Miletova polja divljeg luka na 1.800 metara nadmorske visine

vesti 15.05.2021 RTV KIM

Mile Veljković iz naselja Sevce u opštini Štrpce, od 1967. godine priprema biljne preparate na bazi meda. Kaže da je, dok su drugi kupovali cigarete i piće, on kupovao knjige o raznim biljkama koje danas bere i tretira, kako bi pomogao ljudima.

Veljković je diplomirani farmaceutski tehničar. Od malena sakuplja lekovito bilje kojeg ima u izobilju nadomak naselja Sevce, na obodima Šare.

Brda i planine, kaže Mile, pravi su izvor biljnog bogastva, jer je sve prirodno i čisto.

Gledajući žene koje su pomagale bolesnima u selu, jer je najbliži lekar u vreme njegove mladosti bio udaljen kilometrima, odlučio je da se i sam time bavi.

Starice su koristile razne trave, čuvale recepte i prenosile ih sa kolena na koleno.

Sedamdesetdvogodišnji Mile bere čuvarkuću na nadmorskoj visini od 2.000 metara i od nje pravi eliksir za jačanje imuniteta.

"Ovo je čuvarkuća, na latinskom Sempervivum, odnosno`uvek živa`. Kada spoljašnji listići uginu, stvara se humus koji biljka koristi za prehranu, dok se iznutra rađaju novi listići. Lek koji od nje pripremam je baziran na medu, a pre upotrebe ga šaljem u Beograd na proveru. Veoma je dobar za čišćenje organizma, jačanje imuniteta, probleme sa želucem, ciste na jajnicima… Ali, pre svega, za čišćenje želuca", objašnjava Veljković.

Mile sprema preparate po porudžbini. Najviše kupaca ima iz Prizrena, ali ih ima puno i iz centralne Srbije.

U njegovoj kućnoj apoteci ima biljnih lekova za reumu, artrits, giht, povišeni krvni pritisak, kao i masti za hemoroide. Kako napominje, jedino nema leka za “ljubavne probleme”.

"Mast za hemoroide pravim od svinjske masti i smreke, ali i od još nekih biljaka, ne mogu sve da otkrijem”, jasan je.

Veljković proizvodi i jabukovo sirće od divljih jabuka koje ubira na 1.700 metara nadmorske visine. Ističe da je ono odlično za visok krvni pritisak i bolje pamćenje.

Priprema i mast za kožne bolesti, čiji je recept dobio od ruskih monaha, pa ni ovu recepturu ne može da obznani.

U potrazi za Sremušom

Na putu do staništa sremuša (zimski beli luk, divlji luk, šumski luk - latinskog imena Allium ursinum), Mile je ukazivao na bokvicu koja je dobra za kašalj, ali i kiseljak (kiselicu) koju čobani koriste za gašenje žeđi.

On je rekao da se od korena biljke gromulje pravi čuveni turski napitak salpe, dok se od borovih pupoljaka pravi borov med, za koji je zaslužan čovek, a ne pčele.

"Šišarke se ređaju u teglu, red pupoljaka bora, red šećera. Tegla sa sastojcima se ostavlja izložena suncu i kako se šećer polako topi, on natapa vrhove od bora. Tako se dobija borov med na prirodan način, nema kuvanja. On je najbolji za bronhitis", objasnio je Veljković.

Put do polja sremuša na 1.800 metara iznad mora nije ni malo lak. Uzbrdice (nizbrdice), potoci i gusto žbunje neiskusne mogu da dovedu do borbe za naredni dah. Miletu sve ovo nije problem - još uvek se kreće i govori kao mladić.

"Sremuš je poznat i kao medveđi luk. Kada se nakon zimskog sna probudi i izađe, medved prvo pojede sremuš. To je biljka koja se javlja odmah nakon zime. Ona čisti organizam i omogućava da može lakše da upija hranjive materije. Od sremuša se priprema tinktura koja je izvarendan lek za čišćenje krvnih sudova, jer čisti organizam i iznutra i spolja. Potrebno je da se listovi dok su zeleni uberu i naseckaju u teglu ili veću flašu i preliju rakijom od 40 stepeni. Zatim se to ostavi na hladnom da odstoji dve nedelje, nakon čega se procedi i pije po jedna supena kašika rastvorena u čaši vode", objašnjava Veljković i dodaje da je za sremuš karakterističan jak miris, te da je on i lek i hrana.

Mile je istakao da se biljke beru kada je vreme sunčano, toplo i da je važno da na njima nema rose. Sakupljaju se samo zdravi i neoštećeni delovi.

Biljke ne treba sabijati i gnječiti. Pažljvo se beru rukom i odlažu u unapred pripremljenu torbu koja ne sme da se prepuni.

Priroda - nepresušni izvor zdravlja

Na pola puta nazad do Sevca, Nikola Veljković je prikupljao jagorčevinu za čaj koji je “dobar za stomačne probleme”.

"U berbu bilja ređe dolazim, zbog posla i obaveza. Ali, kad god imam priliku, iskoristim da uberem sveže bilje. Više volim prirodne preparate nego one iz apoteka", rekao nam je Nikola.

Sa njim su složili i meštani opštine Gračanica sa kojima smo razgovarali.

"Više verujem u prirodne biljne preparate, nego one iz apoteke. Sakupljam biljke kao što su nana, kamilica, zova, maslačak, to mi je ostalo od starih... Volim kada ih sakupljam u prirodi, ne znam šta je u kesama koje kupujem u apoteci", kazala je Goca iz Gračanice.

"Najčešće sakupljam kod kuće koprivu, nanu, beli slez i žalfiju. A preparate iz apoteke kupujem samo kao lekove", rekla je Javorka.

"Više kupujem u apoteci, nemam gde da sakupljam", kratko je naveo Živorad Kostić.

"Sam pripremam preparate i prozvode koje priroda daje. Od prirodne lepote koju zemlja daje najviše koristim koprivu, bazovku od koje se pripremaju čaj i sok koji su odlični za plućne bolesti. Prikupljam i nanu, kamilicu. U proizvodima koji se kupuju u apoteci nema ni grama kvaliteta", smatra Miodrag Simić iz Ugljara.

Kosovo: Eksploatacija lekovitog bilja uglavnom bez dozvole

Zahvaljujući specifičnom zemljištu i klimI, Kosovo ima idealne uslove za razvoj lekovitih biljaka.

Procenjuje se da na ovom području flora obuhvata više od 2.500 vrsta ili jednu petinu čitave flore Balkanskog poluostrva.