“Osnaživanje žena za uključivanje u kreiranje javnih politika na lokalnom i centralnom nivou”

vesti 24.06.2021 Radio Kontakt Plus

Rodna jednakost je potreba svake osobe i potrebno je osnažiti žene da pokrenu javne rasprave i uključe se u diskusije i kreiranje javnih politika kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou, jedna je od glavnih poruka projekta „Osnaživanje žena kroz analizu lokalnih politika i učešće u izradi rodno odgovornog budžeta na severu Kosova“.

Projekat ima za cilj da osnaži žene u jednom delu koji je veoma bitan za rodnu ravnopravnost, a to je jačanje svesti u kreiranju javnih politika, kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou, kaže za Kontakt Plus Olivera Milošević iz Udruženja poslovnih žena Severnog regiona Mitrovice (WBA NGO), organizacije koja realizuje projekat.

Na osnovu istraživanja sprovedenog u okviru projekta, izrađena  je procena informisanosti žena na severu Kosova o procesu budžetiranja, rodno odgovornom budžetiranju i njihove zainteresovanosti za učešće u tim procesima.

Žene, sem pojma rodne ravnopravnosti, ne znaju mnogo o tome šta znači recimo rodna analiza, kreiranje javnih politika i slično -  jedan je od rezultata istraživanja. 

Poražavajuće je da  je preko 70 odsto osoba neinformisano o ovim temama, kaže Milošević.

Zbog toga su organizovane radne grupe u sve četiri opštine, koje su činile žene iz lokalnih samouprava, civilnog sektora, ruralnih sredina i liderki u svojim sredinama, kako bi znanje preneto u toku projekta prenele na ostale žene u svom okruženju.

Kroz praktičnu obuku, oko 40 žena je osposobljeno za samostalno analiziranje lokalnih politika, krajnjih korisnika i učinka opštinskog budžeta.

Putem obuke, one su ovladale veštinom pisanja predloga lokalnih politika i pisanja zahteva lokalnoj samoupravi.

Kroz edukaciju mladih, rodna ravnopravnost se može podići na viši nivo, smatra Milošević.

Ocenjuje da su donatori prepoznali važnost ove teme podržavanjem jednog ovakvog projekta, što je, kako kaže, vetar u leđa za pokretanje i implementiranje rodne ravnopravnosti na pravi način, a ne na način koji ljudi smatraju ispravnim – da je muško i žensko jednako, jedan prema jedan, a to, ističe, nije rodna ravnopravnost u praktičnoj primeni i objašnjava šta jeste:

“Jedan banalan primer rodne ravnopravnosti  u praksi je recimo da ja  želim da popijem čašu vode, a vi ne želite, a ne ometate me u tome. Ili, ako ja kažem da sam žedna, a vi ste moj partner ili prijateljica i videite da radim nešto, imaćete taj osećaj da mi donesete čašu vode, iako to nisam tražila od vas. Rodna ravnopravnost pripada jednako i muškarcima i ženama. Što se tiče lokalne samouprave, javnih politika, sportskim klubovima se daju subvencije. Jaki, muški klubovi uzmu 70 ili 80 odsto fonda, a 20 odsto ostane, ako ih ima, ženskim klubovima. Tu bi trebalo da bude ujednačenost u potrošnji budžeta na ženske i muške ili zajedničke sportove”, kaže Milošević.

Ističe da je u opštini Severna Mitrovica omogućeno da građani predaju zahteve u vezi nekog problema i neko od odbornika to iznese na javnoj raspravi, ali napominje da građani nisu zainteresovani za uključivanje u to ili možda ne znaju mehanizme za to, pa imaju samo kritike na račun donetih odluka u skupštini.

Međutim, slaže se i sa konstatacijom da građani smatraju da, sve i da imaju mogućnost da iznesu neko mišljenje ili predlog, to se neće uvažiti i odluke će se svakako doneti mimo njih, pa zašto bi se uopšte trudili.

U tom pravcu napominje da opštine na severu Kosova po kosovskom sistemu prihvataju predloge građana i kao primer navodi adaptaciju zgrada u severnom delu Mitrovice na osnovu zahteva građana, iako, objašnjava, zakonski opština nije dužna da to radi. 

“To je to kreiranje politika. Da li će to pokrenuti sama vlast, civilni sektor, mediji… moramo da radimo na tome da stanovništvo shvati da je njihov papir najrelevantniji u opštini, iako smatraju da se njihovi predlozi neće realizovati. Kada bi takvih papira bilo 10,15, pet bi sigurno prošlo. Treba biti uporan i treba ih naučiti da je jedino to pravi put za rešavanje problema koji ih muče”, ističe Milošević. 

Kao primer kršenja rodne ravnopravnosti navela je slučaj u Gračanici, gde je jedan momak završio srednju medicinsku školu, smer ginekološko-akušerska sestra, ali ne može da se zaposli da radi kao babica, iako je završio tu školu.

“Zašto ga ne zaposliti ako je završio to, ako je obavio praksu, išao četiri godine u školu na tom smeru, vrši se njegova diskriminacija i on, korišćenjem zakona, može da poništi svako neprimanje na posao.  Ako je lekarima specijalistima, ginekolozima omogućeno da uđu u porođajnu salu, zašto ne bi mogao i tehničar?”, pita Milošević.

U okviru projekta planirano je upućivanje osam zahteva (dva po opštini) u pisanoj foirmi lokalnoj samoupravi, u okviru konsultacija sa građanima za izradu budžeta, sa ciljem da minimum četiri zahteva budu uvrštena u opštinski budžet, jedan od njih je da službenici za rodnu ravnopravnost imaju budžet sa kojim mogu da raspolažu.

Prema njenim rečima, neke službe u okviru Odeljenja za rodnu ravnopravnost imaju minimalna sredstva sa kojima gotovo ništa ne može da se uradi. 

Projekat realizuje Udruženje poslovnih žena Severnog regiona Mitrovice (WBA NGO), pod pokroviteljstvom Mreže Žena Kosova (Network Kosovo), agencije ADA (Austrian Development Cooperation) i SIDA programa (Swedish International Development Cooperation Agency).

Projekat se sprovodi od 1. januara do kraja avgusta ove godine u sve četiri opštine na severu Kosova.