NVO: Neke teme Briselskog sporazuma još nisu obrađene

vesti 28.02.2018 Radio Kontakt plus

KOSOVSKA MITROVICA-    Briselski sporazum je netransparentan jer nije u potpunosti dobar, neke bitne teme još uvek nisu obrađene a međusobni ekonomski odnosi Srba i Albanaca nisu mnogo bolji od političkih. Ipak, briselski dijalog utiče na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Sve to  rečeno je na jednoj od panel diskusija koja je održana danas u Severnoj Mitrovici a na kojoj su učestvovali predstavnici NVO sa Kosova. 

U Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici, zahvaljujući podršci Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS), danas je održano nekoliko panel diskusija na kojima je bilo reči o “Briselskom sporazumu i njegovoj implementaciji“, „O aktivizmu, zastupanju i učešću građana“ i „O sličnostima i razlikama“. 

Bojan Teofilović iz Centra za mir i toleranciju iz Gračanice kaže da su se bavili temama koje su važne za Srbe na Kosovu i u tom pravcu je istakao činjenicu da veliki broj Srba radi u zdravstvenim institucijama koje su pod direktnom ingerencijom srpskog Ministarstva zdravlja. 

“Šta će biti kasnije u sklopu ZSO i kako će te institucije funkcionisati, mislim da nikom u potpunosti nije jasno. To je svakako tema koja zavređuje pažnju i koja bi trebalo da se nađe u sklopu tehničkog dijaloga,”- navodi Teofilović. 

On ističe da je mnogo npoznanica, od toga kako će se koristiti zdravstveno osiguranje koje Srbi trenutno imaju a koje je direktno vezano za Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja u Beogradu.

Postoji mišljenje da Srbi u jednom trenutku mogu ostati bez mogućnosti da koriste to zdravstveno osiguranje, kaže Teofilović i ističe da su osim toga socijalna zaštita i socijalna davanja jako bitna tema koja je neobrađena.

Podseća da se sistem socijalne zaštite na Kosovu i sistem socijalne zaštite pod ingerencijom Beograda potpuno razlikuju. 

“Primer je dečiiji dodatak, vrsta davanja koja u srpskim sredinama je očekivana i svako ko ispuni uslove ima pravo na tu vrstu pomoći, u kosovskom sistemu takva socijalna davanja nisu prepoznata,”- navodi Teofilović. 

U Centru za mir i toleranciju bavili su se temama koje nisu dovoljno obrađene briselskim dijalogom a za koje cene da su jako važna za Srbe na Kosovu. 

“U Studiji praktičnih politika navedene su preporuke u vezi sa ovim temama i pregovarači ih mogu koristiti. Krajnje je vreme da se ove teme uključe u agendu tehničkih timova u Briselu ali mediji se moraju više uključiti u obradu ovih tema,”- naveo je Teofilović. 

Jovana Jakovljević iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (INter) navodi da privrednici na severu Kosova godinama posluju u nestabilnom političkom okruženju koje karakteriše ograničenost tržišta i ograničena sloboda kretanja. 

“Kada to povežemo sa Briselskim sporazumom, situacija se nakon dogovora dodatno usložnjava jer se uvodi novi pravni sistem, odnosno kosovski pravni sistem u opštinama na severu Kosova, gde se privrednici suočavaju sa brojnim izazovima i gde su još u procesu prilagođavanja na novonastale okolnosti,”- kaže Jakovljevićeva. 

Ona navodi podatak da se broj privrednika, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, koji su se registrovali u Agenciji za biznise Kosova znatno povećao. 

“Nakon Briselskog sporazuma došlo je do saradnje između Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova. Međutim, iako se mnogo više očekivalo od te saradnje za privrednike sa severa Kosova oni su nekako bili isključeni iz celog procesa… za privrednike sa severa Kosova ne postoji nikakvo udruženje ili institucija kojoj oni mogu da se obrate,”- kaže Jakovljevićeva.

Navodi da je najveći problem privrednika na severu Kosova taj što posluju u dvojnom sistemu, da to iziskuje vođenje dvojnog knjigovodstva a što utiče na troškove poslovanja, na cenu proizvoda i na konkurentnost na tržištu. 

Jedna od preporuka INtera je da zajedno treba raditi na jačanju vladavine prava i stvaranju okruženja koje bi podstaklo ekonomski razvoj na severu Kosova. 

Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković smatra da je žila kucavica Briselskog sporazuma  dogovor o pravosuđu iskazujući sumnju da je sistem na Kosovu spreman da briselske sporazume učini funkcionalnim. 

“U sudovima nisu angažovani prevodioci, srpski i albanski su zvanični jezici, svaka tužba, presuda, podnesak mora biti na jeziku stranke kojoj se sudi, tako da jezička barijera je veliki problem sa kojim se suočavaju u integrisanom pravosuđu i koji će biti problem još dugi niz godina,”- navodi Radaković.

On je naveo das u kroz različite projekte u proteklih mesec dana angažovana četiri previdoca I da sada sud funkcioniše sa pet prevodilaca. 

“Multietnički sud, koji obuhvata region od sedam opština, sud koji ima apelaciju - tako da obuhvata svih deset opština sa srpskom većinom, imati samo pet prevodilaca. To je blago rečeno katastrofalno,”- ocenjuje Radaković. 

Naveo je takođe i da je infrastruktura u sudovima na severu Kosova problematična. 

Sanja Sovrlić ispred NVO Radio Mir iz Leposavića kaže da Sporazum o telekomunikacijama pogađa sve građane na Kosovu a da je ključni rezultat Briselskog sporazuma u oblasti telekomunikacija je osnivanje kompanije MTS D.o.o. 

“Ono što je ključno pitanje, koje mi postavljamo i zalažemo se da bude sprovedena informativna kampanja, - šta će se desiti nakon isteka roka od dve godine, za koliko MTS D.o.o. ima privremenu dozvolu za rad,”- kaže ona. 

Ona postavlja pitanje da li će građani severa Kosova i ali i oni sa juga, koji imaju rodbinu u  Srbiji, plaćati cenu rominga kao prema inostranstvu kada budu zvali roddbinu u centralnoj Srbiji.

“To je otvoreno pitanje na koje pokušavamo da dobijemo odgovor,”- navela je ona. 

Sovrlić dodaje da “EPS trgovina i Elektro Sever “ kompanije koje su predviđene briselskim sporazumom i koje bi trebalo da se bave distribucijom i naplatom el. Energije na severu Kosova još uvek nisu osnovane. 

Pula najavila nove projekte na severu Kosova

(image)

Foto: facebook, Vera Pula

Koordinatorka programa Kosovske fondacije za otvoreno društo (KFOS) Vera Pula najavila je danas da se program “Reconecting Mitrovica” nastavlja u naredne dve a moguće i četiri godine. 

Ova diskusija je završetak jednog ciklusa i početak drugog sledećeg ciklusa naše saradnje, poručila je okupljenima u Centru građanske energije Pula. 

“Mi smo zajedno odradili puno toga i mislim da ćemo zajedno morati da nastavimo i dalje.  Program ne menja mnogo strukturu. I ove godine imaćemo sličan program koji se sastoji iz emisije “Sporazum”, “Škole evropskih integracija”, Platforme za zastupanje “Empirica”, projekata saradnje između NVO i medija u istraživanju, zastupanju, uključivanju građana, što je glavna tačka tih projekata,”- navela je ona. 

Konkurs će biti ponovo otvoren u drugoj polovini marta, rekla je Pula dodajući da će biti sličan prethodnom ali sa, kako je navela, manjim izmenama. 

“Ja bih volela da malo više koristite Centar građanske energije jer je on tu zbog vas,”’ poručila je Pula.