Obeležen jubilej Katedre za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici

grad 07.04.2022 Radio Kontakt Plus

Tribinom "Aktuelni problemi vaspitanja i obrazovanja", večeras je Katedra za pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici obeležila veliki jubilej - 60 godina postojanja i rada. Ovo je ujedno bila prilika za promociju ove katedre, ali i samog Filozofskog fakulteta.

Jubilej je bio razlog više sadašnjim profesorima i saradnicima Katedre za pedagogiju da kao učesnike dovedu svoje bivše istaknute nastavnike, među kojima su prof. dr Radenko Krulj, prof. dr Branko Jovanović i prof. dr Sait Kačapor. Govorili su o aktulenim problemima vaspitanja i obrazovanja, ali su imali i savetodavnu ulogu.

Osvrnuvši se na novonastalu situaciju sa pandemijom koja je u poslednje dve godine nametnula novi model nastave (onlajn), prof. dr Sait Kačapor ukazao je na to da sve obrazovne institucije moraju imati gotove programe za rad u otežanim ili vanrednim okolnostima.

“Ne smemo dozvoliti da nas zatekne, ne sme nas iznenaditi vanredna situacija, jer mi radimo vrlo delikatan posao. Mi obrazujemo i vaspitavamo mlade generacije. Mi vaspitavamo one koji sutra treba da preuzmu da vode ovu zemlju i ne smemo dozvoliti da imamo falš u tom poslu. Moramo biti spremni za rad u takvim okolnostima”, izričit je prof. dr Kačapor.(image)

Prof. dr Radenko Krulj govorio je o problemima koji su nastali primenom Bolonjske deklaracije. Mišljenja je da su ti problemi izazvani i iz objektivnih i subjektivnih razloga, a pre svega što profesori nisu bili pripremljeni za ovaj sistem obrazovanja, ali i sama država.

“Mnoge države u Evropi su vratile brojne reforme. Vratila je i naša država. Vratili smo šest reformi samo za segment opterećenja studenata i njihovu prohodnost i ni to nismo završili kako treba. Dakle, te probleme treba otklanjati i verovatno će se u perspektivi ova Bolonjska deklaracija neslavno završiti, jer vidim i u Hrvatskoj su veliki pritisci da se odustane od nje, kao i u mnogim zemljama”, navodi prof. dr Krulj i dodaje da i sam grad Bolonja u kojem je potpisana i po njemu nazvana ova deklaracija, ne primenjuje u potpunosti ovaj sistem obrazovanja.

Ipak, vodeći se pravilom da kad je nešto usvojeno i dok to važi, prof. dr Krulj kaže da ga treba primenjivati i njime se služiti. 

“Nastojimo da ispravimo to što možemo”, dodaje.

Prohodnost studenata je još jedan problem sa kojim se suočava i ovdašnji Univerzitet, ukazuje prof. dr Krulj.

“Danas imate zaostalih studenata unazad 20 generacija koji nisu diplomirali. Prohodnost je slaba. Predavanja su na onom nivou koja su bila i ranije. Istina, sada je malo moderni sistem učinio da se i onlajn nastava može primenjivati. Međutim, učionica je ipak nešto gde je ključ obrazovanja. Student dok ne čuje profesora, ne vidi ga i ne komunicira sa njim, to je malo teže primeniti. Naravno, odnosi studenata i profesora su veoma dobri i to treba nastaviti tako. Međutim, mobilnost i ostale stvari su malo teže. Da biste napravili mobilnost, morate usaglasiti nastavni plan i program”, poručuje prof. dr Krulj.(image)

Dekan Filozofskog fakulteta, koji je ujedno nastavnik na Katedri za pedagogiju, prof. dr Zvezdan Arsić, izrazio je zadovoljstvo što su kampanju za upis nove generacije studenata podržali upravo ovi uvaženi profesori.

“Njihova podrška nam mnogo znači da u ovim teškim vremenima radimo na daljem razvoju svesti o značaju visokoškolskog obrazovanja za razvoj društvene zajednice, a nama ovde na KiM da opstanemo i ostanemo na ovim prostorima. Očekujem da će dobri utisci sa ovog skupa doprineti da se budući brucoši opredele da upišu neki od 10 studijskih programa na našem fakultetu”, kazao je prof. dr Arsić.(image)

Katedra za pedagogiju danas broji 11 stalno zaposlenih, odnosno 7 nastavnika i 4 asistenta. Nastava se izvodi na tri nivoa - osnovne, master i doktorske akademske studije.

“Reč je o modernim studijama pedagodije, uporedivim sa nizom programa uglednih visokoškolskih ustanova koje obrazuju pedagoge, što se najpre odnosi na strukturu sadržaja osnovnih teorijskih i metodoloških predmeta koji čine okosnicu obrazovanja stručnjaka u oblasti pedagogije”, istakla je šef Katedre za pedagogiju, prof. dr Tatjana Kompirović.

Prema njenim rečima, Katedra za pedagogiju predstavlja baštinik vaspitno-obrazovne prakse na ovim prostorima.

“Svesni smo da u tradiciji šezdesetogodišnjeg rada i stvaranja, imamo i sigurne oslonce i putokaze koji će rad ove katedre i u budućnosti učiniti i plodonosnim i avangardnim i tome se unapred radujemo”, zaključila je prof. dr Kompirović.(image)

Filozofski fakultet osnovan je školske 1960/1961. godine i prva je visokoškolska ustanova na teritoriji KiM. Dve godine po osnivanju fakulteta, odnosno školske 1962/1963. godine Katedra za pedagogiju formirana je kao poseban odsek.