Petronić: Zahtevi Kosova za hitnim učlanjenjem u NATO nerealni i neosnovani
vesti 02.03.2022 Radio Kontakt Plus
Zahtevi Kosova za hitnim učlanjenjem u NATO služe u dnevno političke svrhe usled krize u Ukrajini. Ulazak u NATO može ostvariti samo ona država koja je članica UN-a. Četiri zemlje Evropske unije koje nisu priznale Kosovo neće u skorijoj budućnosti dozvoliti da se u NATO raspravlja o predlogu za članstvom Kosova, već ima dovoljno problema u vezi sa funkcionisanjem i podrškom u okviru samog saveza - poručuje istraživač u oblasti bezbednosti, Veroljub Petronić.
Invazija Rusije na Ukrajinu - za jedne, a specijalna operacija Rusije za druge. Kako god da je nazvana u javnosti - izazvala je niz reakcija širom sveta, pa tako i u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Ipak, potpuno su suprotne poruke koje stižu iz Beograda i Prištine.
Iz zvaničnog Beograda pružena je puna podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali sankcije Rusiji nisu uvedene. Upozoreni su svi državni organi i zvaničnici Republike Srbije na zakonsku obavezu da se uzdržavaju od podstrekivanja i pomaganja pojedincima da učestvuju u sukobima na istoku Evrope. Nadležni organi će preduzeti sve mere da spreče učešće građana Republike Srbije, tzv. dobrovoljaca, u sukobima na istoku Evrope. Sve planske i vežbovne aktivnosti Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije sa stranim partnerima su prekinute, navedeno je i da se takve aktivnosti ne preduzimaju do daljnjeg.
Sa druge strane, kosovski zvaničnici tvrdili su da je Srbija "pretila ratom Kosovu" tokom krize u vezi sa registarskim tablicama, kada se i ruski ambasador pojavio na prelazu Jarinje sa srpskim ministrom odbrane, Nebojšom Stefanovićem, te da Rusija i Srbija "udružuju snage u cilju destabilizacije sveta", a pojavio se i navod jednog od, kako su kosovski mediji naveli, bezbednosnog stručnjaka da će Srbija nastojati da iskoristi situaciju u Ukrajini za vojni "blic-krig" na severu Kosova. Ipak, najglasniji je bio zahtev da Kosovo bude primljeno u NATO. Na društvenim mrežama pojavio se i hešteg #kosovoinnato.
Komentarišući navode o "blic-krigu" na severu Kosova, istraživač za bezbednost, Veroljub Petronić, ističe da nikome ne ide u prilog da pokreće bilo kakve slične akcije i aktivnosti, a posebno ne Srbiji.
"Ovakve tvrdnje nemaju nikakvog realnog utemeljenja, jer za bilo kakvu brzu uspešnu akciju potrebne su pripreme od 5-10 dana, a i veliko je pitanje koliko bi Srbija mogla da računa na rusku podršku i pomoć, kako navode mediji, kada je Rusija zaokupljena ratom u Ukrajini. Ovakve tvrdnje za ozbiljne poznavaoce bezbednosnih prilika i situacija ne mogu biti opasne, ali mogu dodatno uneti nemir i među Srbe i među Albance" - pojašnjava Petronić u razgovoru za Radio Kontakt Plus.
Sa druge strane, Petronić podseća da zahtevi Kosova za članstvom u NATO-u ne prestaju u poslednje četiri godine, ali i da procedura za ulazak u Alijansu nije laka.
"Prvo, ulazak u NATO može ostvariti samo ona država koja je u Ujedinjenim nacijama (priznata država sa stolicom u UN-u). Drugo - ulazak u NATO bez prethodnog članstva u Partnerstvu za mir je nešto što nije praksa NATO-a, a kao što znamo Kosovo nije član PZM-a. Dalje, da bi neko postao član NATO-a, prilikom glasanja sve zemlje moraju da glasaju 'za', što znači da glasanje mora biti jednoglasno" - objašnjava Petronić.
Petronić ističe i da podrška pojednih članica NATO-a Kosovskim bezbednosnim snagama u vojnoj opremi može biti isključivo pojedinačna (svaka zemlja pojedinačno) i ne može biti predstavljena kao pomoć od strane NATO-a.
Upravo u opremljenosti leži još jedan od razloga nemogućnosti Kosova za "ubraznu" proceduru prijema u NATO - objašnjava Petronić.
"Oprema i naoružanje koje poseduju KBS još uvek nije dostigao minimalni potrebni nivo i standard za prijem u NATO, što znači da članice NATO-a treba da daju veliku količinu naoružanja i opreme koja mnogo košta. Kosovo trenutno nema novca za takvu opremu, a u poslednje vreme sve je manje onih država koje žele da daju naoružanje i opremu u vidu donacije" - dodaje Petronić i zaključuje:
"Tako da su zahtevi za hitnim učlanjenjem nerealni i neosnovani i služe u dnevno političke svrhe zbog krize u Ukrajini, bledi pokušaj da se u početku krize 'ućari' tako nešto, uz opravdanje 'strahom' da će Srbija napasti Kosovo".
Komentarišući kampanju na društvenim mrežama #kosovoinnato, Petronić navodi:
"Ne ulazi se u NATO tako što će se brojati sherovi, heštegovi, lajkovi građana i pratilaca na društvenim mrežama. Četiri zemlje EU (Španija, Grčka, Slovačka i Rumunija, uključujući i Kipar koji nij eu EU, a članica je NATO-a) neće u skorijoj budućnosti dozvoliti da se u NATO raspravlja o predlogu da Kosovo po ubrzanoj proceduri postane članica NATO-a, jer već ima dovoljno problema o funkcionisanju i podršci u okviru samog saveza".
"Svaka strana se bori za sebe, pa tako i Kosovo pokušava da se ovakvim zahtevima vrati u žižu interesovanja na međunarodnoj političkoj sceni, da ne bi bilo zaboravljeno" - zaključuje naš sagovornik.
Uporedo sa ratom u Ukrajini, traje još jedan "rat" - onaj medijski. U više navrata demantovani su navodni video zapisi i fotografije potresnih scena iz Ukrajine. Ispostavilo se da je fenomen fakenews-a još snažniji u trenucima kada su tačne i pravovremene informacije ključne.
"Poruka za sve koji prate bilo koje medije - nemojte prihvatati sve informacije zdravo za gotovo i verovati u sve što mediji objavljuju, jer se između ostalog, među zaraćenim stranama u sukobu i strana koje su se opredelile da podrže jednu ili drugu stranu, vodi i informativno-medijsko-propagandni konflikt o situaciji na terenu" - naveo je Petronić.