Moleban u Dragancu: Čuvajte Pomoravlje, opstalo je u najtežim vremenima

vesti 09.08.2018 KoSSev

GNJILANE - Treći po redu Moleban za srpski narod na Kosovu i Metohiji, vladika Teodosije služio je juče u manastiru Draganac kod Gnjilana. Kako informativna služba Raško-prizrenske eparhije saopštava, ispred hrama Svetog Arhangela Gavrila, pored pravoslavnog sveštenstva i monaha, okupilo se i oko 150 vernika. 

Iz Eparhije, međutim, ističu da je na vernike koji žive od budžeta Vlade Srbije, vršen pritisak da ne prisustvuju molebanu, tako da više ovih zaposlenih na molitvu nije došlo da ne bi ugrozili svoju egzistenciju. Moćnici ne žele da vide potrebe svog naroda i ono što im je predato na upravu doživljavaju samo kao brojke, kao parče geografske karte. A iza svakog gradića i sela, žive su porodice, ljudi i deca, poručio je vladika Teodosije.

„Neki uporno tvrde da nema Srba južno od Ibra, a ja im na to kažem da pogledaju naše Pomoravlje. Iako u teškom materijalnom stanju i neretko na ivici egzistencije, naši ljudi ostaju verni svome domu, zemlji i svetinjama. Takođe, ovde je po mnogim pokazateljima i najveći prirodni priraštaj u celom srpskom narodu. Imamo toliko mnogodetnih porodica, što svedoči da ljudi ovog kraja duboko osećaju važnost porodice, koja nas povezuje i učvršćuje. To istovremeno pokazuje da prirodni priraštaj ne zavisi uvek od materijalnog blagostanja“, rekao je vladika Teodosije.

Kosovsko Pomoravlje se i pored mnogo teškoća i nevolja održalo i opstalo u najtežim vremenima, kaže vladika, a posebno ga raduje kada vidi mnoštvo dece i omladine, jer to pokazuje da „naši ljudi vaspitavaju svoju decu da svoju budućnost vide na ovim prostorima, na kojima su odrasli i koji su im njihovi preci predali, i u amanet ostavili“.

Kazao je da nas Gospod sabira oko Svete Liturgije i drugih Svetih tajni, i da se “što više duhovno uzrastamo, shvatamo da moramo da živimo zajedno u ljubavi i slozi i tako prepoznajemo u svakom od nas našeg večnog brata”, ali i da ne „ljubimo samo svoje bližnje, već i neprijatelja našeg“.

Tako je nažalost sa onima koji izgube veru u Boga a traže bogove na Zemlji, kaže Teodosije.

“Gospod nas uči da ne ljubimo samo naše bližnje, već i neprijatelje naše. Jer, kako je i sam na Krstu rekao: Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine ( Lk 23.24). Tako je, nažalost, sa onima koji izgube veru u Boga i pouzdaju se u sebe ili traže sebi bogove na zemlji. Takvi, druge ne gledaju kao bližnje, kao braću, već su im bliski samo istomišljenici, i nisu spremni drugome da oproste.”

“Naša Crkva nas uči da nema ljudi koji su zli po sebi, jer zlo ne postoji, kao što ne postoji ni tama, jer je ona samo odsustvo svetlosti. Tako je i zlo, ništa drugo do pomračenje uma. Crkva nam daje toliko mnogo duhovnih lekova da ozdravimo i otvorimo naše oči da bismo ugledali svetlost i u njoj sagledali i sebe i sve oko nas. Zato je pokajanje naš povratak Bogu, otvaranje zatvorenih očiju koje polako počinju sve da gledaju u drugoj svetlosti – svetlosti blagodati Božije”, poručio je u svojoj besedi vladika Teodosije.

Govorio je o tome da su ljudske nevolje i teskobe male naspram onoga što daje vera i ljudskoj milostivosti i davanju drugome:

„Često, gledajući samo ono površno, ne vidimo Božije darove koji su svuda u nama i oko nas, i živimo u nezahvalnosti. A ljubav prema Bogu se pre svega ogleda u blagodarnosti, kao što se ljubav prema bližnjem ogleda u milostivosti, spremnosti da odvojimo od svoga i pružimo drugome koji nema.“

Narodne kuhinje u Kosovskom Pomoravlju tako su najlepši izraz solidarnosti i ljubavi mnogih dobrih ljudi, i domaćih i stranih dobrotvora, kaže vladika. Oni su dali svoju lepotu da bi oni kojima je potrebno dobili „koru hleba, a iznad svega brigu i utehu da o njima neko misli i da nisu ostavljeni i zaboravljeni“.

S druge strane, sebičnost zatvara čoveka u lične interese. Takvi nemaju osećaj za potrebe bližnjih.

„Danas živimo u vremenu kada mnogi moćnici ne žele da vide potrebe svog naroda i ono što im je predato na upravu doživljavaju samo kao brojke, kao parče geografske karte. A iza svakog gradića i sela, žive su porodice, ljudi i deca“, kaže Teodosije.

Vladika je u svojoj besedi govorio i o Lazarevom zavetu. Na Kosovo Polje otišao je, podsetio je, da položi svoju dušu za narod.

“Kao takvog ga je Bog i ovenčao vencem svoje slave, i kao takvog ga je narod njegov upamtio. Nažalost, u istoriji je mnogo i onih koji nisu bili kao Sveti Knez, koji su gledali pre svega zemaljsko carstvo i lično bogatstvo. Takvi nisu spremni da se žrtvuju za svoj narod, već narod žrtvuju sebi“, kaže vladika.

Uprkos tome narod je uvek znao da prepozna i razlikuje „vukove u jagnjećoj koži“, „razne prodavce magle i neispunjenih obećanja“, vraćajući se svojoj Crkvi, koja je bila i ostala uz njega.

„Otuda Crkva nikada nije mogla bez naroda, jer tamo gde nema vernog naroda nema ni Crkve. Otuda, draga braćo i sestre, i naša stalna briga da sačuvamo živu Crkvu na Kosovu i Metohiji, da ohrabrimo naš narod da se istinska sreća u životu ne meri samo materijalnim bogatstvom, već pre svega onim koliko smo se ohristovili i otvorili svoje srce za tajnu Božije ljubavi.”

Vernike je pozvao da čuvaju Kosovsko Pomoravlje, i da ne zaborave pretke, a sve vernike da praštaju jedni drugima i da žive u miru.

“Čuvajte porodice i decu i budite hrabri kao što ste uvek do sada bili”, kazao je vladika.