Nejednakost pred zakonom zbog jezičkih grešaka

vesti 25.12.2016 Tanjug

Jezičke greške u donetim zakonima na Kosovu, ni dve godine od kada je na njih ukazano, se ne ispravljaju, nove se i dalje proizvode, a član Srpskog pravničkog kluba profesor dr Darko Simović ističe da ne može biti reči o jednakosti pred zakonom ako pored nepismenosti postoje i sadržinske razlike u značenju.

FRANKFURT - Jezičke greške u donetim zakonima na Kosovu, ni dve godine od kada je na njih ukazano, se ne ispravljaju, nove se i dalje proizvode, a član Srpskog pravničkog kluba profesor dr Darko Simović ističe da ne može biti reči o jednakosti pred zakonom ako pored nepismenosti postoje i sadržinske razlike u značenju.

Prošle su dve godine od kada su frankfurtske "Vesti" objavile istraživanje koje ilustruje s kakvom preprekom se suočavaju Srbi pred kosovskim sudom, ali istraživanje, premda zapaženo, nije dovelo ni do kakvih konkretnih rezultata.

“Te razlike ostavljaju mogućnost za arbitrarnost i proizvoljnu primenu zakona, što svedoči o odsustvu pravne sigurnosti i izvesnosti", rekao je on.

Prema njegovim rečima, u krivičnom pravu je posebno bitno da svaka pravna norma bude precizno formulisana jer posledice primene zakona mogu imati izrazito nepovoljne i nepopravljive posledice po građane, u ovom slučaju Srbe i njihova osnovna ljudska prava.

"Zapanjuje i rastužuje pasivan odnos i gotovo ignorisanje činjenice da se verzije na srpskom jeziku Ustava i Krivičnog zakona, verovatno tendenciozno, sadržinski razlikuju od albanskih tekstova. Reč je o ozbiljnom problemu o kome se, kako se čini, bezrazložno ćuti ili jako retko i tiho govori. Obezvređivanje nečijeg jezika je obezvređivanje samog naroda koji njime govor”, zaključuje Simović.

On ističe da bi Srbi na KiM "morali neprekidno da ističu činjenicu da jezičko usklađivanje pravnih akata može značajno da utiče na stanje njihovih ljudskih prava."

Srbi koji učestvuju u radu kosovskih institucija, prema Simoviću, imaju moralnu obavezu više da apostrofiraju ovaj problem, a poražavajuća je činjenica da je profesor s državnog pravnog fakulteta iz Srbije dr Ivan Čukalović sudija Ustavnog suda Kosova i da ignoriše ovakvo stanje pravne nesigurnosti za kosovske Srbe.

U Kancelariji EU u Prištini za "Vesti" kažu da se Evropska unija uvek zalagala za rešavanje ovog problema i u svom godišnjem izveštaju, kao i kroz proces dijaloga Stabilizacije i pridruživanja (DPSP) i kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu u aprilu 2016.

U odgovoru listu ističu da su "svesni neslaganja i nedostatka kvalitetnog prevoda između albanske i srpske verzije zakona na Kosovu i potrebno da relevatne kosovske institucije preduzmu veće napore kako bi došlo do poboljšanja u ovoj oblasti".

“EU će zajedno sa svojim međunarodnim partnerima posvetiti veću pažnju pitanju prevoda kvaliteta. Isto tako, na insistiranje Evropske unije, Vlada Kosova je odlučila da se vrati na pitanje amandmana na Krivični zakon, kao i Zakon o krivičnom postupku. Smatramo da su ovda dva zakonska akta najkritičnija jer imaju direktan i značajan uticaj na prava i obaveze građana," navode u Kancelariji.

Obezbedili smo jedan broj komentara i mi ćemo insistirati da pored ispitivanja osnovnog sadržaja, radne grupe takođe proveravaju i jezički aspekt zakona u svim službenim jezicima. Pratićemo situaciju, tako da se finalni nacrti pridržavaju najviših jezičkih standarda”, kažu iz Kancelarije EU.

"Vesti" su pre dve godine objavile i istraživanje Pravo na jezik u kome je uočeno više od 4.000 grešaka u prevodu Ustava i sedam zakona Kosova na srpski jezik, koji su po mišljenju srpskih poslanika u kosovskom parlamentu najznačajniji za srpsku zajednicu.

Zakoni za kojima Srbi gotovo svakodnevno potežu u ostvarivanju svojih prava, Zakon o katastru i Zakon o vlasništvu, imaju više 1.800 grešaka u prevodu uz pregršt reči koje na srpskom ne znače ništa. Ekstreman primer je Zakon o zajednicama koji od 30 slova azbuke koristi samo 27.

Saobraćajni znakovi i lična dokumenta su tek priča za sebe, da malo ko više veruje da je sve to što se dešava sa srpskim jezikom na Kosovu slučajnosti, ističe novinar Ivan Miljković:

Pravo na jezik na Kosovu brani Kancelarija poverenika za jezike i na njenom čelu je Srbin Slaviša Mladenović koji veruje da bi predstavnici naroda bi ovu temu trebalo da postave kao prioritetnu.

“Čak je i bez čitanja analiza vidljivo da srpski nema zakonom garantovani tretman. Ponekad imam osećaj da idemo unazad. Krivični zakonik Kosova je, nažalost, samo jedan od usvojenih zakona s jezičkim nedostacima. Napominjem da se ovde čak ne radi o mišljenju "jezičkih cepidlaka" već verzije pojedinih zakona na srpskom jeziku imaju toliko jezičkih grešaka da se ne mogu protumačiti“, kaže Mladenović.

Prevodi kosovskih zakona na srpski jezik su toliko loši da su mnogi potpuno nerazumljivi i neprimenljivi, sve to ide na štetu građana i Srbi nemaju jednake šanse za zastupanje pred sudom, objasnili su vise puta srpski advokati na Kosovu.

Ilustracije radi, u Krivičnom zakonu Kosova, recimo Član 12, koji se odnosi na nužnu odbranu, na srpskom jeziku je tako sročen da u slučaju napada, Srbima ostaje samo pravo da beže. Sličan jaz, napravile su i greške u prevodu Člana 13, koji definiše "krajnju nuždu", situacije u kojoj se osoba našla kako bi izbegla opasnost po sebe ili drugog, podvlače „Vesti“.