"Opštine Leposavić i Zubin Potok transparentne, građani nezainteresovani" (AUDIO)

vesti 13.12.2019 Radio Kontakt Plus

Predstavnici opština Leposavić i Zubin Potok tvrde da su ove lokalne samouprave u dovoljnoj meri transparentne kada je reč o saradnji sa građanima, ali da svakako postoji prostor za napredak. Kada je reč o učešću građana u procesima donošenja odluka, predstavnici obe lokalne samouprave navode da građani nisu u dovoljnoj meri agilni.

U toku Briselskih pregovora, Beograd i Priština su 19. aprila 2013. potpisali Sporazum o uspostavljanju lokalnih samouprava, u sklopu pravnog okvira Kosova.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova 2018. naglašava da "Opštinski napori da se poveća transparentnost donošenja odluka, treba da se nastave". Novo administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama realizuje se samo u dve opštine. Kosovski Zakon o lokalnoj samoupravi navodi da "Skupština opštine utvrđuje Konsultativni odbore po sektorima za svrhu omogućavanja učešća građana u procesu odlučivanja. Članstvo u komisijama čine građani i predstavnici nevladinih organizacija, dok su odbori nadležni da dostave predloge, sprovode istraživanja i daju mišljenja o inicijativama Skupštine opštine u skladu sa Statutom opštine”. Zakon o lokalnoj samoupravi obavezuje opštine da periodično održavaju javne skupove, najmanje dva puta godišnje, u kojima učešće može uzeti svaka zainteresovana osoba ili organizacija.

Zakon takođe predviđa, da opština obaveštava učesnike o bilo kom važnom planu ili programu od javnog interesa, a učesnici mogu da postavljaju pitanja i daju predloge odbornicima Skupštine opštine. Na kraju, opštine su obavezne po zakonu da usvoje opštinsku uredbu da, između ostalog, promovišu transparentnost opštine i povećaju učešće javnosti u procesu donošenja odluka na lokalnom nivou. Opštinske vlasti, priznate od strane centralne vlade, uspostavljene su tek početkom 2014. godine, kao rezultat lokalnih izbora koji su održani u skladu sa sporazumom 19. aprila, koji su u Briselu potpisali zvaničnici Beograda i Prištine.

Upravo ovaj projekat, je osmišljen s tim ciljem i predstavlja doprinos lokalnim samoupravama i njihovim zalaganjima u podizanju transparentnosti na viši nivo, kao i uključivanju građana u donošenju odluka. 

U okviru projekta “Jačanje transparentnosti i učešća građana u donošenju odluka na lokalnom nivou na severu Kosova” , Centar za zastupanje demokratske kulture je sproveo istraživanje o svesti i znanju građana o transparentnosti lokalne samouprave i njihovom pravu da učestvuju u procesima donošenja odluka. Istraživanje je sprovedeno na teritoriji severnog Kosova, u četiri većinske srpske opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Ovim istraživanjem, dobijena je približnija slika o tome u kojoj meri su građani informisani o lokalnoj samoupravi i zakonom regulisanih obaveza iste, ali i koja je njihova uloga u radu i funkcionisanju te iste lokalne samouprave.

Na osnovu rezultata prikupljenih sa fokus grupa i anketnom uzorku od 309 ispitanika, (od kojih je 109 anketirano na terenu, dok je 179 ispitanika popunilo onlajn anketu na Internet stranici ACDC-ja), može se zaključiti da su građani jako slabo informisani o radu njihovih opština.

Sami rezultati istraživanja pokazuju, slabu informisanost o radu opština, i o tome kakve se odluke donose, bez obzira da li je reč o lokalnom nivou ili visokom nivou, pa su preporuke da bi ubuduće trebalo raditi na poboljšanju transparentnosti opština.

Tako na primer u slučaju da opština ne reši problem građana, malo njih zna kome treba nakon toga da se obrati odnosno koja je sledeća instanca kojoj treba da se javi da bi svoj problem rešili. Najveći broj njih se odlučuje za sud ili policiju, a samo 38%  zna da je Ombudsman taj koji je zadužen za rešavanje takvih vrsta problema.

Rezultati dalje pokazuju, da je samo 13,7 odsto ispitanika dobro informisano o Zakonu o lokalnoj samoupravi, 58 odsto ispitanika nije znalo da su sednice lokalne samouprave javne, 62 odsto ispitanih građana smatra da odluke lokalne samouprave nisu dostupne široj javnosti, a 53 odsto ispitanih nije upoznato sa zakonskom obavezom lokalne samouprave da održava javne sastanke. Takođe, 42 odsto građana ne zna kome da se obrati ukoliko lokalna samouprava ne reši njihov problem, samo 30 odsto ispitanika je čulo za konsultativne komisije, a čak 74 odsto ne zna ko te komisije sačinjava. 

Ispitanicima je, između ostalog,  postavljeno i pitanje šta bi promenili ili predložili da se transparentnost lokalnih samouprava poboljša, na šta je 52 odsto njih odgovorilo da treba povećati dostupnost informacija,  47 odsto ispitanika misli da treba zaposliti stručne ljude, a 37 odsto ispitanika smatra da treba ubrzati administrativne procedure. 

Opština Leposavić

Gradonačelnik opštine Leposavić Zoran Todić, za Kontakt Plus radio kaže da nije ni malo lako biti na čelu opštine shodno okolnostima I trenutnoj političkoj situaciji, rukovoditi i voditi brigu o svim građanima bez obzira na versku I nacionalnu pripadnost.

“Ono što mogu da kažem je da se mi u opštini Leposavić, kako rukovodstvo,tako i zaposleni, trudimo da budemo u službi naših građana. Ja sam poverenje dobio od svojih sugrađana, da budem na čelu opštine, što me obavezuje da budem posvećen i radim u interesu svih naših građana“, rekao je on.

Kada je reč o informisanosti građana opštine Leposavić, Todić navodi da se oni tradicionalno sastaju sa predstavnicima opštinskog rukovodstva svakog četvrtka u nedelji, ali da su otvoreni za saradnju s građanima i tokom preostalih radnih dana. On tvrdi, da su građani u dovoljnoj meri upoznati sa mogućnostima koje opština može da im pruži.

“Mi smo spremni da uvek saslušamo naše građane, koji ovde iznose lične i zajedničke probleme. Obično se sastajemo četvrtkom, ali i ostalim radnim danima, kada god imamo priliku saslušamo naše sugrađane. Takođe ima puno zahteva koji stižu pisanim putem i trudimo se u hodu da otklonimo te probleme. Građani su uključeni u rad opštine i upoznati su sa našim mogućnostima. Opština je i osnivač dva javna preduzeća Javno-komunalnog preduzeća i JP Direkcija za građevinsko zemljište i puteve, a radimo i sa ostalim službama poput Centra za soocijalni rad i pokušavamo da rešimo sve goruće probleme koji tište naše građane”, kazao je gradonačelnik Leposavića.

Na pitanje da li su građani opštine Leposavić uključeni u procese donošenja odluka, Todić navodi da se problemi uglavnom otklanjaju u hodu, a da su veće kapitalne investicije obuhvaćene budžetom koji se priprema tokom cele godine.

“Budžet opštine se usvaja u septembru. Mi ne čekamo septembar, već tokom cele godine slušamo problematiku svih naših građana u saradnji sa svim institucijama, pripremamo budžet i insistiramo na tome da svi zahtevi budu dostavljeni u pisanoj formi. Nakon toga, naši eksperti izlaze na lice mesta poput urbanista, koji utvrđuju koliko je novca potrebno za otklanjanje i rešavanje problema. Imamo odbornike koji takođe vode brigu o građanima u drugim mesnim zajednicama Lešku, Sočanioci, Bistrici itd. Oni se u razgovoru sa svojim komšijama iz svih mesnih zajednica informišu se o problemima, koji po prioritetu trebaju da se rešavaju, nakon toga održavaju se javne rasprave po predlogu budžeta, a opština čini sve da uključi što veći broj građana u ovaj proces, kako bi se donela jedna pravična odluka o budžetu i na taj način zadovoljili osnovne i prioritetne potrebe koje treba da se realizuju u toku naredne godine”, kazao je on. 

Ono čime ova lokalna samouprava može da se pohvali je privreda, podvukao je Todić ističući, da ona jedino živi u Leposaviću kada su u pitanju srpske sredine na Kosovu.

“Pre svega mislim na rudnike Trepče Belo Brdo, Crnac i Flotaciju. Tu je i fabrika “Foto Lola” iz Leška, od ove godine pokrenuli smo proizvodnju u fabrici zglobnih ležajeva “Prva petoletka”,istina ne u onom kapacitetu kao ranije, ali 20-tak ljudi je ponovo selo za svoje mašine, strugove, ljudi su počeli da primaju platu od svog rada. Država Srbija je ove godine izdvojila značajna sredstva i mi smo već te projekte realizovali. Samo u fabrici “Lola Foto” u Lešku uloženo je 96 miliona dinara, za remont i nabavku opreme. Biće velikog ulaganja i u fabriku “Prva petoletka”, trenutno je raspisan poziv za nabavku dva CNC struga, a zaključkom Vlade obezbeđeno je dodatnih 18 miliona dinara za nabavku još jednog CNC struga u toku sledeće kalendarske godine”, kazao je on.

Gradonačelnik opštine Leposavić ističe da su tokom ove godine organizovane dve javne rasprave pre usvajanja odluke o budžetu, ali da građani ipak nisu dovoljno agilni, naročito kada je reč o javnim sastancima i sednicama, iako se, kako dodaje, uredno pozivaju putem sredstava javnog informisanja odnosno putem medija.

“Ne znam šta je uzrok, ali kada god imamo priliku da se pojavimo u medijima pozivamo građanstvo da se javi, ako imaju neku ideju za opšte dobro. Bilo je slučajeva da su se ljudi javljali, a kada smo želeli da ih uključimo u realizaciju predloženih ideja, oni su se povlačili, a šta je razlog svega toga lično ne bih znao da kažem”, rekao je Todić.

U okviru lokalne samouprave Leposavić formirana su dva Odbora – za politiku i finansije i Odbor za zajednice. U Odboru za zajednice zastupljeni su predstavnici manjinskih zajednica, međutim prema Todićevim rečima, nisu dovoljno ažurni i posle izvesnog vremena se povlače. Takođe, sednicama redovno prisustvuju i predstavnici civilnog društva, sa kojima kako navodi Todić imaju odličnu saradnju. 

Na predlog jedne lokalne NVO, ove godine trebalo je da se uredi izletište na brdu Čukarak, međutim zbog malog iznosa budžeta predviđenog za kapitalne investicije, realizacija tog projekta odložena je za narednu godinu.

“Sadašnje rukovodstvo je nasledilo velike dugove od prethodnog rukovodstva, koje do danas premašuju 4.600.000 evra. Na žalost, nismo uspeli da realizujemo u potpunosti budžet prošle godine, 2018.godine celokupan budžet za kapitalne investicije je prinudno naplaćen i otišao je na dugove nastale, kako se sumnja, zloupotrebom u trošenju sredstava. Ove godine imali smo samo 300.000 evra za realizaciju kapitalnih projekata kojim smo uspeli da realizujemo putni pravac u selu Kruševlje, dve paralelne ulice iznad starog objekta dečijeg obdaništa, jedan objekat za potrebe meštana sela Kijevčiće, dva mosta na reci Bistrici i na Vračevskoj reci, takođe realizovana je sanacija više nekategorisanih seoskih puteva i ono što mogu da kažem je da ove godine neće biti novca koji će otići u suficit”, istakao je on.

Sva dokumentacija i opštinski akti dostupni su putem zvaničnog web sajta ove lokalne samouprave, kazao je Todić i istakao da nije bilo slučajeva da građanin dođe, a da mu nije dostavljen traženi dokument. Prema njegovom mišljenju građani nisu dovoljno upoznati sa Zakonom o lokalanoj samoupravi, jer su preokupirani sopstvenim problemima i brigom o sopstvenoj egzistenciji.

“Ideja je da se u nekom periodu ispred nas, osnuje “Uslužni centar” u kome će građani moći da završe sve na jednom mestu, od papiroloških do drugih potreba. Ne zavisi sve to samo od nas već zavisi i od drugih okolnosti. Cilj nam je da stvorimo ekonomski jaku opštinsku upravu koja će biti u službi svih naših građana”, zaključio je todić.
Opština Leposavić prostire se na 537 km2 i najveća je srpska opština na Kosovu. Prema nekim statističkim podacima, obzirom da popis nije rađen od 1991. godine,  ova opština ima oko 16.000 stanovnika, ima 7 mesnih zajednica i 71 selo, povezanih međusobno sa preko 500 km lokalnih nekategorisanih puteva.  

Opština Zubin Potok

Sa druge strane, površina opštine Zubin Potok je 335 km2 i obuhvata 64 sela, od kojih su neka daleko u planini i teško su pristupačna zimi. Broj katastarskih opština je 28, a procenat poljoprivredne površine je 30,3 procenata. Reka Ibar protiče sredinom opštine od zapada ka istoku, i na njoj se nalazi i veštačko jezero Gazivode, dugo 35 kilometara. Ova opština je formirana 1987. godine izdvajanjem naselja iz tadašnje opštine Titova Mitrovica, mada je ta opština postojala sve do 1965. godine u današnjim granicama, kada je ukinuta i pripojena opštini Kosovska Mitrovica. Većinu stanovništva u opštini čine Srbi, poznati kao Kolašinci. Drugi veliki etnos u opštini čine Albanci i žive samo u jednom selu u opštini Čabri. Ovo selo je povezano sa ostalim albanskim mestima magistralnim putem koji ide ka Kosovskoj Mitrovici, mada deo tog puta prolazi kroz srpsko selo Zupče.

(image)

Savetnik gradonačelnika opštine Zubin Potok Srđan Vučinić za Kontakt Plus radio ocenjuje rad opštine Zubin Potok visokom ocenom, što se ogleda u svakodnevnim aktivnostima koje ova lokalna samouprava sprovodi s ciljem da olakša i reši potrebe svojih građana.

“Neću da zvučim nimalo prepotentno ako kažem da je rad opštine Zubin Potok na visokom nivou. Od pružanja osnovnih usluga, gde građani nemaju potrebe da čekaju po hodnicima, do onih najbitnijih stvari koje se tiču podizanja kvaliteta života odnosno infrastrukturnih projekata kao i jedno dugoročno strateško planiranje na sveobuhvatnom razvoju opštine Zubin Potok”, kazao je on.

Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen je 2014.godine u kosovskoj Skupštini. Vučinić ističe da se za poslednjih 7 godina uradilo puno toga kada je reč o infrastrukturnim projektima i podizanju kvaliteta života stanovnika ove opštine naročito kada je reč o poljoprivredi.

“Zubin Potok je sredina u kojoj se intenzivno gradi u nekom dužem vremensku periodu. Od 2014. godine od kako je sada aktuelna vlast na čelu opštine promenilo se mnogo toga. Izgrađeni su veliki infrastrukturni projekti, završena je kompletna putna infrastruktura, naravno opština Zubin Potok je  opština sa velikom razuđenošću i sa velikom površinom, tako da ima još mnogo puteva da se odradi, ali mislim da je do sada odrađen veliki posao. Sa druge strane, u ekonomskom smislu, radi se na unapređenju poljoprivrede i turističke proizvodnje, i mislim da će Zubin Potok u dogledno vreme biti prepoznatljiv na jednoj turističkoj mapi, a na taj način formiraćemo zdravu sredinu za život”, smatra Vučinić.

Kada je reč o učešću građana u procesima donošenja odluka, opština Zubin Potok kroz neformalnu komunikaciju neprestano radi na informisanosti građana. Ipak, kako Vučinić navodi, ono na čemu svakako treba raditi u budućnosti je svakako formalna komunikacija.

“Neformalna komunikacija je zastupljena u opštini Zubin Potok, jer smo mi sredina koja je kompaktna i povezana, gde stalno postoje kontakti i gde se stalno priča o razvoju i podizanju kvaliteta života.  Sa druge strane postoji formalna komunikacija, na kojoj bi trebalo više da se radi. Mislim da bi građani češće trebali da budu prisutni samoj u zgradi opštine, ne samo kada se donose bitne odluke, već da prisustvuju i učestvuju u radu Skupštine, koja se održava najmanje jednom mesečno, da postave pitanja i na taj način učestvuju u kreiranju svoje budućnosti”, kazao je on. 

Lokalna samopurava Zubin Potok još uvek nije osnovala Konsultativne komisije, ali svakako je u planu njihovo osnivanje tvrdi Vučinić i ističe da su predstavnici ove opštine uvek spremni sa saradnju sa svojim građanima I predstavnicima civilnog sektora.

“Konkretno Konsultativne komisije nismo formirali, ali je realizovano nekoliko javnih rasprava prilikom izrade budžeta ne samo u opštini već I u mesnim zajednicama, gde su građani mogli da postave pitanja, ali i iznesu probleme I sugestije vezane za rad lokalne samouprave”, kazao je on.

Zakonom o javnom informisanju predviđeno je da građanima bude gotovo sve dostupno, međutim oni su slabo informisani o svojim pravima pa tako često ne znaju gde, na koji način i koju vrsta dokumenata mogu da zatraže u svojoj opštini rekao je Vučinić. 

Savetnik gradonačelnika opštine Zubin Potok dodaje da su građanima ove lokalne samouprave za sada dostupni web sajt i zvanični facebook profil opštine, u planu je izrada i e-platforme, ali da je neka dokumenta, poput aplikacija, moguće dobiti samo lično u prostorijama opštine.

“Od budžeta do tenderske dokumenatcije sve je javno i dostupno i građani samo treba da iskoriste parvo zakonom regulisano. Jedan deo ovih dokumenata je na sajtu, a neka dokumenta se su dostupna na lični zahtev u opštini. Najveći deo informacija građani dobijaju putem facebook profila I u neformalnoj komunikaciji”, istakao je Vučinić.

U zavisnosti od prilika više puta godišnje održavaju se javni sastanci koji se zakazuju 10-tak dana unapred. O javnim sastancima građani se informišu uglavnom putem medija i facebook-a kaže Vučinić. Prema njegovim rečima, u zavisnosti od zainteresovanosti građana opština će činiti sve da i u budućnosti približi svoje usluge građanima, odnosno prava propisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.

“Ima još mnogo da se radi na formalnoj komunikaciji, na unapređenju tehničkih sredstava za komunikaciju. Verujem da ćemo to uspeti da uradimo uz pomoć društvenih mreža I medija”, zaključio je Vučinić.

Prema procenama kosovske Vlade za 2011. godinu, Zubin Potok je imao 1.698 domaćinstava i 6.616 stanovnika. U izveštaju OEBS-a za 2015. godinu Zubin Potok je imao 15.200 stanovnika od kojih 13.900 Srba i 1.300 Albanaca. Oko 3.000 interno raseljenih lica koji su većinom Srbi, se doselilo u opštinu posle proleća 1999. godine.

Stavovi i analize iznete u ovoj emisiji su isključiva odgovornost Centra za zastupanje demokratske kulture i sagovornika Kontakt Plus radija, i ne mogu se, ni u kom pogledu, uzeti za stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). 

Kompletnu emisiju poslušajte ovde: