Petković: Umesto pisama, Priština da potpiše ukaz o povraćaju oduzete manastirske zemlje
vesti 18.05.2021 Radio Kontakt Plus
Svaka vrsta političkog pritiska koji dolazi iz Prištine da se manastir Visoki Dečani izuzme sa liste najugroženije evropske baštine, samo su dodatna potvrda o njegovoj ugroženosti, reakcija je direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petra Petkovića, nakon što su ministri kosovske vlade Donika Gervala i Hajrula Ćeku poslali pismo izvršnom predsedniku "Europa Nostre", protiveći se uključivanju ovog manastira na listu najugroženijih spomenika u Evropi, zahtevajući njegovo uklanjanje sa tog spiska.
“Činjenicu da Visoki Dečani zaslužuju mesto na listi 'Evropa Nostra' sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, danas su u svom pismu ovoj organizaciji potvrdili predstavnici privremenih institucija u Prištini”, naveo je Petković.
On podseća na to da je za samo mesec i po dana bilo čak 11 napada na objekte Srpske pravoslavne crkve, a svaki od njih je, ocenjuje, bio praćen antisrpskom retorikom političkih lidera u Prištini.
“Zbog toga se i najnovija poruka o Visokim Dečanima ne može tumačiti drugačije, nego kao nova pretnja bezbednosti ove svetinje i manastirskom bratstvu”, smatra.
Takođe ukazuje da su ugroženost manastira Visoki Dečani u svojim izveštajima notirali i “Evropa Nostra” i Unesko, a osetljiv položaj ove svetinje se našao i u poslednjem izveštaju Stejt departmenta.
Prema oceni Petkovića, reč je o najčešće napadanom objektu Srpske pravoslavne crkve na Кosovu i Metohiji, koji se od 2006. nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti i pod dvadesetočasovnom zaštitom jedinica КFOR-a.
Osvrnuo se i na to da je ovaj manastir oružano napadan čak četiri puta - dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom”. Takođe, 2014. godine na zidovima manastira ispisani su grafiti „UČК ISIS”, a u januaru 2016. godine ispred manastira su uhapšena četvorica naoružanih kosovskih Albanaca, od kojih su dvojica bila na crnoj listi simpatizera Islamske države.
“Zbog toga bi bilo svrsishodnije, da umesto pisama sa nepostojećom argumentacijom, vlasti u Prištini potpišu ukaz o povraćaju 24 hektara oduzete manastirske zemlje i tako bar pokažu da poštuju vlastite zakone, ako već ne veruju svetskim organizacijama”, zaključuje se u saopštenju.
Gervala i Ćeku u pismu iznose tvrdnje da na osnovu procene lokalnih i međunarodnih institucija za sprovođenje zakona i bezbednosti, "pravoslavne crkve na Kosovu nisu ugrožene", i pozivaju predstavnike "Europa Nostre" na "principijelnu saradnju usmerenu na najefikasniju zaštitu kulturne baštine".