako stvari stoje, još dugo vremena sresti u gradu“, uveren je Rakočević.

Po mišljenju savetnika predsednika Kosova Ardijana Arifaja najveći izazovi za dijalog su predstojeći izbori u Srbiji i SAD. Po njegovom mišljenju uloga Amerike u procesu dijaloga je veoma važna.

"Amerika je jedna od najvažnijih od onih koji podržavaju dijalog. Oni su imenovali specijalnog izaslanika za dijalog između Kosova i Srbije i ova uloga Vašingtona će se reflektovati na proces dijaloga. Kontekst je takav da se ne čini mogućim da se dijalog nastavi i da se postigne neki sporazum. Koja god da bude kosovska vlada ona će se naći u istoj poziciji, a ono što želim da napomenem je da sve političke partije, barem one koje su u kosovskoj Skupštini su za dijalog“, kaže Arifaj.

I Ljuljzim Peci smatra da je zainteresovanost SAD-a za dijalog jasna i da to potvrđuje angažovanje Metjua Palmera i Ričarda Grenela. Međutim, bez obzira na to interesovanje Peci ne misli da će dijalog biti skoro nastavljen pre juna naredne godine.

“Poseban je zadatak za Kosovo i za sve nas da po prvi put vidimo Aljbina Kurtija u tome. Do sada je on bio u opoziciji. Bio je kontradiktoran u opoziciji i ponekad je koristio neparlamentarne načine ali on sada ima velike šanse da postane novi kosovski premijer i koliko sam razumeo Ministarstvo spoljnih poslova će pripasti Samoopredeljenju. On će predvoditi politiku Kosova“, kaže Peci.

Na konferenciji je predstavljen izveštaj pod nazivom “Da li su zajendice na centralnom Kosovu spremne za potencijalne posledice svobuhvatnog sporazuma Priština – Beograd?”. Rezultati tog istraživanja pokazuju da Srbi na centralnom Kosovu nisu dovoljno informisani o dijalogu.

“Srpska zajendica smatra da su razgovori u Briselu netransparentni iz razloga što obe strane ne dele informacije. Većina smatra da se u Briselu nije ništa u potpunosti dogovorilo, da nijedan problem nije rešen, kao i da su problemi dodatno produbljeni”, kaže direktor FDMC-a Dejan Radivojević.

Ovo istraživanje je rađeno na uzorku od 500 ispitanika, a sprovedeno je u saradnji sa Kosovskom fondacijom za otvoreno društvo (KFOS).