Na Kosovo se vratilo nešto više od 100 povratnika

vesti 25.07.2014 Radio Kontakt plus

KOSOVSKA MITROVICA Ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Dalibor Jevtić govori u intervjuu Radiju Kontakt plus o povratku raseljenih na Kosovo, preprekama koje se nalaze na tom putu, Mitrovici…

Ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Dalibor Jevtić govori u intervjuu Radiju Kontakt plus o povratku raseljenih na Kosovo, preprekama koje se nalaze na tom putu, Mitrovici…

Kontakt plus: Koliko se raseljenih vratilo na Kosovo  u toku ove godine i u kojim sredinama se dogodio povratak?

Jevtić:               U periodu januar – jun 2014. godine na Kosovo se vratilo 108 povratnika i u proceduri je povratak još 177 lica. Kada kažem u proceduri to znači da kuće još nisu završene, ali da se izgradnja tih kuća očekuje u narednih 20 dana i taj broj povratnika ukupno bi iznosi oko 285 ljudi u period januar – jun 2014 godine.

Kontakt plus: Zašto nema obimnijeg povratka i zašto izostaje povratak u urbane sredine?

Jevtić:               Nekoliko je prepreka koje stoje na putu masovnijeg povratka, ja ću reći da je u političkom smislu potrebna institucionalna saradnja Beograda i Prištine kako bi se zajednički radilo na procesu povratka raseljenih. Ta saradnja je u proteklom periodu izostala. Ono što na terenu predstavlja prepreku je pitanje uzurpirane imovine i nerešavanje tih slučajeva unutar pravosudnih organa i institucija koje se bave pravosuđem. Takođe i onaj ekonomski aspekt utiče na odluku ljudi da se vrate na Kosovo. Tu i tamo imamo problema koji se tiču bezbednosti, pre svega u metohijskom delu ali oni nisu toliko izraženi i nisu velika prepreka povratku. Ponoviću da su najveće dve prepreke na putu masovnijeg povratka pitanje rešavanja uzurpirane imovine i ekonomski aspekt.

Kontakt plus: Šta su osnovni problemi sa kojima se susreću povratnici na Kosovu?

Jevtić                Oni se pre svega nakon povratka suočavaju sa problemom zapošljavanja. Tu ljudi imaju egzistencijalni problem - ekonomski aspekt i u pojedinim sredinama kao što je npr. Prizren imamo određeni broj povratnika koji su starije dobi, jer mlađi nemaju mogućnost za obrazovanje. Obrazovanje predstavlja jednu od prepreka da se mladi vrate na ove prostore i pored zapošljenja, obrazovanje je ono koje odvlači mlađe ljude od povratka na Kosovo. U većini slučajeva imamo situacije da se vraćaju stariji ljudi, imamo dobre primere, nedavno se jedna srpska porodica vratila u selo Žač sa troje male dece oni će imati priliku da se školuju u Osojanu u tamošnjoj osnovnoj školi. Imamo i pozitivne priče u onim sredinama u kojima Srbi čine većinu i tu zaista nemamo nikakvih većih problema osim nezaposlenosti. Problemi povratnika razlikuju se od mesta do mesta odnosno od sredine do sredine.

Kontakt plus: Da li je Vlada Kosova, čiji ste i vi ministar, uradila dovoljno po pitanju povratka raseljenih?

Jevtić:               Imali smo u proteklom periodu određenih problema u posvećenosti drugih institucija i drugih ministarstava procesu povratka, jer nije jedino Ministarstvo za zajednice i povratak nadležno za proceš povratka. Kada to kažem pre svega mislim da kada se radi o  obrazovanju, socijalnoj i zdrastvenoj zaštititi, kada se radi o ekonomskom aspektu na kraju krajeva i druge institucije moraju da imaju važnu ulogu. Podvući ću, pravosudni organi, mislim na Ministarstvo pravde i kada je u pitanju zaštite imovine povratnika one institucije koje se bave bezbednošću su odgovorne i nose težinu u procesu povratka. Moj krajnji zaključak bi bio da nije bilo dovoljno posvećenosti drugih relevantnih institucija u ovom procesu. Zato je Ministarstvo za zajednice i povratak izradilo dokument, novu strategiju, to je prvi dokument koji je Vlada Kosova usvojila na početku ove godine i koji obavezuje i druge institucije, ove koje sam pomenuo između ostalih, da se uključe u proces povratka raseljenih lica.

Kontakt plus:    Da li imate tačnu evidenciju koliko je raseljenih sa Kosova i interno-interno raseljenih lica? Kako ocenjujete njihov položaj?

Jevtić:               Podaci se razlikuju zato što smo u jednom periodu imali određeni broj ljudi koji su Kosovo napustili pa su se vratili, oni su se negde regoistrovali kao raseljena lica, nisu se regostrovali kao povratnici. Imali smo određeni broj ljudi koji je ostao da živi ovde u kolektivnim centrima i podatak koji ću izneti je onaj koji mi imamo zvaničan u našoj bazi podataka - negde oko 20.000 lica živi kao interno raseljene osobe. Najveći broj njih živi u kolektivnim centrima, određeni broj živi u privatnom smeštaju u smislu da plaćaju kiriju za stanove i kuće. Ministarstvo za zajednice i povratak je upravo iz tog razloga krenulo u izradu novog dokumenta koji treba da preraste u zakon i koji se odnosi na status i rešavanje pitanja interno raseljenih lica na Kosovu. Želimo da obezbedimo budžetska sredstva, želimo da obezbedimo zakon koji će ih zaštiti i želimo da im pomognemo da u što kraćem roku obezbede trajni smeštaj i krov nad glavom. Želim da verujem da ćemo sa tim procesom moći da krenemo krajem ove godine jer smo za početak, uz podršku Kancelarije EU na Kosovu, obezbedili sredstva za rešavanje pitanja interno raseljenih lica smeštenih u Kolektivnom centru na Brezovici i to će biti ta početna faza kada je u pitanju rešavanje ovog problema.

Kontakt plus:    Kakvo je interesovanje raseljenih, da li se može očekivati njihov povratak i pod kojim uslovima?

Jevtić:               Ono što se trenutno dešava jeste da smo kroz nekoliko projekata povratka mi u direktnoj ili indirektnoj komunikaciji sa licima koja su zainteresovana da se vrate na Kosovo. Imomo dobru priču kada se radi o konačnom pokretanju povratka raseljenih iz Crne Gore i Makedonije i tu pre svega mislim na pripadnike romske nacionalnosti. Sa druge strane kada su u pitanju lica koja borave u centralnoj Srbiji i koja su raseljena i tamo žive u kolektivnim centrima i privatnom smeštaju tu se razgovori vode tako što naši ljudi odu kod njih razgovaraju sa njima i tako smo uspeli da određeni broj porodica vratimo u Prizren u neke druge sredine. Zbog toga kažem, da je jako važno da se uspostavi saradnja sa Beogradom i institucijama koja se bave raseljenima da sa njima zajednički radimo i da pomognemo da se što veći broj ljudi na Kosovo vrati. Najvažnija je njihova volja da se vrate na Kosovo ali je važno obezbediti sve one uslove koje je moguće obezbediti za njihov povratak. Kada to kažem ne mislim da će biti idealno, jer idealno ne postoji, da je tako svi bi se vratili, ekonomska situacija nije laka ali imamo primer male Milice u Prizrenu, imamo primer dece koja žive u selu Novake u opštini Prizren i nedavni primer povratka porodice sa troje male dece u selo Žač. Ako oni mogu da se na Kosovo vrate i u takvim uslovima žive, zašto i drugi ne bi mogli da se vrate na Kosovo.

Kontakt plus:    Kako se odražava politička situacija na Kosovu, u smislu da još nije formirana Vlada, na povratnike ali i raseljene?

Jevtić:               To može da utiče i utiče da su neki procesi usporeni. Ja sam nedavno pokrenuo inicijativu povratka raseljenih u selu Mušutište kod Suve Reke usred lokalnih i parlamentarnih izbora ali je to dosta sada usporeno. Mi smo napravili radnu grupu za povratak ali zbog svih ovih političkih dešavanja to nije išlo tokom koji smo mi planirali, da smo došli u situaciju da umesto da govorimo koliko se porodica vratilo u Mušutšte mi govorimo o početku realizacije tog procesa. Raduje da je gradonačelnik Suve Reke poručio da neće više čekati i da ćemo krenuti sa tom procedurom. Ministarstvo za zajednice i povratak je uz podršku Kancelarije EU izdvojilo sredstva i želim da verujem da ćemo uspeti da već prve porodice vratimo u Mušutište uskoro, a svakako da ako se nova Vlada ne formira u što skorije, roku to će uticati na neke druge finansijske procese kako u tehničkom tako i političkom smislu da ima uticaja na povratak.

Kontakt plus:    U naselju Brđani u Severnoj Mitrovici došlo je u jednom trenutku do prekida prekida građevinskih radova i do podizanja tenzija zato što Albanci žele povratak u ovo naselje. Kako gledate na ta dešavanja?

Jevtić:               Ja sam imao priliku da o ovom problemu razgovaram i sa gradonačelnikom Južne Mitrovice i gradonačelnikom  Severne Mitrovice. Ono što moram da istaknem je da je Ministartsvo za zajednice i povratak bilo kompletno isključeno iz tog procesa, iako smo institucija koja se bavi pitanjem povratka…Smatram da bez saradnje sa opštinom Severna Mitrovica povratak u naselje Brđani ne bi smeo da se na bilo koji način implementira. U tom pravcu sam od gradonačelnika Južne Mitrovice tražio da se formira radna grupa i da se ceo proceš odvija na transparentan način kako bi se izbegla bilo koja spekulacija u vezi procesa povratkai i na taj način izbegli problemi. On je to prihvatio u međuvremenu se dešavaklo što se dešavalo, opet se krenulo sa jednostranim potezima što nije dobro i moj krajnji stav je da opština Severna Mitrovica mora biti ta koja će biti nosilac tog projekta, koja će pomoći da se taj projekat odvija na jedan transparentan način. Gradonačelnik Južne Mitrovice ima tu ulogu da ne povlači poteze koji će odmoći u tom procesu i primajuća zajednica mora biti uključena i mora biti deo tog procesa.

INTERVJU NA RADIJU KONTAKT PLUS SLUSAJTE U DANAS NAKON VESTI U 12 SATI.