Novinarstvo, profesija visokog rizika

vesti 20.11.2017 RTV KIM

Niske plate, loši uslovi rada, nedostatak ugovora, sloboda izražavanja i ono najvažnije, bezbednost, najveći su problemi medijskih radnika, istaknuto je na okruglom stolu „Sloboda medija i bezbednost novinara na Kosovu.

Predstavnici medija, tužilaštva, sudova, policije i međunarodni zvaničnici razovarali su danas u Prištini o uslovima u kojima novinari na Kosovu rade.

Ovom prilikom predstavljen je izveštaj o tome na kom su nivou sloboda medija i bezbednost novinara na Kosovu.

„Stanje se ne razlikuje u odnosu na prethodnu godinu, novinari i dalje rade u nepristupačnim uslovima. Oni koji su intervjuisani ističu da postoji breme sa nedostatkom ugovora o radu, niskim platama i nepoštovanju dana odmora“, kazao je Petrit Čolaku predstavljajući izveštaj.

Ipak, najvažnije od svih je pitanje bezbednosti novinara, uzimajući u obzir brojne slučajeve u kojima su novinari fizički napadnuti ili im je na bilo koji način prećeno.

Samo ove godine, zabeleleženo je 24 slučajeva od kojih je 13 još uvek pod istragom. Prva institucija koja treba da bude uključena u zaštitu novinara je svakako policija odakle najavljuju da će odrediti službenika koji će biti u stalnoj komunikaciji sa novinarima.

„Stav policije Kosova jeste da je novinarstvo profesija visokog rizika. U vezi sa povećanim brojem slučajeva napada na novinare ove godine mi smo doneli odluku da se svi slučajevu napada na novinare istraže od strane direkcije za teška krivčna dela“, kazao je zamenik generalnog direktora policije Naim Redža.

Predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu Budimir Ničić podsetio je na to da je na Kosovu ubijeno 14 novinara, a da se o počiniocima još uvek ništa ne zna. Od državnog tužioca zatražio je da odgovori na pitanje dokle se stiglo sa istraživanjem ovih ubistava.

„Koliko nam je poznato samo se za jedan slučaj vodi istraga i mislim da je to tema koja je nezaobilazna i koja bi trebalo uvek da bude u fokusu. I mi novinari bi morali da više upotrebimo našu snagu i snagu javnosti da utičemo na otvaranje ostalih istraga i na njihovu dinamiku. Moramo da tražimo i odgovore na pitanja šta se trenutno radi i zašto do sada ti slučajevi nisu rešeni“, upitao je Ničić.

„Ova ubistva su počinjena tokom  perioda od 1998. do 2000. godine i imamo jedno ubistvo iz 2004. godine. Iako je ranije bilo istražnih radnji od strane Unmikovih policijaca u to vreme, svi ovi dosijei u koje nisu imali uvid domaći policajci, smatraju se vlasništvom Unmika. Mi smo sada u pregovorima da se svi ovi predmeti premeste kod domaćih tužioca“, istakao je državni tužilac Kosova Aleksander Ljumezi.

Pitanje je bilo i da li će se formirati komisija koja bi se posebno bavila slučajevima ubijenih i nestalih novinara, po uzoru na zemlje u okruženju, a koja je u februaru najavljena od strane Oebsa.

„Nije mnogo urađeno što se tiče toga, ali taj predlog je došao od strane Oebsa i spremni smo da idemo dalje. Imamo neke aktivnosti koje smo planirali naredne godine. Postupak ide sporo, ali se ipak radi na tome“, naveo je šef misije Oebs na Kosovu Jan Bratu.

Iako je bilo najavljeno da će premijer Kosova Ramuš Haradinaj govoriti o tome mogu li državne institucije i poitički akteri da preuzmu više odgovornosti za zaštitu novinara, njegovo učešće je otkazno.