Na Kosovu veliki broj zdravstvenih radnika na platnom spisku, ali ne rade

vesti 16.09.2015 Beta

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić upozorio je na problem u srpskim zdravstvenim ustanovama na Kosovu koji nastaje zato što najveći broj radnika sa spiska zaposlenih ne živi u pokrajini, iako prima uvećanu platu, pa u neki

"To je problem koji donosi loše ime našim institucijama na Kosovu i Metohiji, jer se primanja svih tih ljudi vode kao izdvajanja za Kosovo i Metohiju. Zamislite, imate recimo 5.000 ljudi na papiru, a na terenu samo 1.500, a svi ostali dobijaju (kosovski) dodatak na platu, iako su u stvari u centralnoj Srbiji", rekao je agenciji Beta Đurić i dodao da taj ogroman problem niko nije "zagrebao" 15 godina.

Đurić je to naveo kao odgovor na pitanje dopisnika agencije Bete kako to da i pored ogromnih sredstava koje Srbija izdvaja za zdravstvo na Kosovu nema sestara i tehničara koji bi mogli da daju injekciju jednoj osamdesetogodišnjoj Srpkinji, već je rodbina danima vodi po albanskim kućama i ambulantama da primi terapiju.

Prema Đurićevim rečima, u Kancelariji i Ministarstvu zdravlja postoji volja da u narednim mesecima pristupi rešavanju tog problema.

Istim povodom, Vinka Radosavljević, načelnica Pećkog okruga, iz koga je starica, pozvala je Vladu Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju da reše problem zdravstvenih radnika koji žive po centralnoj Srbiji, primaju plate i nemaju nikavu odgovornost prema bolesnim ljudima koji su se vratili na Kosovo.

"Očekujem da Vlada Srbije i Kancelarija za KiM jednom stave tačku na pitanje onih koji hoće da rade i da svoju platu opravdaju i onih koji žive po centralnoj Srbiji i koji nemaju nikakvu odgovornost prema ljudima koji su se vratili i žive na Kosovu, jer je sve to ogroman problem, ne samo u zdravstvu nego i u lokalnim samoupravama i školstvu", rekla je Radosavljevićeva za agenciju Beta.

Đurić je naveo da zdravstvo koje u pokrajini funkcioniše po sistemu Srbije danas ima gotovo isti broj zaposlenih kao 1999. godine.

"Na papiru imamo 29 zdravstvenih ustanova. U praksi imamo mnogo manje i lekara i svega ostalog. U ponedeljak sam na sastanku u Štrpcu predstavnicima Srba izneo podatke o Kosovskom Pomoravlju. Tamo na papiru ima 76 lekara, a od toga njih nešto više od 20 radi na terenu, dok je najveći deo njih u centralnoj Srbiji", kazao je Đurić.

Predsednik privremenog organa opštine Klina Boža Šarković rekao je za Betu da rodbina danima u kolicima vodi osamdesetogodišnju povratnicu u albanske zdravstvene ustanove u Zlokućane, jer i pored medicinskog osoblja koje u opštini Klina plaća Srbija starici nema ko da da injekciju.

Načelnica Pećkog okruga Vinka Radosavljević rekla je za Betu juče u Gračanici da je pitanje zdravstva veliki problem za Srbe u opštini Klina, jer su oni vezani za Dom zdravlja u udaljenijem selu Osojane.

Ona je rekla da ju je juče jedna povratnička porodica obavestila da nema ni jedne medicinske sestre da pomogne starici i zato im je poručila da se obrate u Osojane u Dom zdravlja, ali su povratnici rekli da im se niko iz tog Doma zdravlja nije javio.

Radosavljevićeva je ocenila da dodatni problem stvara i nedostatak odgovornosti direktora Doma zdravlja koji bi trebalo da kontroliše rad svih medicinskih sestara u opštini Klina.

Prema njenoj oceni, veliki problem, na koji je ukazivala i direktoru Doma zdravlja, jeste taj što medicinske sestre mahom ne borave tamo gde bi trebalo da budu, a i ako borave, zbog medjusobnih svađa, ne žele da obiđu određene pacijente.

Ona je kazala da i u povratničkom selu Vidanje postoji ambulanta u privatnoj kući, za koju se izdvaja 50 evra, ali da ona uopšte ne funkcioniše.

"Tamo bi trebalo da budu i medicinske sestre, kao i lekar koji bi trebalo da dolazi jednom nedeljno, medjutim, to ne funkcioniše", kazala je načelnica.

Prema njenim rečima, nadležna osoba u Domu zdravlja je na nedavnom sastanku rekla da kad god pozove medicinske sestre, one kažu da su na terenu, ali da se to ne slaže sa njenim saznanjima sa terena.