Mogerini: U Helsinkiju nije učinjen nikakav presedan

vesti 30.08.2019 Radio Slobodna Evropa

Šefica evropske diplomatije, Federika Mogerini, je poručila da odluka da se na sastanku u Helsinkiju pozovu svih šest predstavnika zemalja Zapadnog Balkana, ne predstavlja nikakav presedan, jer je ovakav format korišćen i ranije.

„Jednostavno, želeli smo da razgovaramo o razvoju događaja na Zapadnom Balkanu, i želeli smo to da uradimo sa našim partnerima iz regiona, kao što smo to uradili nekoliko puta u prethodnim prilikama“, poručila je Federika Mogerini. Ona je predsedavala neformalnim sastankom ministara inostranih poslova EU i njihovih kolega iz Zapadnog Balkana, gde se raspravljalo o prilikama u regionu.

Navodi odlazeće visoke evropske predstavnice su posledica debate koja je pokrenuta zbog poziva za učešće kosovskog predstavnika na današenjem sastanku u finskoj prestonici.

Dačić: Veštački je učinjen presedan

Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, ponovio je kritike zbog, kako je naveo, promene formata sastanka u Helsinkiju. Po njegovom mišljenju, „veštački je učinjen presedan, jer je po prvi put pozvana i teritorija koja je daleko od statusa kandidata za članstvo u EU“.

„Nije nam jasno zašto je uobičajeni format za ove sastanke ovog puta promenjen. Ako je dosadašnja praksa bila da se ovi sastanci održavaju u formatu ministara spoljnih poslova država članica EU i kandidata za članstvo u EU, ne vidimo nikakvo opravdanje za promenu formata“, rekao je Dačić na sastanku u Helsinkiju.

Kako je istakao, kriterijumi EU za sticanje statusa kandidata za članstvo, veoma su jasni i njegovo sticanje je zasluženo postizanjem odgovarajućih rezultata u procesu pridruživanja, a na osnovu zajedničke odluke država članica.

„Po prvi put u praksi je na sastanak u ovom formatu pozvana i teritorija koja je daleko od statusa kandidata za članstvo u EU. Svesni smo da je odluka o pozivanju suvereno pravo visoke predstavnice, ali, svejedno, moramo da ukažemo na neprincipijelnost“, poručio je šef srpske diplomatije.

Ako je, sa druge strane, svrha sastanka podsticanje regionalne saradnje na zapadnom Balkanu, nastavio je Dačić, nejasno je kako ovaj sastanak može doprineti podsticanju regionalne saradnje. Naime, on podvlači da je „svim učesnicima jasno“ da u ovom trenutku glavnu prepreku za unapređenje regionalne saradnje predstavlja ponašanje Prištine.

Zato, dodao je Dačić, Srbija očekuje da EU preduzme odgovarajuće odlučne korake kojima bi uticala na Prištinu da odustane od jednostranih poteza i omogući nastavak dijaloga i doprinese smirivanju tenzija u regionu, ponovio je šef srpske diplomatije.

„Neophodno prisustvo Kosova“

Izvori iz finskog predsedavanja, koje je organizovalo ovaj sastanak, su naglasili da se nisu složili sa primedbama beogradske strane oko ravnopravnog učešća zvaničnika iz Prištine na sastanku, budući da se radi o neformalnom sastanku, gde se raspravljalo o temama koje su od suštinskog značaja za ceo region.

„Glavna tema je regionalna saradanja, stoga kakvog smisla ima rasprava bez Kosova i Bosne i Hercegovine koje se smatraju najkomplikovanijim pitanjima u regionu“, rekli su izvori iz EU, podvukavši da se i ranije dešavalo da se na ovakvim forumima pozovu svi predstavnici regiona.

Zbog toga se oglasio i austrijski šef diplomatije, Aleksander Šalenberg, koji je podvukao da je prisustvo kosovskog šefa diplomatije, neophodno.

„Nije prvi put da predstavnici Srbije i Kosova sede zajedno za stolom u radnim okvirima EU. Verujem da je neohodna svaka situacija gde može direktno da se razgovara“, izjavio je Šalenberg i dodao da je cilj njegove države jasan.

„Mi želimo da svaka zemlja Zapadnog Balkana jednoga dana postane članica EU“, naglasio je on.

Na neformalnom ministarskom sastanku dominantna tema je bila normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Federika Mogerini je naglasila da su evropski ministri podvukli neophodnost da se strane vrate za pregovorački sto.

Na početku ovog sastanka, evropski komesar nadležan za pitanja proširenja, Johanes Han je ocenio da će odnosi između Beograda i Prištine uticati na evropsku budućnost celog regiona. Stoga Han smatra da je neophodno da se ukinu tarife na uvoznu robu iz Srbije i BiH kako bi se nastavio dijalog.

Evropski komesar je najavio da će posle izbora na Kosovu i nakon nove strukture Evropske komisije proces dijaloga ući u finalnu fazu.

U međuvremenu, Johanes Han je pozvao obe strane da se uzdrže od jednostranih koraka.

„Od suštinskog značaja je da se ukinu tarife jer je to u suprotnosti sa duhom jedinstvenog tržista. Takođe, i Srbija mora da se uzdrži od inicijativa povlačenja priznanja Kosova, što čini po svetu“, poručio je Johanes Han.

Šefica evropske diplomatije je potvrdila da je u toku sastanka potvrđena odlučnost zemalja članica o „strateškom značaju da EU bude dosledna“. Mogerini je poduvukla da unutar EU nema dovoljne debate koliko je proširenje važno i za zemlje članice, a ne samo za Zapadni Balkan.

„Ne radi se o proširenju u geografskom smislu, već o ponovnom ujedinenju našeg kontineta“, podvukla je Mogerini dodavši da je Zapadni Balkan jedini region gde proces prijema „ima duboku vrednost izgradnje mira i pomirenja“.

Peka Havisto, finski šef diplomatije koji je organizator ovog sastanka je potvrdio podršku njegove države daljem proširenju i poručio da „ako to nije EU, onda će neko drugi upotrebiti politički uticaj na Zapadnom Balkanu“.