Petar Miletić o Zajednici srpskih opština

vesti 06.02.2015 Danas

BEOGRAD- Na kosovskim lokalnim izborima održanim 3. novembra 2013. godine izborni slogan liste Srpska bio je „trećeg glasam Srpsku, četvrtog gradim srpsku“. Jasna aluzija odnosila se na građenje Zajednice srpskih opština, ili za one hrabrije

Nakon godinu i po dana imamo u Briselu najavljen nastavak dijaloga Beograda i Prištine uglavnom na temu formiranja ZSO, ali i drugih otvorenih pitanja koja se uglavnom tiču severa Kosova. U javnosti se provlači da Beograd ima spreman nacrt statuta ZSO, ali još uvek niko ne zna šta u njemu piše i on, statut, nije podložan javnoj raspravi. Za to naravno postoje i objektivni razlozi, neformiranje Vlade Kosova šest meseci nakon izbora ili moguća pregovaračka taktika. Postoji nekoliko ključnih pitanja kada je statut ZSO tema: Koji će status ZSO imati, koja ovlašćenja, koje će poslove obavljati, koja će mu biti zakonska osnova, da li će Skupština Kosova menjati Ustav zbog formiranja ZSO kakvo će biti unutrašnje uređenje...?

Dakle, evo nekoliko predloga kako bi to moglo da izgleda. Najpre, ZSO treba da bude političko telo unutar sistema Kosova, bez obzira na to da li neko taj sistem zove privremene institucije a neko Republika Kosovo, koje će obavljati sve one poslove koje danas na Kosovu obavlja Republika Srbija, što znači sistem obrazovanja, zdravstva, socijalnih davanja i druge vrste pomoći koje danas Srbija izdvaja. Ovo je od izuzetnog značaja jer bi ukidanjem pojedinih institucija Republike Srbije na Kosovu ozbiljan broj ljudi ostao bez radnih mesta, što bi ugrozilo egzistenciju tih porodica, a samim tim i poljuljalo opstanak Srba koji je ionako na minimumu.

ZSO treba osim političkog da ima i pravni status. Ona mora biti registrovana u kosovskom APR-u. Praktičan primer: kad sledećeg septembra Ministarstvo prosvete Republike Srbije pošalje udžbenike na Kosovo deci koja uče po srpskom sistemu obrazovanja, moći će ih poslati registrovanoj ZSO, koja će ih potpuno legalno preuzeti, a ne kao do sada da se iz godine u godinu suočavamo sa problemom dostavljanja knjiga za srpsku decu na Kosovu.

ZSO može imati Skupštinu koja bi bila sastavljena od svih deset gradonačelnika srpskih opština i svih odbornika iz ovih deset opština (ne verujem da bi Albanci koji su odbornici u opštinama sa srpskom većinom bili zainteresovani da učestvuju u radu ZSO), ali i odbornici Srbi koji su odbornici u opštinama sa albanskom većinom. Skupština ZSO treba da formira sekretarijate koji bi se bavili određenim poslovima - administracija, pravna pitanja, obrazovanje, zdravstvo, bezbednost, socijalna pitanja, ekonomija, urbanizam, turizam, zdravstvo, ljudska prava, veze sa Beogradom, pitanja vezana za Srpsku pravoslavnu crkvu i druga pitanja od značaja za opstanak Srba na Kosovu.

Tema kojima bi trebalo da se bavi ZSO ima puno. Oseća se ozbiljna doza bezidejnosti kada je institucionalni rad srpskih predstavnika u kosovskim vlastima u pitanju. Dakle, nakon formiranja ZSO treba insistirati na implementaciji ostalih delova Briselskog sporazuma, ali i dogovora koji nisu implementirani iz dijaloga Stefanović - Tahiri kao i svih zakonskih i ustavnih odredbi koje se tiču Srba a do sada nisu implementirane. Zatim aktivno učestvovati u privatizacijama koje su od suštinskog značaja za Srbe (Trepča, Ski centar Brezovica, Zemljoradnička zadruga Ratar), imovina i status Srpske pravoslavne crkve je od izuzetnog značaja za kosovske Srbe (insistirati na sprovođenu zakona o selu Velika Hoča i istorijskom centru Prizrena i svih drugih zakona proisteklih iz Aneksa V Ahtisarijevog plana). ZSO bi trebalo da formira sekretarijat ili radnu grupu od pravnih stručnjaka koji bi pomagali Srbima da ostvare svoja prava u zaštiti privatne imovine pred sudovima, insistirati na doslednom sprovođenju zakona o jezicima i člana 5 Ustava Kosova po kojem je srpski jezik ravnopravan, zvaničan jezik na Kosovu.

Stiče se utisak da svi najavljeni poslovi u drugi plan guraju onaj krucijalni - ekonomsko osnaživanje Srba na Kosovu. Stvaranje ZSO šansa je i za stvaranje preduslova za razvoj preduzetničkog duha među kosovskim Srbima. Najpre, ZSO može doneti kakvu takvu percepciju budućnosti, ili bar realno ostvarljiv cilj građana srpske nacionalnosti. Drugo, uređenje odnosa Beograd - Priština umesto dosadašnjeg zbunjujućeg i otežavajućeg faktora može postati razvojna šansa i komparativna prednost. Treće, kosovski Srbi se konačno mogu okrenuti razvoju konkurentnosti kroz osnaživanje i veći nivo funkcionalnosti Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, edukaciji mladih, kreiranju poslovne klime, obezbeđivanju podsticajnih sredstava i nizu drugih ekonomskih mera koje bi pomogle kosovskim Srbima da spas za svoje porodice ne traže samo u zapošljavanju u javnom sektoru. Postoji još važnih tema za ZSO, ali o njima drugom prilikom.

Kanal komunikacije ZSO - Srbi u Vladi i Skupštini Kosova - Kancelarija za Kosovo i Metohiju mora bit otvoren i prohodan. Takođe, ne treba zaboraviti ni na kanal komunikacije ZSO prema albanskoj političkoj eliti i predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu. Korektni odnosi sa Vladom Kosova, ali i Albancima kao narodom, mogu doprineti stabilizaciji prilika i suživota na Kosovu.

Pitanje zajednice srpskih opština je od izuzetnog značaja za kosovske Srbe i kao takvo pitanje ne bi trebalo da bude obavijeno velom tajne već transparentno pitanje oko kojeg treba čuti više različitih mišljenja.

Autor je bivši potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić